radiobalkanfox
- Pevačica Mala Cana javila se iz bolničke postelje nakon operacije žuči, ističući podršku majke i prijatelja tokom oporavka.
- Uprkos bolovima i iscrpljenosti, Cana zadržava vedar duh i humorom pokušava da olakša sebi i cimerkama bolničke dane.
Nakon hirurškog zahvata kom je nedavno podvrgnuta, pevačica Mala Cana javila se direktno iz bolničke postelje putem video-poziva za naš portal, otvoreno govoreći o trenutnom zdravstvenom stanju i toku oporavka. U ovim teškim trenucima najveći oslonac joj pruža majka, koja se ne odvaja od njenog kreveta. Uprkos bolovima i iscrpljenosti, pevačica ne gubi vedar duh, a svojom energijom nastoji da unese osmeh i među ostale pacijentkinje u sobi.
Iako prolazi kroz naporan period, Cana ističe da humorom pokušava da prebrodi strah i olakša bolničke dane, kako sebi, tako i cimerkama sa odeljenja.
“Jao joj verujte mi ja i kad mi nije dobro i kad hoću nešto da objasnim ja tako smešno pričam i tako kako da kažem od straha sve ovde žene me mole: nemoj da se tako ne smejem pući će im konci. Tako da trudim se da budem pozitivna koliko god mogu. Trudim se da se borim, da izdržim ovo nije bilo sve mi se skupilo odjednom tako da nije bilo lako”, kaže Cana i otkriva koji problem se desio.
“Oni su meni na kraju kada se ta upala primirila da vide šta je, pošto mene je boleo bukvalno ceo stomak. Oni su na ultrazvuku videli da imam kamenje u žuči. I to je sve bilo upaljeno. Znači ceo stomak mi je bio upaljen i žuč i sve to što obuhvata. Ne znam šta ide tu kod čoveka.”
“Ovaj strašno. Onda su doneli odluku da mi odrade tu operaciju da me ne bi skroz otvarali. I uradili su tu, kako se kako se kaže, laparaskopiju”, objasnila je pevačica, pa nastavila:
” I ovaj doktor je stvarno da jedan stručnjak jeste da je mlad. Ta pozitiva prvo u njemu, pa onda snaga, pa onda podrška mojih prijateljica ovde koje leže sa mnom mi je mnogo značila kad sam pošla taj dan na operaciju jer je bilo da se operišem pa se odložilo jedan dan onda sutradan sam čekala.”
“Anesteziolog isto je bio. Oni nas pripremaju dole on došao i još ja njemu kažem onako kakav sam ja. Volim i da se našalim i onako da lanem i pošalim se. Ja kažem: E blago doktore onom kome ti uđeš u salu? Nikad nisam imala operaciju. I sve mi je teško.”
Posle svega što joj se izdešavalo, kaže da je operacija došla kao dodatno opterećenje.
“Valjda se to niže. Prvo, drugo, treće. Znaš kako tri čuda. Prate me svi doktori. Imam i ovaj ujed od psa.”
Tišina sa strane porodice pokojnog supruga i sećanje na Andriju
Osim zdravstvenih nedaća, pevačica se suočava i sa izostankom brige od strane rodbine svog preminulog supruga. Ipak, ističe da u sebi nema gorčine, dok uspomenu na voljenog čuva u srcu, ali i kroz simbolične trenutke u samoj bolnici gde se nekada i on lečio.
“Ne, niko se nije javio ni od njegove da kažem najbliži porodice familije niti dalje. Ne boli me to, nek su živi i zdravi. Samo to mogu da kažem. Svako neka živi svoj život. Svako će, svi od svako od nas nosi svoj krst. Ne zameram nikom. Jednostavno, ovde u bolnici imala sam i vremena dosta da razmišljam o svemu.”
“Znam da sam čista. Znam da mi je duša čista. Znam da nikog od njegove familije nisam uvredila. Nisam rekla ružnu reč. Ja ću kako moram, kako je Gospod Bog rekao. Ne, niko se nije javio ni od njegove da kažem najbliži porodice familije niti dalje. Ne boli me to, nek su živi i zdravi.”
“Držim njegovu sliku pored kreveta. Ako iskreno volite nekog onda iskreno ta osoba će ostati deo tvog života. Evo samo druga soba ovde je ležao i Andrija kad je imao upalu žuči, dan pred operaciju tu smo ostavili ćebe. Nismo hteli da ponesemo da ostane u bolnici.”
“I sestra je dan pred operaciju donela i stavila, A ovde krevet je bio prazan. Ja nisam mogla da verujem. Ja nisam mogla da verujem. Verujte, ja sam gledala, gledala gledala i znači samo sam znala da je on tu. Onda sam išla posle, kad sam počela da šetam, da vidim da li je neko koristi.”
“Koristi jedan deka baš u toj sobi gde je bio Andrija. Koristi on i eto neka svima što kažu bude od pomoći i zdravlja.”
Cana kaže da je i ona operisala žuč baš kao i Andrija.
Najveća majčina briga i podrška pravih kolega
Tokom uključenja, Cana je pokazala ko bdi nad njom dok leži u postelji, napominjući da je majka njen stub snage, ali i da su se mnogi dragi ljudi i kolege javili čim su saznali kroz šta prolazi.
“Ne boli me rana kao rana, nego me boli više ceo stomak ali ustajem, šetam, pričam sa ljudima. Dođu, pa prođu. A majka mi je najveća podrška. Ona je evo ovde ako možete samo malo se pomerim da mi je usnimi ovo majka mama”, kaže pevačica pa okreće kameru ka mami koja bdi pored nje u bolnici.
“Najbitnije je da ona dobro. To je moj borac. Naravno na majku”, kaže Canina mama.
“Ona je tu, donela mi pidžame i sve što mi je trebalo, tu je moja kuma Jasmina i njen suprug. Bila mi je i sestra i kolege. Milena Plavšić me zvala, pa moja kuma Branka Sovrlić. Ljuba Lukić. O Bože, ne mogu da se seti, znate kako mnogi su zvali u momentu kad sam bila pod anestezijom jer ja sam sitne građe.”
“Mene je anestezija držala skoro dva dana. Ovo sam operaciju preživela nekako. Ali te ubode to je u bukvalno bilo. Držali su mi nogu. To je takva procedura. Tako mora ili Ali hvala Bogu dolazi hirurg, stalno je tu i samo zvirnu da vide. Ne mogu da kažem svi me obilaze doktori. Bitno je da imate ljude oko sebe.”
Prisetila se i gesta kolege Milančeta Radosavljevića u teškim trenucima požara, istakavši da su je životne nedaće naučile da prepozna ko su istinski prijatelji.
“Milanče Radosavljević mi je, kada je izbio požar kod mene, jedini pružio ruku sa estrade. Ponudio i rekao da dođem kod njega, da ne trpim taj dim. Šta god da se desi, ne daj bože da dođe do kuće, da neću ostati bez krova nad glavom i beskrajno sam zahvalna njemu i njegovoj supruzi na tome.”
“Mi smo se mi inače privatno družili, išli dok je moj Andrija još bio živ i čuli smo se telefonom. Lepo je kad znate da neko misli na vas. A imate sigurno pravi krug ljudi oko sebe. Znate kako uh ne znam da li je to život, ali verovatno uh ti što su se sklonili, ja kažem sklonili uh što sam mislila da su prijatelji, tapkaju te.”
“Tu si kad trebaš da završiš nešto. Tu si da im uradiš nešto. Uh da da pomogneš nije bitno. Uh, vidite uh ja sam mislila u momentu da sam ostala sam. Ali u stvari ne hvala im što su ustali sa tog mesta i što su se sklonili jer u moj život su ušli mnogo bolji ljudi.”
“Baš mnogo bolji ljudi. Život to sve namesti. Verovatno. Tako tako je. Stekla sam i kumove što nisam mogla da verujem. Kumovala sam. Nisam znala da l’ ću plakati. Odbijala sam to kumstvo. Oni su sve odbijali i svadbu i muziku i salu. Čak ništa. Čak samo kumovi. Samo da im ja budem kuma.”
Planovi za oporavak i vera u sutrašnji dan
Nakon što napusti bolničku sobu, Cana planira povratak na Devojački bunar, gde se nalazi dom koji deli sa uspomenama na pokojnog muža. Iako je čeka period analiza i oporavka, svesna je da ima ljude koji će joj priskočiti u pomoć kad god zatreba.
“Da da, idem kod kuće. Idem u svojoj kući u Devojačkom bunaru. Ta gde smo živeli ja i moj suprug. Ja sam sa njim imala ugovor o izdržavanju. Tako da o izdržavanju ne ulazi u ostavinsku raspravu. Kad bude bila njihova, mislim njihova, kad bude došlo to njihovo biću ja pozvana verovatno kao supruga.”
“Šta kažu? Pa svako svom svo svoj nek uzme ono što je Andrija i što sam ja tako htela. Ne znam ništa. Sutra mi radi dolazi doktor koji me vodi. Znaću sutra otprilike posle rezultata vađenja krvi znaću šta će dalje i kako će. Ali bez obzira imaću redovne kontrole i verujte da ima dobrih ljudi, ima dobrih doktora, ima dobrih uh kako da kažem još duši duše duš u duši da je neko dobar.”
“Ja sam ja sam prosto mislila da mi se sručio ceo svet i sve šta mi se dešava. Međutim ne oni mene ovde podižu. Oni mene ovde čuvaju. Zvalo me je osoblje, lekari i medicinske sestre iz Devojačkog bunara kad su čule da sam u bolnici. Uh gde sam, šta sam, da l’ mi nešto treba, šta mi treba.”
“Posle operacije kad izađem, šta mi treba. Tu su znači da se oko ničega ne opterećujem, da nemam nekakve nekakve strah. Šta god bude trebalo oni će dolaziti. Biće tu”, rekla je ona i za kraj poručila:
“Samo samo želim da se opustim. Želim da živim svoj život, da nastavim. Bog nije rekao znači da umrem. Bog nije rekao da uh eto i tu operaciju pa se probudila sam se. Znači rekao je da nije još moj dan došao. Tako da ovaj hoću da kažem da Znači moram da moram da se borim.”
Dodaj komentar