Ispovesti ljudi koji su radili za ekstremne bogataše

Na šta tačno troše novac oni koji ga imaju neograničeno? Odgovore su ponudili ljudi koji iz prve ruke poznaju životni stil milionera i milijardera, a njihova iskustva, podeljena na internetu, otkrivaju svet luksuza koji je većini nezamisliv. Neke od priča su toliko neverovatne da zvuče kao scenario za film, piše BuzzFeed.

Drugi se nadovezao: “Radio sam za privatnu kompaniju čiji je vlasnik zarađivao dva do tri miliona dolara godišnje. Pitao me da li želim da dodatno zaradim obavljajući sitne poslove za njega. Jedan od zadataka bio je da izmerim police za knjige u njegovoj novoj kući, odem u knjižaru i kupim dovoljno knjiga da ih popunim. Jedini uslov je bio da izbor knjiga ostavlja utisak da je vlasnik načitan i inteligentan.

Dao mi je karticu, a ja sam šest sati utovarivao u kamion knjige u vrednosti od 11.000 dolara. Ceo vikend sam ih slagao na police. Nekoliko nedelja kasnije ponovno me pozvao da knjige malo izgužvam i učinim da izgledaju korišćeno jer je bilo očito da nikad nisu čitane. Za čitav posao platio mi je oko 5.000 dolara i pokrio troškove obroka, a sve to samo da bi drugi mislili kako on mnogo čita”.

Treći korisnik napisao je: “Poznajem osobu koja radi kao organizator putovanja za jednog milijardera. Njen posao nisu obične rezervacije. Ona putuje na lokacije unapred kako bi odabrala tačno određeni hotel i restorane i isplanirala apsolutno svaki detalj putovanja”.

“Moj brat je pilot jednog vrlo bogatog čoveka. Ponekad šalju avion da obavi sitnice, kao da je dostavna služba. Vlasnik očito ne veruje poštarima, pa šalje posadu aviona da preuzme stvari. Na primer, kaže: ‘Supruzi se sviđa ova haljina, možete li da odletite do Njujorka i donesete joj je?'”, otkrio je jedan čitalac.

Našao se i komentar: “Bogataši zapošljavaju čitave timove ljudi koji upravljaju njihovim bogatstvom, takozvane ‘porodične kancelarije’. To je kancelarija sa sopstvenim investicionim bankarima, advokatima i finansijskim planerima. Kao mladom advokatu ponudili su mi da radim za njih.

Nisam bio previše zainteresovan pa sam tražio visoku platu, mislim da je bilo oko 280.000 dolara godišnje bez bonusa. Pristali su bez pregovora. Možete da zamislite koliko onda plaćaju iskusnije osoblje i koliko morate da budete bogati da biste priuštili takvu kancelariju”.

“Pre nekoliko godina radio sam na projektu kompletne renovacije luksuznog hotelskog apartmana koji je rezervisao jedan ruski oligarh. Svidela mu se lokacija, ali ne i soba. Potrošio je oko 300.000 evra da se apartman u potpunosti preuredi za njegov boravak od pet dana”, dodao je jedan čitalac.

Drugi se nadovezao: “Čovek koji živi blizu mene gradi kuću od 6.500 kvadratnih metara. Platio je dva miliona dolara za kuću ispred svoje samo da bi je srušio i na tom mestu napravio prednje dvorište. Za susednu kuću platio je još milion dolara kako bi tamo mogli da drže građevinsku opremu za gradnju njegove vile”.

Bilo je i komentara poput: “Radio sam nešto u kući jednog tipa koji je dao da se izgradi podzemna garaža ispod svoje biblioteke kako bi imao više mesta za goste. Garaža prima 80 automobila. Osamdeset”, te “Neki ekstremno bogati ljudi ugrađuju kućne sisteme za kiseonik kako bi vazduh na velikim nadmorskim visinama bio lakši za disanje”.

“Jedan bogataš potrošio je 30 miliona dolara na uređenje obale reke da njegovi gosti ne bi isprljali noge blatom kad idu da plivaju. Uz to, moj brat je radio za kompaniju koja se bavi vatrometom. Jedan milijarder ga je angažovao za privatni vatromet koji je koštao 28.000 dolara”, napisao je komentator.

Jedan korisnik prisetio se svog iskustva i napisao: “Bio sam na festivalu Burning Man prošle godine. Jedan milijarder silno je želeo picu iz svog omiljenog restorana u Italiji.Organizovao je dostavu oko 5.000 pica avionom, doveo celu ekipu iz restorana i peć za picu. Zatim je sam stao uz peć i pekao pice za sve prisutne”.

“Pružala sam kućnu negu jednoj gospođi nakon operacije kuka. Kuća joj je bila predivna, viktorijanska trospratnica. Prvi dan, nakon što sam joj pomogla pri tuširanju, pitala sam gde drži korpu za prljav veš. Rekla mi je: ‘O, samo bacite to.’ Žena je bacala peškire u smeće nakon jednog korišćenja. Nisu bili jeftini – proverila sam, jedan je koštao 58 dolara.

To se dogodilo pre deset godina. Bila je vrlo draga, ali nije imala nikakvu predstavu o tome kako žive ljudi s prosečnim primanjima. Poticala je iz stare i izuzetno bogate porodice, nikad se nije udavala i nije imala dece. Donirala je mnogo novca neprofitnoj organizaciji u kojoj sam se kasnije zaposlila, a kad je umrla, ostavila im je celo svoje bogatstvo”, prisetila se jedna komentatorka.

Druga se nadovezala: “Radila sam za bogatu gospođu s predivnim dvorištem. Imala je stablo banane u velikoj tegli, a kako živimo u okolini Čikaga, stablo ne bi preživelo zimu. Svake zime plaćala je nekome da ga odveze u staklenik i vrati ga kad otopli. Ne znam koliko je to koštalo, ali sigurno nije bilo jeftino”.

“Radila sam u hotelu Beverly Hills. Kad bi tamo boravili članovi saudijske kraljevske porodice, ceo hotel bi se prilagodio njihovoj vremenskoj zoni. Danju bi stavljali aluminijumsku foliju na prozore da im ne smeta dok spavaju.

Čitavi spratovi bili bi zatvoreni samo za njih, a barovi, restorani i luksuzne prodavnice u Beverli Hilsu otvarali bi se usred noći kako bi oni mogli da idu u privatnu kupovinu”, otkrila je treća.

Našao se i ovaj komentar: “Roditelji mog verenika odvezli su nas šestoro iz Detroita u Klevelend u četvrtak uveče samo na večeru i vratili nas isto veče. Putovali smo privatnim avionom. Neverovatno je koliko bogatih ljudi koristi avione za sasvim obične stvari”.

“Upravo sam radila na jednom venčanju gde su potrošili 400.000 dolara samo na cveće. U tom prostoru su boravili svega četiri sata”, dodala je jedna čitateljla.

“Pre nekoliko godina bili smo u Dizniju za moj rođendan. Hteli smo da se počastimo i kupimo skupu flašu vina, a za nas je flaša od 100 dolara skupa. Na vinskoj karti bila je i flaša od 7.000 dolara. Pitali smo konobaricu kupuje li to iko. Odgovorila je: ‘Da, prošle nedelje je jedan sto s četiri gosta naručio tri flaše.’ Dodala je da su to bili poslovni ljudi pa su verovatno trošak pravdali preko firme, ali svejedno je neverovatno”, prisetio se korisnik.

“Tehnički nije bio ‘ultrabogat’, ali pre nekoliko godina moj tim i ja bili smo na večeri s jednim od direktora naše kompanije s liste Fortune 100. Znali smo da mu kompanija plaća privatnu vilu u sklopu hotela Four Seasons, a cena je verovatno bila viša od godišnjih plata celog mog tima zajedno. Jedan kolega ga je pitao planira li ikada da kupi kuću u našem gradu. On se samo nasmejao i rekao: ‘Ma ne, ionako već imam previše kuća’“, otkrio je komentator.

Drugi je podelio svoje iskustvo: “Jedan od mojih roditelja ima ‘privatni’ bankovni račun. Bogati rođak im je u ranim dvadesetim dao nešto više od milion dolara. Od tada nikada nisu morali da rade, a taj iznos se popeo na više miliona.

Ne znam tačno koliko, ali znam da su mom bratu platili kuću u gotovini za više od 650.000 dolara, a nedavno su kupili i kuću za odmor za skoro milion dolara, takođe u gotovini. Ja od toga nemam nikakve koristi. Taj brat im je miljenik, iako roditelji tvrde da se prema nama odnose jednako”.

“Postoji posebna vrsta osiguranja koja pokriva otmicu i otkupninu. To obično kupuju bogataši koji strahuju za sebe ili članove porodice. Takođe, kompanije s kancelarijama u manje bezbednim delovima sveta to ponekad plaćaju za svoje zaposlene”, napisao je jedan korisnik.

“Bila sam dadilja kod uspešnog advokata i njegove supruge, koja je bila naslednica poznatog prehrambenog brenda. Imali su dve ćerke, od 8 i 10 godina. Svaka je imala mesečni džeparac od 8.000 dolara, i to pre 15 godina. Moram da kažem da su bili izuzetno dragi i velikodušni, a deca su bila pristojna i dobro odgojena. Kad sam odlazila, poklonili su mi plaćeno putovanje u Dizni rezort na nedelju dana i pozamašan novčani poklon”, prisetila se čitateljka.

Video: Zašto milijarderi kopaju bunkere