radiobalkanfox
Veoma dobri, istorijski i nikad bolji – tako zvanični Beograd i američki predsednik Donald Tramp često opisuju odnose Srbije i Sjedinjenih Američkih Država. Ipak, dok Bela kuća razmenjuje pohvale i potpisuje memorandume o strateškom dijalogu, u američkom Kongresu se nižu dvopartijski predlozi zakona koji prete sankcijama, otvarajući pitanje šta se iza kulisa zapravo dešava.
Memorandumi, Trampove objave i realnost na terenu
Letošnje potpisivanje memoranduma o saradnji u oblasti energetike i obrazovanja, kao i činjenica da je Donald Tramp na društvenim mrežama u više navrata delio intervjue srpskog državnog vrha, stvorili su u javnosti sliku o izuzetnom zbližavanju dve države. Međutim, stručnjaci upozoravaju da se takvi potezi često posmatraju kroz prizmu PR-a i transakcione politike Vašingtona. Bivši ambasador Ivan Vujačić ističe da je srpskoj vlasti znatno više stalo do ovih odnosa nego obrnuto, dok analitičar Dimitrije Milić naglašava da saradnja u energetici i visokim tehnologijama donosi merljive koristi, ali da su interesi Bele kuće usmereni na globalne prioritete poput Kine, Ukrajine i Bliskog istoka.
„Izvršna vlast će uvek da bude pragmatičnija i da radi sa vladama država sa kojima se ne slaže u svim politikama, dok ljudi u zakonodavnoj vlasti imaju širu autonomiju da izražavaju kritike“, objašnjava Milić razliku između pristupa Bele kuće i američkog Kongresa.
Pritisci iz Kongresa i balansiranje spoljne politike
S druge strane, realnost u Kongresu pokazuje sasvim drugačiji ton. Demokratski i republikanski kongresmeni podneli su predloge zakona kojima se traže finansijske i vizne sankcije za aktere koji destabilizuju region ili sarađuju sa Rusijom, Kinom i Iranom. Ovi koraci, uz propale aranžmane poput inicijative oko Generalštaba, svedoče da put ka bliskim odnosima nije jednostran niti bez unutrašnjih prepreka u američkom političkom sistemu, gde Kongres i izvršna vlast često vode potpuno drugačije politike.
Dodaj komentar