Halid Muslimović zaplakao pred svima: “Niko nije znao šta se dešavalo”

Poznati pevač Halid Muslimović govorio je o predstojećem koncertu u beogradskom Sava centru 12. novembra, trostrukoj biografiji i dokumentarno-igranom filmu, ali se osvrnuo i na najteže životne trenutke, estradne odnose, dane provedene u domu Zorice Brunclik i Kemiša, kao i saradnju sa sinom koji mu predstavlja najveći oslonac.

Povodom velikog solističkog koncerta zakazanog za 12. novembar u beogradskom Sava centru, kao i trostruke biografije i dokumentarno-igranog filma koji su u pripremi, Halid Muslimović objašnjava da je tražio pravi momenat za realizaciju ovih obimnih projekata.

Foto: Dušan Panajotović / Ringier

– Dugo vremena to tinja u meni i čekao sam trenutak. Ja uvek kažem – i žena nosi dete devet meseci, tako da sve ima svoj period. Mislim da je došlo vreme, da je sve sazrelo za ovaj trenutak da napravim dobar koncert, da uradim svoju biografiju i da to krunišem jednim dokumentarno-igranim filmom koji je već u pripremi – ispričao je pevač.

Govoreći o samoj organizaciji koncerata, Muslimović iskreno priznaje da mu kao “duploj Vodoliji” u horoskopu svaka sitnica smeta i da pripreme iziskuju maksimalnu posvećenost.

– Meni je sve najteže. Ja sam u horoskopu dupla Vodolija, svaka sitnica mi smeta. Tako da pripremiti kompletan program, scenario, orkestar, tehniku – to su neke stvari gde, bilo šta da fali, mi ne možemo raditi dobar koncert. Ne mogu ja prezentirati ono što želim da prezentiram publici — istakao je pevač, dodajući da sa organizatorima ide pre svega na jedan kvalitetan koncert o kom će se pričati.

Foto: Dušan Panajotović / Ringier

“Najduže mi je palo kad su počeli ratovi”

Kroz rad na tri biografske knjige i dokumentarnom filmu, Muslimović se prisetio i najturbulentnijih i najtežih perioda u svom životu, ističući da su gubitak roditelja i ratna dešavanja na prostorima bivše Jugoslavije ostavili najdublje ožiljke.

– I sada… pa nekako ne mogu vam objasniti. Kad ti je najteže – kad nekog izgubiš. Izgubio sam i oca i majku, a najteže mi je i najduže palo kad su počeli ovi jugoslovenski, balkanski ratovi. Smatram, ovo je politika, ali ja smatram da to nije trebalo biti, da smo mi ovde svi narodi vezani pupčanom vrpcom i da se svi puno volimo. To mi je teško palo, a normalno, posle toga mi je i majka umrla. Nekad me zna neka nepravda dovesti do toga, tuđina, da i suza krene… – emotivno je poručio Muslimović.

Nakon svih teških trenutaka, pevač naglašava da mu najveću sreću i kapital u životu predstavlja porodica i činjenica da su njegova deca na pravom putu.

– Vidite, svaki uspeh u studiju i svaka dobra pesma koju narod prihvati je sreća. A osim toga, srećan sam što su moja deca na pravom putu, što su visoko obrazovana, što imam troje dece i srećan sam što smo svi zajedno. To je retkost danas u društvu, eto to je moj najveći kapital – naglašava Halid.

Foto: Dušan Panajotović / Ringier

O mlađim kolegama, Arenama i estradi: “Nisam ni na koga ljubomoran”

Komentarišući navode i stavove sa estrade o tome kako mlađe kolege danas olako zakazuju velike koncerte i Arene bez višedecenijskog iskustva, pevač ističe da nikome ne zavidne i da svima želi uspeh.

– Pa ja ne bih hteo da imenujem, to je stvar trenutka gde se pojavi neko. Ja sam se nekad pojavio pa sam krenuo super. Međutim, stvar je u tome koliko će se od tih novih sa tim novim načinom rada održati, koliko će uspeti da živi njihova karijera i sve to. Uglavnom, ne bih želeo da komentarišem nikoga, neka svi rade, nek svi imaju pune dvorane na bilo koji način, samo nek se pjeva. Ja živim za sebe i za svoje koncerte. Nisam ni na koga ljubomoran, čak svima dajem podršku od srca — poručio je folker.

On je takođe uputio javni poziv svim kolegama sa estrade da budu njegovi gosti na predstojećem koncertu u Beogradu.

– Pa nisam očekivao, ja od kolega nikog nisam zvao. Jednostavno, kad je ovako medijska priča, onda pozovem. Evo i sad kažem: dragi moji prijatelji sa estrade, dobrodošli, javite se ili meni ili Banetu, vaše mesto ovde vas čeka. Znači to važi za celu estradu, za sve, pa ko dođe – dođe — izjavio je pevač.

Foto: Dušan Panajotović / Ringier

Istina o boravku u kući Zorice Brunclik i Kemiša

Govoreći o pričama iz prošlosti koje ga povezuju sa Zoricom Brunclik i Miroljubom Aranđelovićem Kemišom, Muslimović je razjasnio u kakvom je odnosu i pod kojim okolnostima boravio u njihovoj kući.

– Pa nije to bilo baš u mladosti, to je bilo oko 2000. godine kad sam ja počeo u Beogradu ponovo da snimam i radim, a radio sam sa Kemišom. Mislim da je on bio jedan maestro na estradi i sretan sam što sam sa njim radio. Međutim, došao je trenutak kad sam mislio da nađem neki stan u Beogradu, a onda su oni predložili pošto im je kuća bila prazna, tako da sam pristao da mi daju tu kuću i da se dogovorimo, i tako je to bilo – objasnio je Halid.

Na pitanje o tome ko je spremao hranu i održavao domaćinstvo u tom periodu, folker je kroz osmeh razbio zablude.

– Nije niko, oni su bili u svom stanu. Tu sam ja bio sam, to je bila kuća samo za mene – rekao je pevač, pa dodao o odnosima i posetama:

– Pa nekad onako sa vrata, išao sam i ja kod njih. Kod mene je sve u redu, ja sam u svemu tačan, volim disciplinu i volim red, tako da je posle mene sve ostajalo u redu.

Tiraž od rekordnih pola miliona ploča

Prisećajući se najvećih uspeha u svojoj bogatoj karijeri i impresivnih tiraža na prostoru bivše Jugoslavije, Muslimović je otkrio kako je došlo do toga da njegova ploča sa pesmom “Kćerku u dalekom gradu” ode u nestvarnih 500.000 primeraka.

– To me nekako snašlo. Ja nisam bio pevač koji je grabio rukama da bude prvi, drugi ili treći, ja sam grabio da imam dobru pesmu i dobru ploču. Desilo se da je diskografska kuća Diskos odlučila, posle mog tiraža na numeri “Kćerku u dalekom gradu” u to vreme, da moraju izbaciti i imati dobar tiraž da bi pokrili kompletno tržište Jugoslavije – da to krene u istom trenutku u Beogradu, Zagrebu, Skoplju i bilo gde, u mom Prijedoru, da svako može u istom momentu kupiti ploču ili kasetu, tad CD-a već nije bilo. Opredelili su se za tiraž – da vam samo navedem da su neka velika imena prodavala po 200–300 hiljada – da oni štampaju tiraž od pola miliona primeraka. Taj tiraž su štampale kuće Jugoton zagrebački, Diskoton sarajevski, Diskos Aleksandrovac i Jugodisk. I uspeli su u tome, to je krenulo u kratkom vremenu na moju sreću — detaljno je opisao Muslimović.

Dodao je da je u to vreme lično obilazio sve dostupne medije kako bi predstavio svoj rad publici.

– Davno je bilo, ne mogu se tačno setiti, ali pratio sam to. Ja sam uvek volio da prezentiram. Kad izađe ploča, obilazio sam sve radio stanice i sve televizije. Tada je bilo manje televizija i radio stanica, ali ja sam sve obišao i lepo predstavio svoju ploču – prisetio se pevač.

Sin kao desna ruka i najveći oslonac

Danas je uz Halida Muslimovića u svim poslovnim i tehničkim poduhvatima njegov sin, za koga pevač ima samo reči hvale.

– Mogu reći da ne dolazi. Mogu reći da 90% razmišlja kao ja i stalno je sa mnom u mojim poslovima. A i kad sam ljut, ja to brzo okrenem na osmeh, tako da je retko kad imam neki razlog za ljutnju. U svakom slučaju, on mi je veliki kapital i velika pomoć — zaključio je Halid Muslimović.

BONUS VIDEO:Haris Džinović igra na koncertu Halida Muslimovića