Majka pevača (36) koji je poginuo neutešna posle suđenja

Ivana Mikić

Novinar rubrike zabava

Porodica je ostala bez glavnog hranitelja, a supruga i tri maloletne ćerke preživljavaju u teškim uslovima.

Dejanova majka Marina izrazila je nezadovoljstvo tretmanom na sudu i izjavama advokata optužene, naglašavajući težinu gubitka.

Marina Mitrović, majka nastradalog muzičara Dejana Mitrovića (36), oglasila se nakon odloženog ročišta.

Suđenje za saobraćajnu nesreću u kojoj je 22. januara 2024. godine na Obrenovačkom putu kod Ostružnice život izgubio poznati muzičar i violinista Dejan Mitrović (36) odloženo je u Palati pravde za 4. novembar. Skrhana bolom, njegova majka Marina Mitrović obratila se javnosti nakon izlaska iz sudnice.

Dejan je iza sebe ostavio suprugu Nevenu i tri maloletne ćerke — Lauru (17), Marinu (16) i Saru (5), koje od kobnog dana odrastaju bez oca.

Nakon održanog ročišta, Marina je vidno potresena govorila o pritisku i rečima advokata optužene: “Čula sam od advokata ubice mog sina, koji je ovde na mojim grudima, da sam neuka. Jednostavno, ne baratam datumima, pa sam neuka. Zahtevaju od majke, koja je izgubila jedino dete, koja sa snajom i bolesnim mužem izdržava troje maloletne dece, koja je bolesna i mora da radi, da se seća datuma kad je htela da izvrši suicid, kada je bila svedok, kada sam nešto snimila i rekla ili već šta, nemam pojma. Ja datume ne znam. Ne mogu da se setim ni da li je sahrana bila 26. ili 27. Znam da je bila subota, a da je moj sin poginuo u ponedeljak.”

Posebno ju je pogodilo to što njena snaja Nevena Vasić još uvek nije pozvana da svedoči: “Odloženo je suđenje, a moju snaju Nevenu Vasić niko nije zvao da svedoči. Ona je poslednja koja je razgovarala s mojim sinom dok je bio živ. Posle deset minuta moj sin je izgubio život, nažalost, i ostavio nas šestoro da žalimo, da patimo za njim i da se ovako mučimo po sudovima, da dokazujemo i očekujemo neku pravdu. I očekujemo pravdu i nadam se pravdi. Ništa me drugo ne interesuje, samo da dobije kaznu koju je zaslužila.”

“Kakva je to poruka za moje unuke?”

“Molim ovim putem sve roditelje da se pobune, da traže kazne. Ja sam mnogo očajna zbog roditelja koji dozvoljavaju da ubice njihove dece, pa čak i maloletne, prođu s nanogicama. Ako ubica njihovog oca bude s nanogicom, kakva je to poruka mojim unukama? Da li to znači da je u redu da i one sutra pogreše i prođu s nanogicom? Da li je to poruka? Evo, jedna neuka žena, s osmogodišnjom školom, postavlja pitanje: „Da li je poruka za naše unuke, za moje unuke, da ćete, ako ubijete nekoga, proći s nanogicom ili treba da snosite posledice svoje brze, bahate vožnje, svog bezobrazluka i oduzimanja tuđih života zbog svoje bahatosti”.

Kao jedan od najtežih trenutaka u dosadašnjem postupku izdvaja momenat kada se optužena na pitanje sudije izjasnila da nije kriva: “Ja, sine, lično nisam bila tu. To je bilo izjašnjavanje na pitanje sudije da li se oseća krivom. Ona je odgovorila da nije, da se ne oseća krivom. Tu su bili moj suprug i moja snaja.”

“Vozila je automobil od 3.000 kubika sa dvoje dece”

Govoreći o ženi koja je upravljala automobilom koji je udario u vozilo njenog sina, Marina naglašava da je u pitanju bila neodgovorna i prebrza vožnja: “Ne kažem da je namerno uradila, ali je vozila prebrzo. Prebrzo je vozila automobil od 3.000 kubika sa dvoje maloletne dece. Neodgovorna majka! Jednostavno, apelujem na roditelje da se dignu i da tražimo pravdu za našu decu. Moj sin je imao 36 godina, ali ima i dece od pet godina, od osam godina, koja s torbom iz škole prelaze pešački prelaz, pa budu ubijena. Vozač bude u alkoholisanom ili drogiranom stanju i dobije nanogicu. Mislim da tu nema nigde pravde za te ubice. Oni su oduzeli nečiji život, uništili nam porodicu, a mi sada sami moramo da izdržavamo decu.”

Marina kroz suze opisuje koliko je teška svakodnevica porodice koja pokušava da obezbedi osnovne uslove za život tri devojčice: “Ja imam osmogodišnju školu i ne stidim se svoje osmogodišnje škole. Ponosim se svojom iskrenošću i time koliko se borim za pravdu, za moje dete. Ja više dece nemam! Borim se i za moje unuke, za tri male devojčice, da im sutra obezbedim doručak, ručak i večeru. Trebaju im olovke za školu, treba im torba. Evo, ide zima, trebaju im cipele, jakne… To nikoga ne interesuje. Šta ima to veze? A moje dete truli! Moj sin je bio sposoban, mogao je još dece da ima sa svojom ženom, mogla je žena još dece da mu rodi. Moj sin je imao samo 36 godina. Pun života, pun ljubavi. Mnogo je voleo svoju decu, mnogo je voleo roditelje. Nikada nas nije ostavio da budemo sami.”

“Nisu pitali da li deca imaju za hleb i mleko”

Dejan je bio glavni oslonac i hranilac porodice, nastupajući sa najvećim muzičkim zvezdama, a nakon njegove pogibije ostali su u trošnoj i nezavršenoj kući: “On je bio hranilac porodice. Moj sin je bio javna ličnost. On je radio s kraljevima narodne muzike, sa zvezdama. Moj sin je mnogo novca zarađivao. Ostali smo u trošnoj, nezavršenoj kući da živimo. Mi sada moramo da radimo. Moramo da školujemo decu. Moramo da im damo za užinu. Saučešće nam nisu izjavili, nijednom nisu pitali da li ta deca imaju za mleko i za hleb. Stalno ponavljam jednu istu rečenicu: za mleko i za hleb. Ne zanima ih, nije ih interesovalo.”

(Republika)

BONUS VIDEO: Telo Darkovog brata Dragana Lazića stiglo u kuću u Brestaču