Biografija Miše Kovača | Kurir

Preminuo je Mate Mišo Kovač, čuveni hrvatski muzičar, čovek koji je tokom gotovo pola veka karijere prodao više od 20 miliona ploča. Smrt je za Index potvrđena iz izvora bliskih pevaču.

Rođen je 16. jula 1941. godine u Šibeniku, u vreme italijanske okupacije. Odrastao je u ulici iz koje su potekle još dve velike karijere – Vice Vukova i Arsena Dedića. Sa Dedićem će decenijama kasnije snimiti duet „Mi smo lišće s iste grane“.

Za mikrofon se odlučio sa šesnaest godina, nakon što je čuo nastup šibenskog pevača Ljube Lučeva. Završio je srednju industrijsku školu za tapetara, a 1961. godine podelio prvo mesto na takmičenju „Prvi glas Šibenika“ sa Mirkom Vukšićem. Za nagradu je izabrao singl Elvisa Preslija – muzičara koji će obeležiti njegovu karijeru.

Nakon odsluženja vojnog roka u Beogradu preselio se u Zagreb. Na takmičenju u Karlovcu izveo je pesmu „I Can’t Stop Loving You“ Reja Čarlsa i privukao pažnju producenata. Prvi nezvanični nastup imao je u jesen 1964. godine u zagrebačkoj Gradskoj kavani, a iste godine potpisao je ugovor sa Jugotonom. Njegova prva ploča bila je prepев Čarlsove pesme „Ne mogu prestati da te volim“.

Proboj je bio brz. U leto 1965. nastupio je na Melodijama Jadrana, a status zvezde donela mu je pesma „Više se nećeš vratiti“ iz 1969. godine, koju je napisao tada mladi Đorđe Novković. Singl je prodat u gotovo 190.000 primeraka i bio je druga najprodavanija ploča Jugotona te godine. Sa pet ploča prodatih u više od 250.000 primeraka, Kovač je 1969. postao najprodavaniji pevač te izdavačke kuće. Saradnja sa Novkovićem trajaće sve do kompozitorove smrti 2007. godine.

Pobedom na Splitskom festivalu 1971. godine, sa pesmom „Proplakat će zora“, postao je najpopularniji pevač u Jugoslaviji. Iste godine zamalo je poginuo u saobraćajnoj nesreći kod Zadra. Brkove, koji će postati njegov zaštitni znak, pustio je kako bi prikrio ožiljak iznad gornje usne.

Nakon oporavka, 1972. godine u Njujorku je gledao Elvisa Preslija u Medison Skver Gardenu. Izvođenje pesme „My Way“ ostavilo je na njega trajan utisak. Decenijama kasnije, u razgovoru sa Aleksandrom Stankovićem, taj trenutak opisao je rečima da se tada „pesma spojila s nebom“.

Usledile su dve decenije najveće popularnosti: „Drugi joj raspliće kosu, a ja je volim“, „Ostala si uvijek ista“, „Ako me ostaviš“, „Sutra mi sude“, „Odavno više ne plačem zbog tebe“, „Ti si pjesma moje duše“. Pet puta proglašen je pevačem godine, a 1989. i ličnošću godine u Jugoslaviji. Glumio je i na filmu – 1972. godine, uz Radu Šerbedžiju, u filmu „Poslijepodne jednog fazana“.

Devedesete su donele najteži period u njegovom životu. Godine 1992. njegov šesnaestogodišnji sin Edi smrtno je stradao u Zagrebu, pod nerazjašnjenim okolnostima.

Nakon Edijeve smrti održao je veliki koncert pod nazivom „Noć svijeća“ na splitskom Poljudu. Pevao je pred 50.000 ljudi. Posle koncerta objavio je da više neće nastupati. Ipak, nije održao obećanje.

Osim sina, tokom devedesetih izgubio je majku i mlađeg brata. Nakon nekoliko godina borbe sa depresijom, Mišo je u Zagrebu, u januaru 1999. godine, pucao sebi u grudi. Ipak, preživeo je.

Vratio se koncertom u Domu sportova, snimio nove albume i duete sa ćerkom Ivanom, a ponovo je pobedio i na Splitskom festivalu. Iz tog perioda najviše se izdvaja pesma „Dalmatino“. Godine 2012. dobio je Porina za životno delo.

 Pogledajte dodatni snimak: