Biljana Jevtić progovorila o borbi za potomstvo, čitavu deceniju čekali sina

Muško ženski razgovori

Biljana Jevtić progovorila o borbi za potomstvo, čitavu deceniju čekali sina

Sonja Pernjaković | nedelja, 1. novembar 2026. 14:30h

• Biljana Jevtić i njen suprug Aleksandar Aca Ilić godinama su se borili za potomstvo i ostvarili želju u proleće 1999. rođenjem sina Ivana.
• Lekarka je insistirala na porođaju carskim rezom zbog rizične trudnoće i godina čekanja na potomstvo.

Pevačica Biljana Jevtić i njen suprug Aleksandar Aca Ilić čitavu deceniju su se borili za potomstvo, a njihova najveća želja ostvarila se u proleće 1999. godine kada je u 39. godini na svet donela sina Ivana. Pevačica je sada prvi put otvoreno progovorila o teškim okolnostima i ogromnoj neizvesnosti kroz koje su prolazili.

Saznavši u aprilu 1999. godine da je u drugom stanju, Biljana se suočila sa velikom brigom za bezbednost bebe. Zbog višegodišnjeg čekanja i rizika, doktorka je insistirala da se porođaj obavi isključivo carskim rezom.

Biljana se prisetila tog perioda i odluke lekara:

“Moja doktorka nije dozvolila da se porodim ikako drugačije osim carskim rezom i, iskreno, bolje je tako. Ipak sam bila prvorotka, a posle toliko godina čekanja nismo želeli ništa da rizikujemo. Trudnoću sam iznela u veoma teškim okolnostima, jer je tada bilo bombardovanje. Ostala sam trudna u aprilu i sve je bilo neizvesno. Pitali smo se da li da se sklonimo i gde da odemo. Na kraju smo odlučili da otputujemo u Nemačku”.

U jeku bombardovanja, bračni par se dvoumio da li da napusti zemlju, a odluku su doneli u poslednjem trenutku kada je Biljana primetila da im Šengen viza ističe za svega četiri dana. Iako joj je bilo izuzetno teško jer u tom trenutku nije imala kontakt sa roditeljima, presekla je situaciju u želji da sačuva trudnoću.

“Sreća, Bog je sve nekako sklopio i namestio. Sasvim slučajno sam uzela pasoše, otvorila ih i videla da nam viza važi još samo četiri dana. Posle toga više nismo imali mogućnost da je produžimo niti da ponovo izađemo iz zemlje. Rekla sam Aleksandru: ‘Imamo vizu još četiri dana’, a on me je pitao: ‘Pa šta ćemo da radimo?’.

U početku nisam želela da odem, jer mi je bilo teško da ostavim roditelje, a pritom nisam imala nikakav kontakt sa njima. Informacije smo pratili preko radija, slušali obaveštenja i pokušavali da saznamo šta će se dešavati. Ipak, u jednom trenutku sam presekla i rekla sebi da mi je najvažnije da sačuvam bebu koju sam toliko dugo želela i čekala. Sve je bilo u Božijim rukama, pa sam odlučila da krenemo”.