S čim treba đubriti baštu u jesen (5 najboljih đubriva)?

Dodajte Glossy u vaš Google izbor

Iako se sezona intenzivnog rasta završava, biljke i zemljište i dalje zahtevaju pažnju kako bi spremno dočekali zimu.

Upravo u septembru i oktobru pravi je trenutak da se uklone biljni ostaci, poboljša kvalitet zemlje i obezbede hranljive materije koje će biti važne za narednu sezonu.

Ipak, nije svako đubrivo pogodno za primenu u ovo doba godine. Dok se tokom proleća i leta često koriste preparati koji podstiču rast lišća i novih izdanaka, jesenji radovi uglavnom su usmereni na očuvanje plodnosti zemljišta i pripremu višegodišnjih biljaka za hladne dane.

Postoji pet vrsta materijala koje mogu biti posebno korisne, ali je važno da ih primenjujete u skladu sa potrebama biljaka i karakteristikama zemljišta.

1. Mineralna đubriva bogata kalijumom i fosforom

Kalijum i fosfor imaju važnu ulogu u razvoju biljaka, a đubriva koja ih sadrže mogu biti korisna u jesen, naročito za višegodišnje kulture i voćke. Fosfor doprinosi razvoju korena, dok kalijum učestvuje u regulaciji vode i brojnim procesima koji pomažu biljkama da se prilagode nepovoljnim uslovima.

Za razliku od đubriva namenjenih intenzivnom rastu lišća, u jesen se često biraju preparati sa manjim udelom azota. Previše azota može da podstakne razvoj mladih izdanaka koji neće imati dovoljno vremena da odrvene pre mraza.

Ipak, nije potrebno potpuno izbegavati azot u svakom slučaju. Njegova primena zavisi od vrste biljke, stanja zemljišta i konkretnog đubriva, pa je najbolje pridržavati se preporuka proizvođača i rezultata analize zemljišta.

2. Kompost za bolje i plodnije zemljište

Kompost je jedan od najkorisnijih dodataka za jesenje radove u bašti. Nastaje razgradnjom organskog materijala, poput lišća, pokošene trave i biljnih ostataka, a pravilno pripremljen može da poboljša strukturu zemljišta i doprinese njegovoj plodnosti.

Dodavanje zrelog komposta pomaže lakšim zemljištima da bolje zadržavaju vlagu, dok teška i zbijena zemlja može postati rastresitija i pogodnija za razvoj korena. Osim toga, kompost doprinosi aktivnosti korisnih organizama u zemljištu.

Rasporedite ga u tankom sloju po površini zemlje ili ga, u zavisnosti od namene parcele, blago umešajte u gornji sloj. Važno je da koristite dobro razgrađen kompost, a ne sveže biljne ostatke koji još nisu završili proces razgradnje.

3. Zreo stajnjak za obnovu hranljivih materija

Stajnjak se tradicionalno koristi za poboljšanje plodnosti baštenskog zemljišta, ali je važno odabrati pravi trenutak i odgovarajuću vrstu. Dobro zgoreo, odnosno zreo stajnjak, može da obogati zemlju organskom materijom i obezbedi hranljive elemente koji se postepeno oslobađaju.

Najčešće se koristi prilikom pripreme povrtnjaka i praznih leja za narednu sezonu. Rasporedite ga po površini i, kada je to potrebno, unesite u zemljište prema preporučenoj količini.

Svež stajnjak ne treba stavljati direktno uz koren ili stabljiku biljke, jer visoka koncentracija hranljivih materija i proces razgradnje mogu da oštete osetljivo biljno tkivo. Takođe, preterivanje sa stajnjakom može dovesti do viška azota i fosfora u zemljištu. Zato je važno uzeti u obzir šta je na toj površini ranije gajeno i koliko je organskih đubriva već dodato.

4. Piljevina i drvna sečka kao zaštita zemljišta

Piljevina i usitnjeno drvo mogu da se koriste za malčiranje, odnosno prekrivanje površine zemljišta. Ovaj sloj pomaže u očuvanju vlage, ublažava temperaturne oscilacije i može da uspori rast korova.

Ipak, treba razlikovati malčiranje od đubrenja. Sveža piljevina, naročito ako se umeša u zemlju, može privremeno da smanji dostupnost azota biljkama dok je mikroorganizmi razgrađuju. Zbog toga je bolje da se koristi kao površinski sloj ili da se prethodno kompostira.

Za jesenju zaštitu leja i prostora oko drveća može biti praktičnija krupnija drvna sečka. Ne treba je nagomilavati neposredno uz stabla i korenov vrat, jer stalna vlaga na tom mestu može pogodovati pojavi problema sa korom.

5. Drveni pepeo za zemljište kojem nedostaje kalijum

Pepeo od čistog, neobrađenog drveta sadrži određene količine kalijuma i kalcijuma, zbog čega može biti koristan dodatak nekim vrstama zemljišta. Osim što doprinosi unosu minerala, povećava i pH vrednost, odnosno smanjuje kiselost zemljišta.

Međutim, upravo zbog tog svojstva ne treba ga koristiti nasumično. Ako je zemljište već neutralno ili alkalno, dodatak pepela može poremetiti njegovu ravnotežu i otežati usvajanje pojedinih hranljivih materija. Posebno ga treba izbegavati oko biljaka koje vole kiselo zemljište, poput rododendrona, azaleja i borovnica.

Za đubrenje nemojte koristiti pepeo od farbanog ili lakiranog drveta, iverice, plastike i drugog otpada. Takvi materijali mogu sadržati štetne supstance koje ne treba unositi u baštu.

Šta ne treba raditi prilikom jesenjeg đubrenja?

Najčešća greška je dodavanje svih dostupnih đubriva bez prethodne procene potreba zemljišta. Više hranljivih materija ne znači automatski i zdravije biljke. Prevelike količine pojedinih elemenata mogu poremetiti ravnotežu u zemljištu, a nepotrebno đubrenje povećava i rizik od njihovog ispiranja kišom.

Zato je korisno uraditi analizu zemljišta, naročito ako se na istoj parceli godinama gaje iste kulture ili ako biljke pokazuju znake slabog rasta. Na osnovu rezultata lakše ćete odabrati odgovarajuće mineralno ili organsko đubrivo.

Ne zaboravite ni da jesenje potrebe nisu iste za sve biljke. Voćke, ukrasno žbunje, travnjak i povrtnjak ne zahtevaju identičan tretman, a kod mnogih vrsta važnije je pravilno zalivanje, uklanjanje obolelih ostataka i zaštita korena nego dodatno đubrenje.

Pravilno odabrani dodaci mogu da pomognu u očuvanju plodnosti zemljišta i pripremi bašte za narednu sezonu. Najbolji rezultat postiže se umerenim pristupom, uzimajući u obzir vrstu biljaka, sastav zemlje i đubriva koja su već korišćena tokom godine.

Bonus video:

Tajne prirode 

( Ilić Milica )