radiobalkanfox
Neurolog dr Ajrin Kačan upozorava da intenzivan bes i dugotrajan stres mogu da povećaju rizik od moždanog udara.
Snažan bes, iznenadni emocionalni šok i dugotrajna napetost nisu samo neprijatna iskustva, mogu da utiču i na zdravlje srca i krvnih sudova.
Neurolog dr Ajrin Kačan objašnjava kako stres deluje na organizam, zbog čega može da poveća rizik od moždanog udara i koje navike mogu da pomognu u zaštiti zdravlja.
Stres je prirodna reakcija organizma na izazove i potencijalne opasnosti. U određenim situacijama može da nam pomogne da brže reagujemo i lakše se izborimo sa problemima.
Međutim, kada napetost postane svakodnevica, a telo gotovo neprekidno ostaje u stanju pripravnosti, posledice mogu da se odraze i na fizičko zdravlje.
Stres nije samo problem za raspoloženje
Razdražljivost, nervoza i slabija koncentracija samo su neke od posledica stresa koje najčešće primećujemo. Ipak, njegov uticaj može da bude mnogo širi.
Prema rečima neurologa dr Ajrin Kačan, sve je više dokaza koji ukazuju na povezanost psihološkog stresa i rizika od moždanog udara.
Posebno je važno razumeti razliku između iznenadnog, intenzivnog stresa i dugotrajne izloženosti stresnim okolnostima.
Oba oblika mogu da utiču na organizam, ali se njihovi efekti ne ispoljavaju na isti način.
Može li iznenadni bes da poveća rizik od šloga?
Žestoka svađa, snažan strah, emocionalni šok ili situacija u kojoj se iznenada suočimo sa velikom opasnošću mogu da izazovu burnu reakciju tela.
Srce počinje brže da kuca, disanje se ubrzava, a krvni pritisak može naglo da poraste.
Istraživanja ukazuju na to da intenzivan bes i snažna emocionalna uznemirenost mogu privremeno da budu povezani sa povećanim rizikom od moždanog udara.
Foto: Shutterstock
Zašto se to događa?
Kada smo izloženi akutnom stresu, organizam aktivira mehanizme koji nas pripremaju za brzu reakciju. U tom procesu oslobađaju se hormoni stresa, ubrzava se rad srca i može doći do naglog porasta krvnog pritiska.
Takve promene predstavljaju dodatno opterećenje za krvne sudove. Kod osoba koje već imaju povišen pritisak, oboljenja srca ili druge faktore rizika, nagla fiziološka reakcija može da bude posebno značajna.
Ipak, to ne znači da će svaka svađa, epizoda besa ili stresna situacija dovesti do moždanog udara. Rizik zavisi od brojnih okolnosti, uključujući opšte zdravstveno stanje i postojeće faktore rizika.
Hronični stres tiho opterećuje organizam
Dok akutni stres izaziva naglu reakciju, hronični stres deluje drugačije. Kada smo nedeljama ili mesecima izloženi pritisku, posledice mogu postepeno da se nagomilavaju.
Problem nije samo u samom stresu već i u promenama koje on može da izazove u organizmu i svakodnevnom ponašanju.
Među najvažnijim faktorima su:
1. Povišen krvni pritisak i problemi sa srcem
Dugotrajna napetost može da doprinese održavanju povišenog krvnog pritiska i ubrzanog rada srca.
Stres može biti povezan i sa poremećajima srčanog ritma, a određena srčana oboljenja povećavaju rizik od moždanog udara.
2. Hronična upala
Dugotrajni stres može da utiče na procese povezane sa upalom u organizmu.
Poremećaji u tim procesima mogu da doprinesu razvoju različitih zdravstvenih problema, uključujući bolesti krvnih sudova.
Foto: Shutterstock
3. Nedovoljno sna
Osobe pod stalnim pritiskom često imaju poteškoće sa uspavljivanjem, bude se tokom noći ili se ujutru osećaju iscrpljeno.
Dugotrajan nedostatak sna povezan je sa većim rizikom od gojaznosti, dijabetesa tipa 2, visokog krvnog pritiska i srčanih oboljenja.
4. Nezdrave životne navike
Kada smo preopterećeni, lakše posežemo za cigaretama, alkoholom, slatkišima i brzom hranom. Istovremeno, često zapostavljamo fizičku aktivnost i redovan odmor.
Takve navike mogu dodatno da povećaju rizik od bolesti srca i krvnih sudova.
Stres takođe može da oteža kontrolu već postojećih hroničnih oboljenja, zbog čega je važno da se ne zanemari njegov uticaj na svakodnevni život.
Kako stres može da utiče na krvne sudove?
Dugotrajno povišen krvni pritisak i drugi faktori rizika mogu da doprinesu razvoju ateroskleroze, procesa tokom kojeg se masne naslage nakupljaju na zidovima arterija i sužavaju njihov unutrašnji prostor.
Kada su krvni sudovi oštećeni ili suženi, povećava se mogućnost nastanka ozbiljnih komplikacija. Ako krvni ugrušak blokira krvni sud koji snabdeva mozak, može doći do ishemijskog moždanog udara, piše clevelandclinic.org.
Zato je važno da se stres ne posmatra izolovano, već kao jedan od činilaca koji, u kombinaciji sa drugim faktorima, mogu da utiču na zdravlje.
Foto: Shutterstock
Šta možemo da uradimo da smanjimo stres?
Iako nije moguće izbeći sve neprijatne situacije, postoje načini da lakše upravljamo napetošću i istovremeno smanjimo neke od faktora rizika za moždani udar.
✔️Vežbajte duboko disanje. Kada osetite da vas preplavljuju bes ili nervoza, napravite pauzu i nekoliko puta polako udahnite i izdahnite. Vežbe disanja i meditacija mogu da pomognu u smirivanju organizma.
✔️Uvedite kretanje u svakodnevicu. Šetnja, vožnja bicikla, plivanje ili blage vežbe mogu da poprave raspoloženje, ublaže napetost i doprinesu zdravlju srca. Nije neophodno da trenirate intenzivno, važna je redovnost.
✔️Obratite pažnju na ishranu. Prednost dajte voću, povrću, integralnim žitaricama i kvalitetnim izvorima proteina. Ograničite preterani unos soli, industrijski prerađene hrane i alkohola.
✔️Vodite računa o snu. Pokušajte da odlazite na spavanje i ustajete u približno isto vreme. Mirnije večernje rutine i manje korišćenja elektronskih uređaja pred spavanje mogu da olakšaju odmor.
✔️Razgovarajte o problemima. Podrška porodice, prijatelja ili stručnjaka za mentalno zdravlje može da pomogne da lakše prevaziđete stresne periode i pronađete načine za suočavanje sa pritiskom.
✔️Kontrolišite krvni pritisak i druge faktore rizika. Redovni pregledi i odgovarajuće lečenje povišenog pritiska, dijabetesa i poremećaja masnoća u krvi važni su koraci u prevenciji moždanog udara.
Kada ne treba čekati da simptomi prođu?
Bez obzira na to da li je prethodio stresan događaj, iznenadna slabost ili utrnulost jedne strane tela, spušten ugao usana, otežan govor, nagli poremećaj vida ili iznenadna nestabilnost mogu da budu znaci moždanog udara.
U takvoj situaciji odmah pozovite Hitnu pomoć. Ne čekajte da simptomi nestanu sami od sebe.
BONUS VIDEO
Suva usta po buđenju nisu uvek posledica manjka tečnosti, već mogu ukazivati i na disanje na usta, apneju u snu ili druga oboljenja.
Nutricionisti izdvajaju masline, beli luk, smokve, blitvu i artičoke kao namirnice koje mogu da doprinesu zdravlju srca.
Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), plućna fibroza i astma mogu da utiču na sposobnost disanja, ali se ne ispoljavaju uvek na isti način. Pulmolog Sandip Najar skreće pažnju na četiri simptoma koja ne bi trebalo da zanemarujete.
Počela je sezona prehlade i gripa, a dr Aron Blok objašnjava da se prevencija svodi na praktične mere poput vakcinacije, čistijeg vazduha u zatvorenom, pranja ruku i opšte brige o zdravlju.
Suva usta po buđenju nisu uvek posledica manjka tečnosti, već mogu ukazivati i na disanje na usta, apneju u snu ili druga oboljenja.
Dodaj komentar