Stanija Dobrojević o teškom detinjstvu

Stanija Dobrojević, koja je godinama prisutna na javnoj sceni, iza sebe ima izuzetno tešku životnu priču, o kojoj je svojevremeno otvoreno govorila. Njeno detinjstvo obeležili su rat, izbeglištvo i porodična tragedija, zbog koje je još kao devojčica morala da se suoči sa bolnim gubitkom.

Naime, Stanija je zbog ratnih sukoba bila primorana da sa porodicom napusti rodni Voćin u Hrvatskoj, a najveću tragediju doživela je kada je ostala bez oca Dragana, za kojeg je bila izuzetno vezana.

Kako je ranije ispričala, imala je svega deset godina kada je izgubila oca, a porodica je tek dve godine kasnije saznala da je ubijen. Prisećajući se ratnih strahota, otkrila je da su se još od početka sukoba 1991. godine brojni rođaci, prijatelji i komšije sklanjali u podrum njihove porodične kuće, pokušavajući da pronađu spas od granatiranja.

“Oca su mi mobilisali, a onda je usledila tragedija“

Stanija je svojevremeno govorila i o okolnostima pod kojima je njen otac mobilisan, kao i o ljudima sa kojima je bio blizak.

“Tatu su mobilisali zato što je bio politički aktivan. Družio se sa Slobodanom Miloševićem i Mirom Marković. Pričao mi je i o Cecinom pokojnom suprugu Željku Ražnatoviću Arkanu. Bio je dobar i sa njim”, rekla je jednom prilom Stanija sa knedlom u grlu, pa dodala:

“Sećam se svake sekunda rata. Tog jutra, kada je sve počelo, granate su padale na sve strane i mnogo ljudi je došlo kod nas da se skloni jer smo imali podrum. U celom tom haosu ja sam izašla iz kuće i krenula ka mojoj kućici u dvorištu, koja mi je služila za igru. Želela sam da spasem moju veliku ćelavu lutku. Tata je izleteo za mnom i rekao da će on da mi je odnese. I stvarno je tako bilo.”

“Tata me je zagrlio i rekao: Vratiću se!“

Posebno bolan trenutak za Staniju predstavlja sećanje na poslednji susret sa ocem. Iako tada nije mogla ni da nasluti da ga više nikada neće videti, njegove poslednje reči zauvek su joj ostale urezane u pamćenje.

“Tata me je jako zagrlio kada smo se rastali i rekao mi je: ‘Vratiću se!’ To je bio naš poslednji pozdrav”, ispričala je Stanija gušeći se u suzama.

Samo nekoliko sati nakon rastanka sa ocem, za Staniju, njenu majku Slavicu i brata Sanija usledila je nova drama. Zbog ratnih dejstava morali su hitno da napuste porodični dom i krenu u izbeglištvo, ne sluteći da se u svoju kuću više neće vratiti.

“Nama su u tom momentu bacili zolju na kuću, zapalili automobil, morali smo da idemo autobusom”, prisetila se starleta, pa dodala:

“Mama je spakovala jednu kesu i uzela nas za ruku“

Stanija je detaljno opisala i trenutke bekstva, kada su se zajedno sa drugim ženama i decom našli u autobusu, dok su oko njih odjekivale eksplozije. Strah, neizvesnost i prizori koje je tada videla ostavili su dubok trag na nju.

“Rekli su nam da moramo da pođemo.Tada nismo ni slutili da odlazimo zauvek. Mama je spakovala jednu kesu, uzela je mene i brata za ruku i ušla u autobus koji je čekao žene i decu. Granate su padale na sve strane, a mi smo sve to gledali iz autobusa. Žene i deca su plakali i molili Boga da ne padne granata na autobus. Jedini muškarac koji je bio sa nama bio je vozač. Tada sam prvi put u životu imala susret sa muškarcem kukavicom.”

Bonus video:

Espreso/mondo/TM