Klara Karaulić o novim ulogama i školovanju u Americi

Posle velikog uspeha filma “Leto kad sam naučila da letim”, Klara Karaulić nastavlja da gradi karijeru u projektima koji od nje traže sve više glumačke zrelosti. U novoj seriji “Viber grupa”, koja kreće sa emitovanjem ove subote na Superstar kanalu, igra Anđelinu, devojku koja zbog misterioznog nestanka mentorke počinje da otkriva sebe i svet oko sebe. Za Kurir otkriva zašto je zbog ove uloge odustala od preseljenja u Italiju, kako je sarađivati s Vojinom Ćetkovićem, zašto smatra da je Srbija pravo mesto za glumačko usavršavanje i zbog čega nikad ne voli da gleda svoje snimke.

Serija “Viber grupa” već na prvi pogled deluje prilično drugačije od onoga što smo navikli da gledamo. Kako ste dobili ovu ulogu?

– Sve se dogodilo potpuno spontano. U trenutku kad sam dobila poziv od Marka Manojlovića planirala sam da se preselim u Italiju. Morala sam da biram između tog životnog koraka i snimanja serije. Nije bilo lako, ali sam odlučila da ostanem jer ću uvek izabrati glumu. To je ono što najviše volim i nisam želela da propustim priliku da radim sa ekipom koju toliko cenim.

U seriji vam je Vojin Ćetković igrao oca. Kako je izgledala ta saradnja?

– Bilo je divno. Mislim da sam se upravo s njim najviše povezala od svih kolega. Toliko smo se zbližili da danas u šali kažem da sam mu postala treća ćerka. On već ima dve, a ja se osećam kao da sam zaista njegova treća. Mnogo mi je značila ta saradnja i zaista sam od njega mnogo naučila. Lep odnos sam ostvarila i s Jovanom Radulovićem, za koga sam sigurna da ga tek čekaju velike stvari.

Kako biste približili publici “Viber grupu”, iza koje stoje produkcije “Monada” i “We can”?

– Sve počinje nestankom Anđelinine mentorke, ali to je samo okidač za mnogo širu priču. To je serija o odrastanju, međuljudskim odnosima i različitim perspektivama. Nije namenjena baš najmlađima jer ume da bude slojevita, ali mislim da će publici biti veoma zanimljiva.

– Anđelina je veoma odlučna i zrela devojka koja je odrasla pod svojevrsnim staklenim zvonom. Tokom priče počinje da istražuje svet izvan granica u kojima je do tada živela.

I privatno ste imali priliku da okusite život u inostranstvu. Upisali ste glumu u Americi?

– Jesam. To iskustvo mi je mnogo značilo, ali sam shvatila da tamo neću dobiti ništa što ne mogu da dobijem ovde, kad je gluma u pitanju. Lepo je upoznati drugačije ljude i kulturu, ali sam vrlo brzo shvatila da želim da nastavim da gradim karijeru u Srbiji.

Dakle, naši profesori i škole glume mogu da pariraju svetskim?

– Apsolutno. U to uopšte ne sumnjam.

Na Festivalu autorskog filma gledaćemo vas u filmu “Tri nedelje posle”, u kojem prvi put tumačite negativan lik. Koliki je to bio izazov?

– Veliki. Nikad ranije nisam igrala takav karakter i u početku sam se baš uplašila. Privatno nemam mnogo zajedničkog s Milicom, pa sam morala ozbiljno da istražujem ko je ona. Pravila sam joj biografiju, razmišljala kakvu muziku sluša, kako reaguje u različitim situacijama… Tek tada sam uspela da je izgradim i počela sam da uživam u toj ulozi.

Često ističete da ne volite da gledate svoje kadrove tokom snimanja. Zbog čega?

– To sam naučila od Raše Andrića. Njegova filozofija je da glumac ne sme da se zaljubi u sebe. Talenat je samo mali deo posla, a sve ostalo je rad. Ako stalno gledate sebe i divite se onome što ste uradili, lako možete da prestanete da napredujete. Pogledam film jednom, eventualno još koji put posle nekoliko godina, ali nemam potrebu da ga analiziram iznova.

Da li vas publika i dalje najviše vezuje za Sofiju iz filma “Leto kad sam naučila da letim”?

– Naravno. Todor Jovanović i ja se često šalimo da će on zauvek biti Hajduk, a ja Sofija. Dali smo publici još nekoliko godina da nas tako zovu, a posle ćemo morati da ih ubedimo da prihvate i naše nove uloge.

Deluje da nikad nije bilo dileme čime ćete se baviti.

– Nije. Odrasla sam u umetničkoj porodici. Mama je profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti, tata je slikar, a i ostatak porodice je vezan za umetnost. Iskreno, ne mogu da zamislim sebe ni u jednom drugom pozivu.

Ove godine ste ambasadorka Kids festa, koji u subotu otvara film “Glavonja”?

– Odrasla sam na Kids festu. Posebno mi je ostalo u sećanju jedno iskustvo kad sam mlađu sestru vodila da zajedno gledamo film “Dnevnik Pauline P.”, kad sam videla koliko joj zajednički odlazak u bioskop znači. Upravo takva iskustva želim da prenesem i drugoj deci.

 Bonus video: Razgovor o seriji “Dinastija”