Kaliopi o druženju sa bivšim mužem: Moj sin ima dve mame i tatu

Regionalna muzička diva Kaliopi Bukle održaće akustični koncert „100% LIVE“ 13. novembra u MTS dvorani.

Pred beogradsku publiku donosi pesme u novom ruhu, emocije koje ne blede i priču o pet decenija karijere, porodici i životu koji je naučio da ništa ne podrazumeva.

Foto: Una Škandro / RAS Srbija

Kaliopi je jedna od onih umetnica čiji se glas prepoznaje već posle nekoliko tonova, ali iza moćne interpretacije i osmeha koji retko silazi s njenog lica krije se žena koja je tokom pet decenija karijere naučila koliko je važno ostati veran sebi. Dok su se trendovi menjali, a muzička scena dobijala neka nova pravila, ona je čuvala svoj izraz, čak i onda kada je to značilo teži put. Jer za Kaliopi uspeh nije samo trajanje na sceni već i sposobnost da se posle svih životnih iskušenja sačuvaju ljubav prema muzici, radoznalost i radost stvaranja.

Beogradskoj publici predstaviće se na ekskluzivnom akustičnom koncertu „100% LIVE – Kaliopi Unplugged“. Biće to prilika da publika njene pesme doživi u drugačijem, intimnijem ruhu, ali i da čuje nešto novo. Uz uzbuđenje zbog susreta sa beogradskom publikom, pevačica ima još jedan razlog da se raduje datumu koncerta – broj 13 za nju ima posebno značenje.

– Jako sam uzbuđena, pogotovo što mi je 13. srećan broj. Trinaestog je rođena moja mama, a 13. je rođen i moj sin, pa taj broj doživljavam kao nešto posebno srećno. Kada su mi objavili termin za koncert u Beogradu i rekli da će biti 13. novembra, pomislila sam:”To zvuči dobro“ – Priča za “Blic” kaže Kaliopi Bukle.

Ova godina za nju ima poseban sjaj. Naziva je zlatnom, jer oseća da joj se sve što je godinama stvarala, u šta je ulagala sebe i za šta se borila sada vraća kroz ljubav publike i snažnu energiju koju razmenjuje sa njom. Jedan od takvih trenutaka bio je koncert u Skoplju, u Areni, na kojem je, kako kaže, doživela gotovo neverovatnu kulminaciju emocija.

Foto: Una Škandro / RAS Srbija

– Dobila sam možda najlepši vetar u leđa kao odraz svega što sam do sada stvarala, radila i za šta sam se borila da bih ostvarila na način na koji sam želela i volela. Taj koncert u Skoplju bio je erupcija emocija, savršen tok energije i komunikacije sa publikom. Moj bend je fantastično svirao, organizacija je bila odlična i sve se nekako poklopilo. Sada dolazim u Beograd sa mnogo razmišljanja i emocija vezanih za koncert koji smo nazvali „100% LIVE“, odnosno „Kaliopi Unplugged“. To je akustični format kojim ću prvi put Beograđanima doneti nešto što do sada nisu čuli kada je reč o meni, mojoj muzici i mom imenu – otkriva pevačica.

Pesma koja je čekala 37 godina

Uz koncert, Kaliopi ima još jedan razlog za uzbuđenje – novu pesmu „Laž“, koja je nastala mnogo pre nego što se rodio njen sin Pako. Iako je od njenog nastanka prošlo 37 godina, reakcije publike nakon objavljivanja pokazale su joj da neke pesme jednostavno ne podležu vremenu. Naprotiv, kao da tek čekaju pravi trenutak da pronađu put do slušalaca.

– Pako sada ima 35 godina, što znači da je pesma nastala dve godine pre njegovog rođenja. Objavili smo je pre samo dan, a ljudi su već fascinirani njom, kao da su upravo tako nešto čekali od nas. Kada smo završili snimanje, Romeo je radio mastering, a kada sam dobila konačni snimak, javila sam mu se i rekla:”Maestro, hvala ti za ovu bezvremensku pesmu.“ On mi je odgovorio:”Znaš šta, Kaliopi, ovo je moj i tvoj poklon muzici koja lagano izumire.“

Ta rečenica ju je naterala da zastane i razmisli o svemu što su tokom godina stvarali. Shvatila je da su u njihovom zajedničkom muzičkom svetu ostale pesme koje zaslužuju da budu predstavljene publici, a „Laž“ je jedna od njih. Povratak toj muzici za nju je bio i novo umetničko nadahnuće.

– Ta pesma me je ponovo inspirisala, i pevački i umetnički i izražajno. Volim tu Kaliopi u toj muzici, u toj pesmi – kaže ona.

Iako je publika pre svega doživljava kao izuzetnu interpretatorku, Kaliopi je tokom karijere pokazala da njena kreativnost ne staje pred mikrofonom. Piše pesme, komponuje i stvara muziku za pozorište i film, a put ka autorskom radu započela je zahvaljujući upravo Romeu, sa kojim je izgradila važan deo svog muzičkog sveta.

Foto: Una Škandro / RAS Srbija

Nakon njihovog privatnog rastanka nastavili su da sarađuju, ali Romeo u početku nije znao da Kaliopi piše pesme. Kada je došlo vreme da se vrati na scenu sa solo albumom, ona mu je pokazala materijal koji je sama stvarala. Njegova reakcija bila je presudna za njeno samopouzdanje.

– Došao je kod mene i rekla sam mu da sam radila neke pesme. Odgovorio je:“Super, daj da čujem.“ Sela sam za klavir i svirala mu, a onda smo zajedno prolazili kroz pesme. Govorio je:”Ova je lepa, ova je dobra, ovo ide na album.“ Pitala sam ga da li je stvarno dobro, a on je ponavljao da jeste. Tada sam shvatila da je čak 60 odsto materijala koji smo odabrali za moj povratnički album „Oboi me“ u Makedoniji činilo moje autorske pesme. Kasnije me je uključio i u zajednički rad, pa sam pisala tekstove za njegove kompozicije. On mi je dao hrabrost da poverujem da mogu da budem tekstopisac i kompozitor – priseća se Kaliopi.

Bivši supružnici koji su ostali porodica

Njena priča sa Romeom nije samo priča o muzici koja je nadživela vreme već i o odnosu koji je uspeo da se razvije i nakon završetka braka. U svetu u kojem su rastanci često praćeni javnim sukobima i teškim rečima, Kaliopi i Romeo uspeli su da sačuvaju međusobno poštovanje, prijateljstvo i saradnju. Štaviše, njihova porodica proširila je značenje bliskosti, jer pevačica sa puno ljubavi govori i o Romeovoj sadašnjoj supruzi Ankici.

– Imamo odličan odnos, ne samo Romeo i ja već i ja sa njegovom sadašnjom suprugom. Uvek kažem da je ona druga mama mom Paku. On ima dve mame i jednog tatu i tako će zauvek ostati. Super se družimo. Kada smo radili „Laž“ i „Bebe“, snimali smo vokale u Makedoniji, a instrumente na drugom mestu, pa sam im rekla da dođu oboje. Ankici uvek kažem: „Trebaš nam, ti si naš balans.“ Kada Romeo i ja počnemo da se pozvađamo, ona nas smiri i kaže da je dosta – priča Kaliopi kroz osmeh.

Foto: Una Škandro / RAS Srbija

Ipak, ne predstavlja njihov odnos kao bajku u kojoj je sve bilo jednostavno. Svesna je da rastanci nose komplikovane procese i da nije uvek lako prevazići ono što se dogodilo. Njihova prednost, smatra, bila je u tome što su uspeli da sačuvaju razum i vremenom postanu mudriji.

– Nije sve uvek išlo glatko. Razveli smo se, ali to ne znači da je sve automatski postalo savršeno. Postoje komplikovani odnosi, procesi i trenuci. Ali mi smo inteligentni ljudi i tom inteligencijom smo uspeli da prevaziđemo mnogo toga i postanemo mudriji. Danas smo to što jesmo i hvala Bogu što smo, bilo da je reč o privatnom životu ili poslu, ostali u kontaktu, čujemo se i delimo stvari. To je zaista najbolje.

Njihov sin Pako, međutim, izabrao je sasvim drugačiji put. Daleko je od medija i sveta u kojem su njegovi roditelji izgradili karijere, a njihovu odluku da poštuju njegovu privatnost Kaliopi ne dovodi u pitanje.

– Njega to ne interesuje. Daleko je i od medija i od svega toga. Kaže nam:”Pustite me na miru, moj život je moj život, a vi živite svoj onako kako želite.“ I mi to poštujemo. Pako je svoj na svome – kaže pevačica.

Bila bih jako ponosna baka

Ako joj je sin jasno stavio do znanja da želi da živi po svojim pravilima, Kaliopi je spremna da jednog dana sa istom ljubavlju prihvati i novu ulogu u životu. Na pitanje da li bi volela da postane baka, odgovor stiže bez mnogo razmišljanja i sa osmehom.

– Jako bih volela. Bila bih zabavna baka, a verujem i blaga. Mada, ja bih volela da me unuci zovu bako. Imam osećaj da bi me zvali Opi. Vidim kako reaguju mala deca, unuci mojih prijatelja. Njihove bake i deke doživljavaju kao bake i deke, a mene kao Opi. Kažu:”Ona je naša vršnjakinja.“ Onda ih neko podseti da nisam, a oni odgovaraju:”Nije, ona je naša Opi.“ Mislim da deca osete ono dečje u meni i zato se tako ponašaju prema meni. Ali bila bih jako ponosna baka – priznaje Kaliopi.

Foto: Una Škandro / RAS Srbija

Njena vedrina ne znači da je život uvek bio jednostavan. Naprotiv, pevačica otvoreno govori o teškim trenucima, ali ih danas ne bi nazvala najgorima. Iskustvo ju je naučilo da razlikuje ono što je prolazna prepreka od onoga što zaista menja čoveka i njegov pogled na svet.

– Ne bih ih nazvala najlošijim trenucima, već komplikovanim i teškim. To su situacije kada nas život podseti da nismo svemoćni, da ne možemo sve da ostvarimo onda kada mi želimo i da postoje prepreke za koje nismo spremni. Ali ne postoji ništa teže od bolesti i smrti. Sve drugo čovek mora da stavi u kategoriju manjih problema. Dok je ono najvažnije dobro, ostalo može da se reši. Valjda nas iskustvo tome nauči. Neki problemi koji su mi u mladosti delovali veliki danas mi izazivaju osmeh, jer sam shvatila da postoje mnogo veće i teže stvari – iskrena je pevačica.

Ipak, kada je reč o muzici, postoji jedna granica preko koje nikada nije želela da pređe. Opstati na sceni, a pritom ostati svoja, za nju je bio najveći izazov, ali i pitanje ličnog integriteta. Kompromise u umetnosti nije prihvatala, bez obzira na cenu koju je zbog toga morala da plati.

– Najteže je bilo kada sam morala da opstanem, a da pritom zadržim sebe i ne napravim kompromis zarad nečega. Nema šanse da se tako nešto dogodi, ali zato plaćate cenu. To je najskuplja karta za put kroz život kada želite da budete svoji i da takvi ostanete. Hvala Bogu, evo, već 50 godina – kaže Kaliopi.

Na pitanje da li je zaista nikada nije napravila, odlučno odgovara:

– Nikada, barem kada je muzika u pitanju. U životu čovek nekada mora da napravi kompromis zbog drugih, jer nije sam. Kada postane roditelj, nauči da u ime nečega sebe stavi u drugi plan. To je potrebno. Ali u muzici ne. To je svetinja.

Ne želi da igra samu sebe

Iako je njen život ispunjen pričama koje bi mogle da posluže kao inspiracija za filmski scenario, Kaliopi ne razmišlja o tome da se oproba kao glumica niti ima posebnu želju da na velikom platnu igra samu sebe. O njenom životu već su snimljeni dokumentarni filmovi, ali ideja koja joj je zanimljiva ide u nešto drugačijem pravcu, igranom filmu u kojem bi njenu priču dočarala neka druga glumica.

Foto: Milan Ilić / Ringier

– Nedavno me je neko pitao o dokumentarnom filmu. Postoji jedan kratak, snimljen davno, i jedan dugometražni dokumentarac, ali to nije nešto za šta volim da se vezujem. Na konferenciji za novinare u Skoplju rekla sam: „A zašto bi to morao da bude dokumentarac? Neka bude igrani film, pa neka nađu neku malu koja će to da odglumi.“ To bi bilo zanimljivo. Sećam se filma o Sofiji Loren, u kojem se ona kasnije pojavljuje i igra samu sebe. To mi je bilo fascinantno. Ipak, nemam ambiciju da glumim ili da budem nešto više od onoga što mi je već dovoljno dato u životu – kaže ona.

Upravo u toj rečenici možda se najbolje ogleda njen odnos prema karijeri. Iako je ostvarila mnogo toga, ne voli da se osvrće unazad i sabira uspehe. Pogled joj je uvek usmeren napred, prema onome što tek dolazi. Zato ju je pitanje šta joj još nedostaje da bi život smatrala potpuno ispunjenim pomalo zateklo.

– Nisam razmišljala o tome, sada ste me zbunili. Verovatno zato što nikada ne gledam šta sam napravila i koliko sam postigla. Nikada ne gledam iza sebe, jednostavno uvek vidim ono što je ispred mene. Sada kada me to pitate, čak me je strah da pomislim šta mi još nedostaje, jer sam toliko toga dobila u životu. Bolje je da ništa ne očekujem i ne razmišljam o tome šta mi još fali. Neka bude kako je, a ja ću spremna sve dočekati. Neću govoriti: “Hoću ovo, hoću ono.” Neka ostane kako jeste – kaže Kaliopi.

Sreća je u trenucima

Na pitanje da li je srećna žena ne odgovara jednostavno, jer za nju sreća nije stanje koje se može izmeriti ili zauvek zadržati. Ona je skup trenutaka, a Kaliopi veruje da čak i duboka tuga može da postane deo puta koji vodi ka nečemu dobrom.

– Jako sam ispunjena. Sreća je relativna stvar. Kao što smatram da vreme nije nešto što postoji kao jedinica koju možemo da izmerimo, tako i sreću doživljavam kroz trenutke. Imam ih jako mnogo. A kada doživim i duboku tugu, znam da čak i od nje mogu da napravim preduslov za sreću – zaključuje Kaliopi.