Željko Vasić iskreno o emocijama: “Mnogo je lakše otići kada više ništa ne osećaš”

Željko Vasić, čije su pesme tokom prethodnih 25 godina postale deo brojnih ljubavnih priča, i ovoga puta otvara pitanja sa kojima se mnogi poistovećuju: da li je teže izgubiti nekoga koga volimo ili prihvatiti da ljubav, koliko god bila snažna, ponekad nije dovoljna?

U susret velikom koncertu koji će 7. novembra održati u Plavoj dvorani Sava centra, povodom 25 godina muzičke karijere, Željko Vasić predstavio je novu pesmu “Da ne čuje zlo”, emotivnu priču o ljubavi, strasti i rastancima koji ostavljaju trag za ceo život.

U razgovoru povodom nove pesme i predstojećeg koncerta u Sava centru, Željko govori o emocijama koje ne prolaze, neizgovorenim rečima, ljubavima koje ostaju nedovršene i trenucima kada nas ponos košta onoga što nam je najvažnije.

Na pitanje šta je ono što čovek u ljubavi najčešće prećuti, plašeći se da bi moglo da se ostvari ako to izgovori naglas, Vasić odgovara:

Foto: David Damnjanović / Ustupljene fotografije

– Mislim da ljudi najčešće prećutkuju ono čega se najviše plaše. Nekada ne želimo da izgovorimo da je nešto gotovo, jer nam se čini da će, dok ćutimo, to još trajati. Ima neka čudna moć u tim neizgovorenim rečima. Kao da pokušavamo da sačuvamo trenutak tako što nećemo priznati da prolazi. Ova pesma ima upravo tu emociju. Dvoje ljudi znaju mnogo više nego što govore, ali ipak biraju da još malo ostanu u tom svom svetu.

Vasić se dotakao i toga da li su najteži rastanci oni u kojima ljubav još postoji.

– Mnogo je lakše otići kada više ništa ne osećaš. Ali kada voliš nekoga, a ipak znaš da ne možete dalje zajedno, onda nastaje prava borba. Ljudi često misle da je za ljubav dovoljno da se dvoje vole. Nažalost, život nas nauči da nije uvek tako. Nekada postoje okolnosti, pogrešan trenutak, različiti putevi. I onda moraš da prihvatiš nešto što tvoje srce još nije spremno da prihvati.”

Upitan da li veruje da postoje ljubavi koje nikada ne prebolimo do kraja, Vasić kaže:

– Verujem da postoje ljudi koje nikada potpuno ne zaboravimo. Ali to ne znači da zbog njih prestajemo da živimo. Neke ljubavi nas promene, nauče nas nečemu i ostanu deo nas. Godinama kasnije možeš da čuješ neku pesmu, osetiš poznat miris ili prođeš određenom ulicom i da ti se za trenutak vrati čitav jedan period života. Mislim da je to ljudski. Ne mora svaka ljubav da traje zauvek da bi bila važna.

Foto: David Damnjanović / Ustupljene fotografije

Vasić se dotako i toga koliko je u ljubavi opasno kada ponos postane jači od emocija.

– Čini mi se da smo postali mnogo nestrpljiviji. Svi žele ljubav, ali malo ko ima strpljenja za ono što ljubav podrazumeva. Kada naiđe prvi ozbiljan problem, mnogima je lakše da odu nego da razgovaraju. Ponos je tu često najveći neprijatelj. Ljudi umeju da izgube nekoga važnog samo zato što nisu bili spremni da kažu “izvini” ili “nedostaješ mi”. A posle, kada prođe vreme, shvate koliko su neke stvari zapravo bile male.”

Željko je dugo godina prisutan na sceni i iza sebe ima veliki broj ljubavnih pesama, a sada nam je otrkio da li postoji emocija o kojoj mu je i dalje teško da peva.

– Najteže je pevati o onome što zaista razumeš. Dok si mlad, mnoge emocije doživljavaš intenzivno, ali ih možda ne razumeš do kraja. Kasnije, kada prođeš kroz različite životne situacije, neke reči dobiju potpuno drugačiju težinu. Danas mi je mnogo važnije da verujem u ono što pevam nego da po svaku cenu napravim pesmu koja će biti hit. Ako ja ne osetim pesmu, teško da će je osetiti publika- kaže on i otkrio kome bi posvetio rečenicu: „Da ne čuje zlo“.

– Svima koji su makar jednom poželeli da noć traje duže, jer su znali da ih ujutru čeka rastanak. I svima koji su nekoga pustili da ode, iako su želeli da ostane- rekao je on.

Foto: David Damnjanović / Ustupljene fotografije

Rekao bih Željku s početka karijere da bude strpljiv

Pred Vasićem je veliki koncert u Sava centru kojim obeležava 25 godina karijere. Kada se osvrne na sve što je prošao, pitali smo ga šta bi danas rekao Željku koji je tek počinjao da se bavi muzikom.

– Rekao bih mu da bude strpljiv i da ne pokušava da preskoči nijednu stepenicu. Kada si mlad, misliš da sve mora da se dogodi odmah. Želiš uspeh, hitove, velike koncerte. A onda, kada prođe dovoljno vremena, shvatiš da su najvažnije stvari one koje si izgradio usput. Ljudi koje si upoznao, pesme koje su ostale i publika koja je svih tih godina bila uz tebe. Ponosan sam na svoj put i na to što nikada nisam morao da budem neko drugi da bih trajao- kaže Vasić.

Foto: David Damnjanović / Ustupljene fotografije

Koncert je za mene uvek najiskreniji susret sa publikom

Publika će vas 7. novembra slušati u Plavoj dvorani Sava centra. Koliko vam znači što ćete baš sa njima obeležiti ovaj jubilej i podeliti emociju nove pesme?

-Koncert je za mene uvek najiskreniji susret sa publikom. U studiju napraviš pesmu, pustiš je među ljude i ne znaš gde će ona sve stići. A onda na koncertu vidiš lica ljudi koji pevaju sa tobom i shvatiš da je neka tvoja emocija postala deo njihovih života. To je nešto što ne može da se kupi niti da se isplanira. Posle svih ovih godina, upravo mi to daje najveći razlog da nastavim da stvaram.