Pravilan redosled hrane za manji skok šećera u krvi

Dodajte Glossy u vaš Google izbor

Redosled kojim jedemo različitu hranu bi mogao da utiče na to koliko brzo raste nivo šećera u krvi nakon obroka, pokazalo je više istraživanja, a jedno novije je potvrdilo ova saznanja.

Međunarodni tim istraživača je otkrio da, konkretno, unos masti pre glukoze usporava pražnjenje želuca i ublažava rani porast šećera u krvi kod miševa. Rezultati ukazuju na to da je razlog složena saradnja hormona digestivnog sistema i pankreasa, kao i signali koji se prenose nervnim putevima.

Ovo otkriće se nadovezuje na ranija istraživanja na ljudima, koja su pokazala da konzumiranje povrća, proteina ili masti pre ugljenih hidrata može da ublaži skok glukoze nakon obroka. Takav efekat je naročito značajan za dijabetičare, kod kojih je kontrola šećera u krvi jedan od najvažnijih ciljeva lečenja.

Prednost ovog pristupa je u tome što on ne podrazumeva potpuno izbacivanje pojedinih grupa namirnica iz ishrane, već samo da se promeni redosled kojim se jedu.

– Naša grupa se već dugo interesuje za praktične pristupe ishrani koje ljudi mogu da primene u svakodnevnom životu. Redosled konzumiranja namirnica je privlačan pristup jer podrazumeva samo promenu načina na koji se jede obrok, umesto potrebe da se čitave izbegavaju grupe namirnica – izjavio je Daisuke Jabe s Univerziteta u Kjotu, kako prenosi SciTechDaily.

Kako redosled namirnica utiče na šećer u krvi?

Jedan od važnih faktora koji određuju brzinu porasta šećera u krvi je pražnjenje želuca, odnosno brzina kojom hrana prelazi iz želuca u tanko crevo. Kad se taj proces uspori, glukoza postepeno dospeva u creva i krvotok, umesto da se apsorbuje prebrzo, a na taj način može da se ublaži nagli skok šećera u krvi neposredno nakon jela.

Naučnici su ranije povezivali koristi koje donosi pravilan redosled namirnica i veće lučenje inkretinskih hormona, među kojima je i GLP-1. Ovi hormoni učestvuju u regulaciji nivoa glukoze u krvi, između ostalog tako što podstiču lučenje insulina kada je on potreban.

Ipak, do sada nije bilo sasvim jasno kako se delovanje ovih hormona povezuje s drugim hormonima pankreasa i nervnim signalima koji kontrolišu rad sistema za varenje.

Da bi to ispitali, istraživači su sproveli eksperimente na miševima koji prethodno nisu dobijali hranu tokom noći. Životinje su podelili prema redosledu kojim su dobijale tečnost i hranljive materije: jedna grupa je prvo dobila vodu, a zatim glukozu; druga maslinovo ulje, pa glukozu 15 minuta kasnije; dok je treća najpre dobila glukozu, a potom maslinovo ulje, takođe nakon 15 minuta.

U ovom eksperimentu su praćene promene nivoa šećera u krvi i koncentracije nekoliko hormona, uključujući insulin, glukagon, GIP i GLP-1, a brzinu pražnjenja želuca su procenjivali na osnovu merenja acetaminofena u krvi.

Rezultati su pokazali da su miševi koji su prvo dobili maslinovo ulje imali blaži rani porast šećera u krvi, uz sporije pražnjenje želuca, u poređenju sa životinjama kojima je prvo data glukoza. Kod njih je zabeleženo i pojačano rano lučenje glukagona, tj. GIP-a i GLP-1.

Slični efekti su primećeni i kod miševa s dijabetesom tipa 2, kao i kod životinja sa izrazito smanjenim lučenjem insulina, što sve ukazuje na to da mehanizam kojim masti ublažavaju rani porast glukoze ne zavisi isključivo od uobičajenog odgovora insulina.

BONUS VIDEO

Dijabetes: Borba sa opakim bolestima prevencija i prepoznavanje

( T.S.R. )