Nova ekranizacija Kolin Huver trenutno je među najgledanijim filmovima u Srbiji – proverili smo da li zaista vredi gledati

Reminders of Him, kod nas preveden kao Sve što me podseća na njega, od 12. oktobra dostupan je na SkyShowtimeu, a prema poslednjim dostupnim podacima FlixPatrola popeo se na drugo mesto liste najgledanijih filmova na platformi u Srbiji. Nekoliko dana ranije bio je čak i na prvom mestu.

Film traje 114 minuta, režirala ga je Vanesa Kasvil, a u glavnoj ulozi je Majka Monro, koju verovatno pamtite iz filmova Longlegs, It Follows i Watcher.

Ali ovo je sasvim drugačija uloga.

I vrlo brzo postaje jasno zašto film izaziva toliko različite reakcije.

Kena Rouan vraća se u mali grad u Vajomingu nakon što je provela godine u zatvoru zbog nesreće u kojoj je poginuo njen dečko Skoti.

Dok je bila u zatvoru rodila je njihovu ćerku Dijem, koju sada odgajaju roditelji njenog pokojnog partnera.

Sedam godina kasnije Kena želi samo jednu stvar – priliku da upozna svoje dete.

Ali porodica čoveka koji je poginuo ne želi da joj je pruži.

Jedina osoba koja prema njoj počinje da pokazuje razumevanje jeste Ledžer Vord, bivši NFL igrač, vlasnik lokalnog bara i Skotijev najbolji prijatelj, koji je istovremeno veoma blizak sa njenom ćerkom.

Naravno, između Kene i Ledžera počinje da se razvija odnos.

Ali Reminders of Him mnogo manje funkcioniše kao klasična ljubavna priča nego što bi taj zaplet mogao da sugeriše.

U centru filma zapravo su krivica, tuga, majčinstvo, oproštaj i pitanje da li jedna katastrofalna odluka treba da odredi ostatak nečijeg života.

Oko jednog se čak i kritičari koji nisu naročito impresionirani filmom uglavnom slažu – Majka Monro je vrlo dobra.

Njena Kena nije napravljena kao lik koji moli publiku da je sažaljeva u svakoj sceni. Veliki deo njenog bola prikazan je kroz povučenost, nelagodu i gotovo fizički osećaj izolacije.

Monika Kastiljo iz RogerEbert.com posebno izdvaja upravo njen nastup, primećujući da Kena nije neprestano na ivici suza, već deluje distancirano dok je istovremeno očigledno slomljena okolnostima u kojima se nalazi.

To je važno jer je scenario mogao vrlo lako da sklizne u čistu melodramu.

A emocija ovde svakako ne nedostaje.

Film vrlo svesno pritiska gotovo svaki mogući emotivni taster: smrt partnera, majka odvojena od deteta, roditelji koji su izgubili sina, krivica, druga šansa i nova ljubav koja se pojavljuje upravo među ljudima koje povezuje ista tragedija.

Ako već na osnovu toga znate da ovo nije film za vas, verovatno ste u pravu.

Ali ako volite priče posle kojih vam trebaju maramice, lako je razumeti zašto publika reaguje sasvim drugačije od dela kritike.

Tu dolazimo do možda najzanimljivijeg dela.

Na Rotten Tomatoesu Reminders of Him trenutno ima 56% pozitivnih kritičarskih recenzija, dok je ocena verifikovane publike čak 87%.

To je prilično velika razlika.

Konsenzus kritičara priznaje filmu uzdržanost i osetljive glumačke interpretacije, ali smatra da mu nedostaje intenzitet koji bi ga pretvorio u zaista snažnu melodramu.

RogerEbert.com je mnogo stroži. Film kritikuje zbog sporog tempa, predvidljivih obrta i romanse kojoj nedostaje dovoljno hemije, uz ocenu da je ovo slabija dosadašnja ekranizacija Huver.

Slična zamerka pojavljuje se i u drugim recenzijama: priča je emotivno velika, ali scenario često bira najjednostavniji put do emocije.

Publiku to, očigledno, mnogo manje ometa.

Rotten Tomatoes čak sumira reakcije gledalaca vrlo jednostavno: glumačka podela im funkcioniše, adaptacija ih pogađa emotivno i ovo je film uz koji bi trebalo imati spremnu kutiju maramica.

To je možda i ključ za uživanje u filmu.

Ako ga pustite očekujući veliku romansu, moguće je da ćete ostati razočarani.

Odnos Kene i Ledžera jeste važan, ali mnogo zanimljiviji konflikt postoji između Kene i roditelja njenog pokojnog partnera.

Može li neko ko je napravio neoprostivu grešku ipak zaslužiti drugu šansu?

Da li oproštaj znači umanjivanje tuđeg bola?

I čije potrebe treba da budu najvažnije kada se između odraslih nalazi dete?

Film nema naročito komplikovane odgovore na ta pitanja, ali upravo su ona razlog zbog kojeg priča funkcioniše bolje kao porodična drama o gubitku i iskupljenju nego kao čista romansa.

Kolin Huver je ovog puta i direktno učestvovala u adaptaciji – uz producentkinju Loren Levin potpisuje scenario, a bila je i jedna od producentkinja filma.

Reminders of Him nije suptilan film.

Muzika, flešbekovi, tišine i emotivni obračuni vrlo jasno signaliziraju trenutke u kojima bi trebalo da vam se stegne grlo.

Za neke gledaoce to će biti upravo ono što žele.

Drugima će delovati kao da film ne veruje dovoljno sopstvenoj priči i glumcima, pa svaki emotivni trenutak dodatno podvlači.

Ni Ledžer nije podjednako razvijen lik kao Kena. Kritike posebno primećuju da Tajrik Viters ima manje materijala sa kojim može da radi, pa romansa povremeno deluje kao dodatak mnogo zanimljivijoj priči o porodici i krivici.

Sa skoro dva sata trajanja, film u srednjem delu ume i da izgubi ritam.

Ali kada u poslednjoj trećini konačno spoji sve svoje emotivne linije, postaje mnogo jasnije zbog čega mu je publika spremna da oprosti nedostatke.

Da – ali pod jednim vrlo jasnim uslovom.

Ako volite romantične drame poput Me Before You, ekranizacije romana Kolin Huver i filmove koji bez mnogo ironije žele da vas emotivno iscrpe, Reminders of Him je vrlo verovatno film koji ćete odgledati do kraja.

Majka Monro nosi priču dovoljno dobro da i najpredvidljiviji delovi dobiju težinu, a porodična drama mnogo je zanimljivija od tipične formule „dvoje povređenih ljudi se zaljubljuje“.

Ako, međutim, od melodrame očekujete suptilnost, neočekivane obrte ili posebno složene likove, razumljivo je zašto kritičarskih 56% deluje bliže istini.

Ovo nije film koji izmišlja nešto novo.

Samo veoma precizno zna kakvu emociju želi da izazove – i kod velikog dela publike očigledno uspeva.

A činjenica da je trenutno među najgledanijim filmovima na SkyShowtimeu u Srbiji pokazuje da Kolin Huver, bez obzira na mišljenje kritike, i dalje vrlo dobro zna kako da pronađe svoju publiku.