Aleks Blum u 7. deceniji otkrio biološku porodicu

Iako je od najranijeg detinjstva bio svestan činjenice da su ga usvojili, Aleks Blum nije mogao ni da nasluti da su članovi njegove biološke loze sve vreme živeli u neposrednoj blizini. Tek u 64. godini života, sasvim neočekivan splet okolnosti iz korena je promenio njegovu stvarnost. Jedno jednostavno genetsko ispitivanje otkrilo mu je postojanje trojice rođene braće za koje nije ni znao da postoje, a koji su čitavo detinjstvo proveli na manje od sat vremena vožnje od njegovog doma.

“Pomislio sam: ‘Vau, tačno znam kakav je to osećaj'”, prisetio se Blum.

Zabluda u isporuci paketa koja je razotkrila porodične veze
Prekretnica se dogodila 2019. godine, kada mu je na elektronsku poštu stigla poruka od tridesetšestogodišnje Bruk. Ona je preko interneta naručila opremu za DNK analizu za svog supruga, ali je greškom kompanije dobila dodatni paket, pa je odlučila da test uradi i sama. Baza podataka odmah je registrovala podudaranje od preko dvadeset procenata sa nepoznatim muškarcem – njenim ujakom Aleksom.

“To je zaista luda priča o božanskoj intervenciji. Da nije bilo te jedne greške Amazona, ništa od ovoga se ne bi dogodilo,” rekla je Bruk za People.

Tako je Blum u sedmoj deceniji saznao za braću u susednom Konektikatu, što mu je donelo neopisivo psihičko rasterećenje.

“Kao da nosiš ranac, pa posle nekog vremena zaboraviš da ga imaš. Osećao sam se nekako lakše. Pomislio sam: ‘Dobro, sad znam, sad razumem. Sad znam ko mi je bila majka, ko mi je bio otac i da su ovi ljudi moja braća‘”, objasnio je.

Jedan od braće, šezdesetsedmogodišnji finansijski stručnjak Pit, odmah je povezao priču iz prošlosti. Njihova majka je svojevremeno tvrdila da je njena prva beba rođena mrtva.

“Pomislio sam: ‘Kladim se da je to beba za koju je rekla da je mrtvorođena. Kladim se da je to naš brat‘”, prisetio se Pit.

Ubrzo su uspostavljeni prvi kontakti sa Henkom, Pitom i Bilom. Razgovori su tekli satima u pokušaju da se nadoknadi šest izgubljenih decenija.

“U početku se sve uglavnom svodilo na popunjavanje praznina. Pomalo je čudno kada shvatite da smo odrasli na manje od sat vremena udaljenosti jedni od drugih,” rekao je Blum.

Njegov brat Henk istakao je da uprkos dugom odsustvu oseća neverovatnu prisutnost: “Postoji praznina od gotovo 60 godina tokom kojih smo živeli paralelne živote. Postoji velika rupa tamo gde je Aleks nedostajao, ali na neki način, gotovo je kao da je samo otputovao i sad se vratio. Barem meni ne deluje kao da nikada nije bio deo naših života.”

Sa njim se složio i najmlađi Bil: “On uopšte ne deluje kao neko ko ne pripada našoj porodici”.

Pored redovnih virtuelnih susreta, braća su uočila frapantne genetske sličnosti u gestikulaciji, boji glasa i specifičnom humoru kojim su se branili od životnih nevolja.

“Imamo mnogo sličnih manira, slično pričamo... Kad smo svi zajedno, veoma je očigledno da smo braća”, rekao je Blum.

Bil je kroz osmeh primetio da se Aleks postavio tipično za najstarijeg brata: “Pomalo je šefovski nastrojen”.

Kroz stranice knjige “Nesreća pri rođenju” Aleks je uz podršku braće otvorio najbolnije teme. Njihova majka zatrudnela je vanbračno sa samo dvadeset godina, nakon čega se pod pritiskom odrekla prvorođenog sina i kasnije borila sa alkoholizmom, problemom sa kojim su se borili i Blumovi usvojitelji. Suočavanje sa prošlošću donelo je preko potrebno smirenje celoj porodici.

“Aleksov povratak nekako je zaokružio taj proces. Doneo je još više isceljenja. Nije sve jednostavno, ali napredujemo”, rekao je Henk.

Ovaj susret za samog Aleksa doneo je neočekivano prijateljstvo.

“Kao da sam u tom čudesnom događaju dobio tri najbolja prijatelja”, rekao je.

Blum ne krije da ovakav rasplet nikada nije smeo ni da zamisli u svojim najsmelijim snovima.

“Nisam znao dovoljno da bih se tome nadao, a kamoli da pomislim da bi zaista moglo da se dogodi”, rekao je.

Njegova namera je da pruži podršku svima koji prolaze kroz slična iskustva, poručujući da nametnuta obaveza da usvojena deca moraju osećati samo zahvalnost često guši njihove stvarne emocije.

“Postoji priča koju mnogi usvojeni ljudi teško prihvataju, a to je: ‘Imao si toliko sreće, trebalo bi da budeš veoma zahvalan.’ Naravno da treba da budem zahvalan, ali takav stav mi ne ostavlja mnogo prostora da preispitam sopstvena osećanja“, objasnio je.

Na kraju svog puta pronašao je ono za čim je čitavog života tragao – mir i svoje korene.

“Imam svoju braću, imam porodicu, sada i širu porodicu. Imam svoju priču, svoj život i konačno mogu da ih prihvatim. To je dovoljno”, rekao je za People.

Pogledajte video: Majka daje ćerku da usvajanje da bi putovala