Lars fon Trir progovorio o bolesti

PRE 4 GODINE NESTAO IZ JAVNOSTI! Kontroverzni reditelj u teškom stanju: OVU BOLEST NE BIH POŽELEO NAJGOREM NEPRIJATELJU!

Čuveni danski reditelj Lars fon Trir (70), koji se godinama bori sa Parkinsonovom bolešću, prvi put posle dužeg vremena otvoreno je govorio o svom zdravstvenom stanju i svakodnevici koja mu je, kako priznaje, postala izuzetno teška. Slavni filmski autor otkrio je da se oseća užasno, da ga muči snažna anksioznost i da sve teže pronalazi zadovoljstvo u stvarima koje su ga nekada ispunjavale.

Reditelj, koji se nakon što mu je 2022. godine dijagnostikovana bolest gotovo potpuno povukao iz javnosti, o svojim problemima govorio je u emotivnom razgovoru sa ćerkom Agnes Trir, takođe rediteljkom. Njihov susret zabeležen je u 23-minutnom filmu koji je snimljen za potrebe umetničke izložbe “Descendant”.

Postavku, koju je osmislio sam Fon Trir, publika je tokom leta mogla da vidi u Danskoj, dok je od 10. oktobra izložena u Galeriji Til u Stokholmu. Razgovor oca i ćerke pružio je redak uvid u život čoveka čije je ime decenijama bilo sinonim za provokativan, beskompromisan i umetnički hrabar film. Ovoga puta, međutim, u središtu pažnje nisu njegova ostvarenja, već borba sa bolešću koja mu je promenila svakodnevicu.

“>

Pogledaj galeriju

Kada ga je ćerka upitala kako se oseća, slavni reditelj nije pokušavao da prikrije svoje stanje niti da ublaži težinu situacije.

“Imam bolest koju ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju”, rekao je Fon Trir.

Govoreći o životu sa Parkinsonovom bolešću, priznao je da se oseća izuzetno loše i da se gotovo neprestano suočava sa teskobom. Posebno ga pogađa činjenica da više ne uživa u stvarima koje su mu nekada donosile zadovoljstvo, zbog čega mu je sve teže da pronađe motivaciju i uzbuđenje u svakodnevnom životu.

Godinama se borio sa depresijom

Fon Trir se i ranije suočavao sa ozbiljnim psihičkim problemima, o kojima je javno govorio tokom karijere. Depresija ga je pratila čak i u periodima kada je stvarao neka od svojih najpoznatijih filmskih ostvarenja. Uprkos unutrašnjim borbama, decenijama je nastavljao da radi, pretvarajući sopstvene strahove, sukobe i mračne misli u filmske priče koje su ostavljale snažan utisak na publiku.

Danas, međutim, priznaje da mu je mnogo teže da pronađe snagu i želju za stvaranjem. Parkinsonova bolest je progresivno neurološko oboljenje koje može da utiče na kretanje, koordinaciju i kontrolu mišića, ali i da bude praćeno problemima sa spavanjem, promenama raspoloženja i anksioznošću. Tok bolesti razlikuje se od osobe do osobe, a simptomi se vremenom mogu menjati.

Za reditelja čiji je život decenijama bio ispunjen snimanjima, pisanjem scenarija i zahtevnim umetničkim projektima, suočavanje sa zdravstvenim ograničenjima predstavlja veliku promenu. Njegovo povlačenje iz javnosti izazvalo je zabrinutost među ljubiteljima sedme umetnosti, posebno jer su informacije o njegovom stanju poslednjih godina uglavnom dolazile od saradnika i producenata.

Zbog toga je ovaj razgovor sa ćerkom privukao veliku pažnju. Nakon dugog perioda u kojem se retko pojavljivao u javnosti, Fon Trir je lično govorio o teškoćama sa kojima se suočava i promenama koje su nastupile u njegovom životu.

Slavni reditelj drugačije gleda na svoju karijeru

Tokom razgovora, Agnes Trir dotakla se i umetničkog nasleđa svog oca, koji je tokom više od četiri decenije stvarao filmove koji su izazivali oduševljenje, burne polemike i kontroverze. Iako je njegov opus ostavio značajan trag u evropskoj i svetskoj kinematografiji, reditelj je priznao da danas na sopstvena dostignuća gleda drugačije.

“Postoje neki moji filmovi do kojih mi je jako stalo. Naravno, voleo bih da budu deo moje zaostavštine, ali u široj slici svega, uz svu tu bol, to ne znači ništa”, rekao je Fon Trir.

Njegove reči otkrivaju koliko je bolest promenila njegov odnos prema stvarima koje su nekada bile u središtu njegovog života. Ipak, tokom razgovora nije u potpunosti nestao ni njegov prepoznatljivi, često provokativni smisao za humor. Prisеćao se pojedinih događaja iz prošlosti, umetnika koji su uticali na njegov rad i neobičnih situacija koje su obeležile njegov život.

Neizvesna sudbina njegovog novog filma

Pored zabrinutosti za njegovo zdravlje, među ljubiteljima filma već duže vreme postoji neizvesnost u vezi sa projektom “After”, koji bi mogao da bude poslednje ostvarenje u njegovoj bogatoj karijeri.

Film je najavljivan prethodnih godina, ali je realizacija odlagana zbog rediteljevog zdravstvenog stanja. Prema dosadašnjim informacijama, scenario je završen u avgustu 2026. godine, dok snimanje još nije počelo.

Producent Peter Albak Jensen ranije je govorio o Fon Trirovim zdravstvenim problemima, navodeći da je njegovo fizičko stanje narušeno, ali da su njegove intelektualne sposobnosti očuvane. Za sada nije poznato kada bi snimanje moglo da počne niti da li će reditelj biti u mogućnosti da projekat privede kraju.

“After” bi trebalo da se bavi temama smrti i života posle nje, što se nadovezuje na motive kojima se Fon Trir bavio tokom karijere. Njegovi filmovi često su istraživali ljudsku patnju, strah, veru, moralne dileme i prolaznost, zbog čega se ovaj projekat posebno izdvaja u svetlu njegovog trenutnog životnog iskustva.

Jedan od najuticajnijih evropskih reditelja

Lars fon Trir rođen je 30. aprila 1956. godine u Kopenhagenu, a tokom karijere izgradio je reputaciju jednog od najuticajnijih i najkontroverznijih evropskih filmskih autora. Međunarodnu slavu stekao je ostvarenjima koja su često izazivala podeljene reakcije, ali su istovremeno pomerala granice filmskog izraza.

Među njegovim najpoznatijim filmovima nalaze se “Lom talasa”, “Ples u tami”, “Dogvil”, “Antihrist”, “Melanholija” i “Nimfomanka”. Posebno mesto u njegovoj karijeri zauzima film “Ples u tami”, u kojem je glavnu ulogu odigrala islandska pevačica Bjork. Ovo ostvarenje osvojilo je Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu 2000. godine, potvrdivši Fon Trirov status jednog od najznačajnijih autora svoje generacije.

Njegova kinematografija često je bila prožeta temama patnje, krivice, žrtvovanja, depresije i ljudskih slabosti. Posebno su se izdvajali snažni ženski likovi, psihološki složene priče i prepoznatljiv vizuelni stil, po kojima je postao prepoznatljiv širom sveta.

Iako je svojim filmovima ostavio neizbrisiv trag u istoriji kinematografije, njegovo najnovije priznanje pokazuje da se danas suočava sa izazovima koji prevazilaze profesionalne uspehe i umetničko nasleđe. Dok publika iščekuje informacije o njegovom budućem radu, ostaje da se vidi da li će slavni reditelj uspeti da realizuje projekat “After” i tako zaokruži jednu od najneobičnijih i najuticajnijih karijera evropskog filma.

BONUS VIDEO: