radiobalkanfox
Vozovi koji svakodnevno povezuju švedski Malme i dansku prestonicu Kopenhagen prelaze preko jednog od najzanimljivijih infrastrukturnih projekata u Evropi. Eresundska veza duga gotovo 16 kilometara sastoji se od impozantnog mosta, veštačkog ostrva i podvodnog tunela.
Putovanje vozom između ova dva grada traje oko 35 do 40 minuta, a putnicima pruža nesvakidašnje iskustvo prelaska granice preko mora i kroz tunel ispod njegove površine.
Ovaj projekat danas predstavlja važnu saobraćajnu vezu između dve zemlje, a način na koji je izgrađen i dalje privlači pažnju stručnjaka širom sveta.
Impresivni Eresundski most i veštačko ostrvo Peberholm
Putovanje iz Švedske počinje prelaskom preko čuvenog mosta Eresund, koji je istovremeno namenjen drumskom i železničkom saobraćaju.
“>
Shuterstock
Shuterstock
“>
Shuterstock
Proteže se gotovo osam kilometara iznad mora, dok se njegovi masivni piloni uzdižu više od 200 metara u visinu. Konstrukcija je projektovana tako da izdrži težinu vozova i automobila, ali i snažne vetrove karakteristične za ovaj deo Evrope.
Železnička pruga nalazi se na donjem nivou mosta, dok se automobili kreću gornjim delom. Most je otvoren za saobraćaj početkom jula 2000. godine i ubrzo je postao simbol saradnje Švedske i Danske.
Na polovini puta most se spušta ka morskoj površini i spaja sa veštačkim ostrvom Peberholm. Ono je nastalo od materijala izvađenog sa morskog dna tokom radova na izgradnji tunela. Njegovo ime u prevodu znači Biberovo ostrvo.
Posebno je zanimljivo to što je ostrvo prepušteno prirodi. Naučnici nisu planski sadili biljke niti naseljavali životinje, već su dozvolili da se ekosistem razvija samostalno. Vremenom je Peberholm postao stanište brojnih biljnih vrsta i ptica, ali i zanimljivo mesto za istraživače prirode.
Zašto vozovi prolaze kroz tunel ispod mora?
Most nije mogao da se nastavi sve do danske obale zbog blizine aerodroma u Kopenhagenu, ali i potrebe da brodovi nesmetano prolaze kroz važan morski prolaz. Zbog toga se na ostrvu Peberholm železnički i drumski saobraćaj spuštaju ispod mora, u tunel Drogden.
Ovaj podvodni tunel dug je približno četiri kilometra, pa prolazak kroz njega traje svega nekoliko minuta.
Tunel je podeljen na odvojene cevi za železnički i drumski saobraćaj, a opremljen je sistemima za ventilaciju i bezbednosnim prolazima za evakuaciju. Njegova konstrukcija osmišljena je tako da omogući bezbedno kretanje vozova i automobila ispod morske površine.
Foto: Shuterstock
Izgradnja je predstavljala veliki inženjerski izazov. Tunel je sastavljen od 20 ogromnih unapred izrađenih betonskih segmenata, koji su pažljivo postavljani na morsko dno.
Tokom gradnje, 1998. godine, došlo je do ozbiljnog incidenta kada je popustio privremeni pregradni zid i jedan betonski segment bio poplavljen. Inženjeri su sanirali oštećenje, nakon čega su radovi nastavljeni.
Saobraćajna veza koja je promenila čitav region
Od otvaranja, most i tunel Eresund značajno su uticali na svakodnevni život stanovnika ovog dela Skandinavije. Omogućili su brže putovanje između Švedske i Danske, olakšali odlazak na posao preko granice i povezali tržišta rada dve zemlje.
Vozovi svakodnevno prevoze veliki broj putnika, a polasci su organizovani u redovnim intervalima. Zahvaljujući ovoj vezi, mnogi ljudi mogu da žive u jednoj zemlji, a rade u drugoj.
Železnički sistem prilagođen je i različitim standardima napajanja električnom energijom u Švedskoj i Danskoj, što omogućava nesmetan prelazak između dve mreže.
Osim saobraćaja, ovaj infrastrukturni koridor ima značaj i za međunarodne telekomunikacije, jer se u njegovom području nalaze važni kablovi za prenos podataka.
Projekat Eresund pokazuje kako savremeno inženjerstvo može da poveže dve zemlje na način koji je nekada delovao gotovo nezamislivo. Spoj mosta, veštačkog ostrva i tunela ispod mora danas je mnogo više od građevinskog poduhvata – on je deo svakodnevnog života ljudi koji putuju između Švedske i Danske.
BONUS VIDEO
U podnožju planine Helan, u kineskom gradu Jinčuanu, nalaze se carske grobnice Sija Sija, koje su u julu 2025. godine uvrštene na UNESCO-ovu listu svetske baštine.
Ako ove jeseni želite da pobegnete od svakodnevice i otkrijete neku novu destinaciju, a da ne putujete na drugi kraj Evrope, Sibinj u Rumuniji mogao bi da bude pravi izbor.
Kambodža, zemlja poznata po veličanstvenim hramovima i istoriji drevne slave, ujedno je i područje bogato misterijama i mitovima koji se opiru jednostavnim tumačenjima.
Indonezija je jedna od najnaseljenijih zemalja sveta, ali i najveća ostrvska država, poznata po neverovatnoj raznolikosti prirode, kultura i pejzaža.
U podnožju planine Helan, u kineskom gradu Jinčuanu, nalaze se carske grobnice Sija Sija, koje su u julu 2025. godine uvrštene na UNESCO-ovu listu svetske baštine.
Dodaj komentar