radiobalkanfox
Pripremanje obroka unapred za nekoliko dana (poput kuvanih jela, pečenja, složenaca ili testenina) vrhunski je trik za uštedu vremena i novca tokom naporne radne nedelje. Ipak, ova korisna navika krije i tamnu stranu – rizik od trovanja hranom ako zanemarimo higijenu i temperaturna pravila.
Zato se s pravom nameće ključno pitanje: koliko zapravo puta smemo da podgrejemo isto jelo a da ne ugrozimo zdravlje.
Zašto podgrevanje nije pravi krivac?
Prema rečima dr Vanese Kofman, direktorke u organizaciji Stop Foodborne Illness, broj podgrevanja je zapravo mit – ponovljeno zagrevanje može pokvariti ukus i teksturu jela, ali ono samo po sebi nije opasno. Prava pretnja je vreme koje kvarljiva hrana provede na sobnoj temperaturi, piše Real Simple.
Sat počinje da kuca čim hranu izvadite iz frižidera, uz dva ključna pravila bezbednosti:
🔷Maksimum 2 sata u normalnim sobnim uslovima.
🔷Samo 1 sat ako je napolju ili u prostoriji izuzetno vruće (preko 32 stepena Celzijusa).
🔷Sabiranje minuta: Kako se hrana neprimetno kvari
Vreme provedeno van frižidera se sabira
Ako je pire krompir tokom večere proveo sat vremena na stolu, iskoristili ste pola dozvoljenog vremena.
Ako ga sutradan podgrejete i ponovo ostavite sat vremena na sobnoj temperaturi, granica je probijena i ostatak morate baciti.
Pošto je lako pogubiti računicu, stručnjaci imaju zlatni savet. Nikada ne podgrevajte celu šerpu. Umesto toga, ostatke odmah podelite u manje porcije i vratite u frižider. Podgrevajte isključivo onoliko koliko vam je potrebno za taj jedan obrok.
Koliko dugo ostaci smeju u frižideru?
Većina kuvanih jela bezbedna je u frižideru maksimalno tri dana. Nakon toga stavite u zamrzivač ili kanta za đubre.
Nisu sve namirnice iste – pojedina jela zahtevaju maksimalan oprez i kraći rok trajanja:
🔷Nakon jednog dana: Domaći sosovi s mesom, kao i poslastice sa sirovim jajima ili domaćim šlagom.
🔷Nakon najviše dva dana: Jela koja sadrže pirinač ili mleveno meso, jer su posebno podložna razvoju opasnih bakterijskih spora.
Foto: Shutterstock
Temperature, mikrotalasna i frižider
Za bezbednu borbu protiv opasnih bakterija, obratite pažnju na sledeće:
🔷Frižider držite na 4 stepena Celzijusa ili nižoj (zamrzivač na -18 stepeni Celzijusa) kako biste usporili rad bakterija. Prilikom podgrevanja, hrana u svom najdubljem delu mora dostići najmanje 74 stepena Celzijusa.
🔷Mikrotalasne rerne greju neravnomerno i ostavljaju “hladne tačke” gde bakterije preživljavaju. Obavezno promešajte hranu jednom ili dva puta tokom zagrevanja da ravnomerno rasporedite toplotu.
🔷Kuvana jela čuvajte u zatvorenim posudama na gornjim policama, strogo izolovana od sirovog mesa i živine sa kojih može da kaplje sok.
🔷Ako je hrana predugo stajala na sobnoj temperaturi, ni ključanje je neće spasiti jer neke bakterije ispuštaju toksine otporne na toplotu.
Vodič za bezbedno čuvanje hrane
Problem nije u tome koliko puta grejete jelo, već koliko vremena provodite van frižidera.
Kvarljiva hrana ne sme biti na sobnoj temperaturi ukupno duže od 2 sata (odnosno 1 sat ako je preko 32 stepena Celzijusa – vreme se sabira.
Uvek odvojite manju porciju za jelo, a ostatak odmah vratite u frižider.
Rokovi trajanja:
🔷Standardna jela: do 3 dana.
🔷Pirinač i mleveno meso: do 2 dana.
🔷Mesni sosovi i kolači sa šlagom/jajima: samo 1 dan.
BONUS VIDEO
Iako mnogi vole da jedu toplu hranu, ove namirnice ne bi trebalo podgrevati, jer mogu da vam naštete.
Predugo stajanje hrane na sobnoj temperaturi nosi ozbiljne rizike, a stručnjaci konačno otkrivaju pravu istinu o tome da li hranu smemo da odložimo u frižider dok je još topla.
Ljuta, masna i pržena hrana, kao i tamna čokolada, mogu u večernjim satima da otežaju uspavljivanje i pogoršaju kvalitet sna.
Kada dani postanu kraći, a temperature padnu, mnogi primećuju da im više prijaju topla, kalorična jela i da sve teže pronalaze motivaciju za izlazak iz kuće.
Iako mnogi vole da jedu toplu hranu, ove namirnice ne bi trebalo podgrevati, jer mogu da vam naštete.
Dodaj komentar