radiobalkanfox
- Izlaz iz zavisnosti pronašao je u pravoslavlju, naglašavajući da je duhovna snaga ključna za pobedu nad bolešću
- Nakon pokušaja da se zamonaši, shvatio je da mu više odgovara porodičan život, zahvaljujući savetima vladike Grigorija i podršci oca
Glumac Nikola Pejaković podelio je sa svima otvoreno svoje iskustvo sa narkoticima. On je objasnio kako je izgledao njegov život u periodu kada je konzumirao alkohol i narkotike, a nakon što se izvukao iz kandži zavisnosti, okrenuo se veri.
Nikola Pejaković je objasnio kako je došlo do toga da postane heroinski zavisnik.
– U trenutku kada sam pobudalio sa svojim darovima i kada sam ih koristio kako ne treba, i kada sam došao sa alkoholom do nekog maksimuma, već dobijao batine po kafanama, vređao ljude. Dakle već kad sam bio u tom jarku došlo je “njegovo veličanstvo” heroin. I nad zlom ima veće zlo. Kad čoveka počnu da uče da bude kao umetnik, kad ide tim putem… Umetnost je kod mene postala zamena za duhovni život. Moji bogovi su bili slikari, muzičari i ja sam pokušao svoje bogove da imitiram – rekao je on, pa dodao:
– Okrenuo sam se Bogu kad sam pao na dno. Kad sam se našao u jarku. Srbin ide u crkvu kad počne kiša. Nije to usamljen slučaj. Ima ta priča da narkomani odu u neku vrstu vere ali mislim da to nije sasvim tačno. Čovek traži izlaz i lek za svoju boljku. Pravoslavlje je snaga kojom to može da se savlada. Kad je moj ego bio stucan, kad sam video da nemam izlaz, tako sam ja počeo da pretresam svoj život, svoja uverenja. Tada sam shvatio da grešim. Taj heroin mi je legao kao budali šamar. Bilo mi je toliko prijatno da sam se pitao što ovo meni neko nije dao ranije jer je to rešenje za sve moje probleme. Nit me šta boli, niti imam bilo kakve probleme. S druge strane izbija mamurluk. Daje neke prednosti, a pogotovu me odvaja od onih pitanja koja sam non-stop postavljao – šta mi radimo na ovoj Zemlji, kakva je ovo avantura? – rekao je iskreno glumac, pa nastavio:
– Kada mi je život bio u opasnosti i kada su moji roditelji videli da ja umirem u tom Beogradu krenula je potraga za lečenjem. A ja nisam razumeo šta treba sa darovima dok nisam pao, dok se nisam našao u sopstvenim izlučevinama. Prvo lečenje je bilo kada su me posle filma “Lepa sela lepo gore” moje kolege Nikola Kojo, Dragan Bjelogrlić, Milorad Mandić Manda i još neki spakovali u bolnicu. I ja sam tu proveo 12 dana i prvi put sam se skinuo sa heroina. Osećao sam se kao da mi je neko skinuo glavu i navrnuo drugu. Potpuno očišćen. Izgubio sam dvanaest kila. Posle dva tri meseca sam se opet vratio heroinu. Pokušavao sam jedno 10-15 puta da se skinem – govorio je on iskreno o svojoj borbi.
Nikola je objasnio kako se preporodio nakon što se okrenuo veri.
– Odmah sam hteo da se monašim, odmah da budem svetac. Ja sam tu došao da budem odmah svetac, a vi kako hoćete. Zanimljivo je bilo da se moj otac više zabrinuo za moje zdravlje kad sam počeo da idem u crkvu nego kad sam bio na heroinu. On je mojoj majci rekao: “Šta se ovo dešava sa njim, on je bio lep narkoman, normalan mladić, obećavao je”. Par puta me je video kako ljubim ruku jednom mladom svešteniku u Banjaluci on mi je rekao: “Nemoj bolan da ljubiš ruku tom dripcu, stariji si od njega”. To je njega strašno pogodilo – prisetio se glumac, pa nastavio:
– Otišao sam onda u Trebinje i jedno vreme spavao u manastiru Tvrdoš. Razgovarao sam sa vladikom Grigorijem i on mi je jedno veče rekao: “Nemoj ti da se monašiš, nisi ti za monaha, budimo realni. Nego ti da se ženiš pa deca. To je za tebe”. Do tog trenutka moj otac je drvlje i kamenje na vladiku, šta će ti taj fićfirić, vraćaj se iz Trebinja. I, elem, kad mi je to vladika rekao za ženidbu ja nazovem oca. Reko evo me pričam sa vladikom. Otac ćuti. Reko, pričamo o manastiru. Otac i dalje ćuti. Rekao mi vladika da nisam ja za manastir već da se ženim. A otac će: “Slušaj vladiku, on je pametan čovek, svaka mu čast, pozdravi ga od mene”. Bogu hvala, ja se ne zamonaših, mislim dobro je to po monaštvo. Šta ću im ja ovakav – rekao je on svojevremeno u razgovoru za “Kurir”.
Bonus video:
Dodaj komentar