Obišao 197 zemalja i otkrio 4 najprljavija mesta

Putovanja su za mnoge prilika da otkriju najlepše što svet može da ponudi, ali postoje i mesta koja iza razglednica, luksuznih hotela i poznatih turističkih atrakcija kriju sasvim drugačiju stvarnost. Američki putopisac i jutjuber Dru Binski, koji je tokom gotovo deset godina obišao svih 197 zemalja sveta, imao je priliku da upozna obe strane planete. Od rajskih plaža i veličanstvenih gradova do siromašnih naselja i područja u kojima je svakodnevni život daleko od onoga što većina putnika može da zamisli.

Ipak, iskusni putnik naglasio je da njegove ocene ne treba posmatrati kao zvaničnu listu najzagađenijih gradova sveta. Reč je o ličnim utiscima nastalim tokom poseta pojedinim delovima tih gradova, a ne o rezultatima naučnih istraživanja.

– Putovanja su veoma subjektivna i zavise od ličnih iskustava, a mnogo je faktora koji mogu da učine putovanje sjajnim ili potpuno ga pokvare – objasnio je Binski. 

Na četvrto mesto svoje liste Binski je stavio Tondo, gusto naseljeni deo Manile, glavnog grada Filipina. Iako se ovaj deo grada nalazi nedaleko od urbanih i poslovnih zona prestonice, pojedine njegove četvrti suočavaju se sa ozbiljnim problemima siromaštva, neadekvatne infrastrukture i odlaganja otpada.

Ono što je putopisca posebno potreslo bio je prizor vode gotovo potpuno prekrivene smećem. Na snimcima koje je objavio vide se velike količine otpada na površini tamne vode, dok se u neposrednoj blizini nalaze improvizovani stambeni objekti.

Kako je ispričao, primetio je i zajednicu ljudi koji žive ispod mosta, u prostoru u kojem se smeće nagomilavalo na gotovo svakom koraku.
Za stanovnike ovih naselja, međutim, problem nije samo neprijatan izgled okruženja. Život u blizini zagađenih vodenih tokova nosi i zdravstvene rizike, naročito tamo gde ne postoje odgovarajući kanalizacioni sistemi i organizovano odnošenje otpada.

Treće mesto pripalo je Manšijat Naseru, delu Kaira koji je širom sveta poznat i kao „Grad smeća“. Za razliku od uobičajenih naselja, ovde je prikupljanje, razvrstavanje i prerada otpada decenijama sastavni deo svakodnevnog života i lokalne ekonomije.

U ovoj četvrti žive i rade pripadnici zajednice poznate kao zabaleen, koja se generacijama bavi sakupljanjem otpada iz egipatske prestonice. Velike količine plastike, papira, metala i drugih materijala dopremaju se u naselje, gde se razvrstavaju i pripremaju za dalju prodaju ili reciklažu.

Binski je prizore zatečene tokom posete opisao kao jedne od najneobičnijih koje je video na svojim putovanjima.

– Postoji grad koji je u potpunosti izgrađen na smeću – rekao je putopisac, naglašavajući koliko ga je iznenadila količina otpada.

Ipak, iza prizora koji turiste često šokiraju krije se i manje poznata strana ove četvrti. Njeni stanovnici imaju izuzetno važnu ulogu u prikupljanju i reciklaži otpada u Kairu. Prema podacima koje su predstavili egipatski zvaničnici krajem 2025. godine, u području Manšijat Nasera dnevno se prikuplja i reciklira oko 8.000 tona otpada, a od ovog posla zavisi veliki broj porodica. 

Na drugom mestu našlo se Stolipinovo, naselje u bugarskom Plovdivu, gradu koji važi za jedan od najstarijih kontinuirano naseljenih gradova Evrope i privlači turiste svojim istorijskim znamenitostima.

Stolipinovo, u kojem živi brojna romska zajednica, godinama se suočava sa problemima siromaštva, infrastrukture i upravljanja otpadom. Upravo su gomile smeća koje je video tokom obilaska na Binskog ostavile najteži utisak.

– Najteži deo boravka ovde u Stolipinovu za mene je smeće. Zaista je, zaista loše – rekao je.

Priznao je da ranije nije imao priliku da vidi slično okruženje tokom svojih putovanja po Evropi. 

Međutim, problemi sa kojima se suočava Stolipinovo ne mogu se svesti samo na ponašanje njegovih stanovnika. Loši stambeni uslovi, nedovoljna ulaganja u komunalne usluge i dugogodišnja socijalna isključenost predstavljaju širi kontekst života u ovom delu Plovdiva.

Ipak, nijedna od prethodnih destinacija nije ostavila tako snažan utisak na Binskog kao Port o Prens, prestonica Haitija. Ovaj grad našao se na prvom mestu njegove liste, a razlog nisu bile samo ulice zatrpane smećem, već i izuzetno teški životni uslovi, nasilje i gotovo potpuni gubitak kontrole nad pojedinim delovima grada.

Tokom boravka na Haitiju putopisac je obilazio područja u kojima deluju naoružane bande. Jedno od njih je Site Solej, siromašni deo prestonice koji se godinama suočava sa nasiljem i nedostatkom osnovnih komunalnih usluga.

Na snimcima koje je objavio vide se nepregledne gomile otpada pored puteva, ali i nasred ulica. Plastika, ostaci hrane i drugi otpad nagomilavaju se na mestima kojima svakodnevno prolaze automobili i pešaci.

Jedan od njegovih sagovornika objasnio je da se stanje godinama pogoršava i da smeće u pojedinim delovima grada gotovo niko ne odnosi.

Međutim, problem Port o Prensa daleko je ozbiljniji od neuređenih ulica. Haiti se već godinama suočava sa dubokom političkom, bezbednosnom i humanitarnom krizom, dok naoružane kriminalne grupe kontrolišu značajne delove prestonice i otežavaju funkcionisanje osnovnih javnih službi.

Koliko je situacija ozbiljna pokazuju i izveštaji Ujedinjenih nacija iz 2026. godine, u kojima se upozorava na širenje aktivnosti kriminalnih grupa, raseljavanje stanovništva i sve veće prepreke u pristupu osnovnim uslugama. Britansko ministarstvo spoljnih poslova i dalje savetuje svojim državljanima da ne putuju na Haiti zbog izuzetno nestabilne bezbednosne situacije.

 Video: Gde završava smeće iz Novog Pazara