radiobalkanfox
Tokom jeseni i zime sunčeva svetlost kroz prozor nije dovoljna za stvaranje vitamina D, pa stručnjaci savetuju pažnju sa ishranom i suplementima.
Sa dolaskom jeseni dani postaju sve kraći, a sve više vremena provodimo u zatvorenom prostoru. Ne možemo da zanemarimo ni vraćanje sata na zimsko računanje vremena. Zato je ovo pravo vreme da se podsetimo na značaj vitamina D, nutrijenta koji naše telo velikim delom proizvodi uz pomoć sunčeve svetlosti.
Zašto je vitamin D važan?
Prema američkom Nacionalnom institutu za zdravlje (NIH), vitamin D pomaže telu da apsorbuje kalcijum, jedan od ključnih minerala za izgradnju i očuvanje kostiju. Važan je i za pravilan rad mišića, prenošenje nervnih signala i funkcionisanje imunološkog sistema, koji nas štiti od bakterija i virusa.
Foto: Shutterstock
Koža proizvodi vitamin D kada je izložena sunčevoj svetlosti, ali na taj proces utiču brojni faktori, uključujući oblačnost, zagađenje vazduha, godine i pigmentaciju kože. Važno je znati i da sunčeva svetlost koja prolazi kroz prozor ne omogućava koži da proizvodi vitamin D na isti način kao direktno izlaganje suncu.
U kojim namirnicama ga ima?
Mali broj namirnica prirodno sadrži vitamin D. Među najboljim izvorima su masne ribe, poput pastrmke, lososa, tune i skuše. Manje količine ovog vitamina nalaze se i u goveđoj jetri, žumancetu i siru.
Oprez sa suplementima
Iako je vitamin D neophodan za zdravlje, prekomeran unos može da bude štetan. Prema podacima NIH-a, gornja dnevna granica za odrasle iznosi 100 mikrograma, odnosno 4.000 internacionalnih jedinica (IU), iz svih izvora.
Previsoke vrednosti vitamina D najčešće su posledica prekomernog uzimanja suplemenata, a ne izlaganja suncu. Ovaj vitamin može da stupi u interakciju sa pojedinim lekovima, uključujući neke statine i kortikosteroide.
Foto: Shuterstock
Zato se pre uzimanja suplemenata treba posavetovati sa lekarom, koji po potrebi može preporučiti i analizu krvi kako bi se utvrdio nivo vitamina D u organizmu.
Koliko vitamina D nam je potrebno?
Preporučeni dnevni unos razlikuje se u zavisnosti od uzrasta:
🔶Odrasli od 19 do 70 godina: 15 mikrograma, odnosno 600 IU dnevno.
🔶Osobe starije od 70 godina: 20 mikrograma, odnosno 800 IU dnevno.
Sunčeva svetlost kroz prozor nije dovoljna
Iako prostorija može biti obasjana suncem, staklo blokira većinu UVB zraka koji su potrebni koži za proizvodnju vitamina D. Zbog toga boravak pored sunčanog prozora nije zamena za izlaganje dnevnoj svetlosti na otvorenom.
Tokom jeseni i zime, kada su dani kraći i sunčeva svetlost slabija, posebno je važno obratiti pažnju na ishranu i unos vitamina D. Ipak, suplementi nisu potrebni svima, pa je najbolje da se o njihovoj upotrebi posavetujete sa lekarom.
BONUS VIDEO
Specijalista interne medicine dr Tušar Tajal kaže da vitamin D i kalcijum ne treba automatski uzimati zajedno, već po potrebi.
Mnogi ljudi svakodnevno uzimaju vitamine i minerale ne razmišljajući o tome da se njihovi sastojci mogu sabirati. Poseban oprez potreban je kada se istovremeno koriste vitamin D, kalcijum i pojedini preparati protiv gorušice.
Veći stomak i nizak nivo vitamina D možda deluju kao dva odvojena problema, ali nova studija ukazuje da njihova kombinacija može biti posebno nepovoljna za zdravlje.
Dugotrajno uzimanje vitamina D u visokim dozama može izazvati ozbiljne komplikacije.
Specijalista interne medicine dr Tušar Tajal kaže da vitamin D i kalcijum ne treba automatski uzimati zajedno, već po potrebi.
Dodaj komentar