Kako pomoći detetu da nauči da čita? Saveti logopeda za Glossy

Dodajte Glossy u vaš Google izbor

Nova školska godina je uveliko počela, a roditelji đaka prvaka, uz to što se navikavaju na novi ritam života, često imaju istu brigu: kako savladati čitanje. Isto je i s mamama i tatama predškolaca, koji se polako pripremaju za polazak u školu i strepe hoće li dete spremno sesti u klupu i otvoriti čitanku.

Iako nam je jasno da ćemo taj problem zajedno prevazići jer, na kraju krajeva, svi smo, uz manje ili više muke, naučili da čitamo, u nekim situacijama to nam deluje kao nemoguća misija. Potom počinje upoređivanje sa ostalom decom i, sasvim prirodno, nametne se pitanje da li je možda vreme da potražite pomoć stručnjaka.

Kako za Glossy objašnjava master logoped Milana Šukilović, čitanje je složena veština koja se ne svodi samo na poznavanje slova (grafema). Njeni temelji se, ističe ona, postavljaju mnogo pre polaska deteta u školu, kroz razvoj govora i jezika, fonološke svesnosti, pažnje, pamćenja i drugih sposobnosti koje učestvuju u usvajanju pisanog jezika.

Prema njenim rečima, dete može da poznaje sva slova, a da ipak ima teškoće da prepozna i izdvoji glasove u rečima, poveže ih u celinu ili razume ono što je pročitalo.

Kako prepoznati da dete ima teškoće sa čitanjem?

– Roditelji najčešće primećuju da dete čita sporije od svojih vršnjaka, dugo se zadržava na pojedinačnim slovima, teško povezuje glasove u reči, zamenjuje ili izostavlja slova i slogove, vraća se na već pročitane delove teksta ili ima teškoće da razume ono što je pročitalo – ističe Milana Šukilović za Glossy.

– Važno je naglasiti da su određene greške očekivane tokom početnog usvajanja čitanja, deca ne ovladavaju veštinom čitanja istom brzinom. Ono na šta treba obratiti pažnju jeste učestalost i trajanje teškoća, kao i to da li dete uz vežbanje postepeno napreduje – kazala nam je.

Kako pomoći detetu da nauči da čita?

– Roditelji mogu da pomognu tako što će sa detetom redovno čitati kraće tekstove, prilagođene njegovim trenutnim sposobnostima. Važno je da čitanje ne bude praćeno stalnim ispravljanjem, požurivanjem ili poređenjem sa drugom decom – ističe logoped.

Šta raditi kada dete sporo čita, preskače ili zamenjuje slova i slogove ili teško razume pročitano?

– Najpre je važno utvrditi u kom delu procesa čitanja se javljaju teškoće – podseća ona. – Kod neke dece problem je u povezivanju slova i glasova i njihovom spajanju u reči. Druga deca mogu da čitaju relativno tačno, ali veoma sporo i uz veliki napor. Postoje i deca koja uspešno dekodiraju reči, ali imaju teškoće da razumeju značenje rečenica ili celokupnog teksta. Zato pristup ne može biti isti za svako dete.

Ako pak primetite da se stalno ponavljaju isti propusti koji se tiču identifikacije slova i brzine čitanja, bilo bi dobro da se vratite korak unazad.

– Ukoliko dete zamenjuje ili izostavlja slova, važno je ispitati da li pravilno prepoznaje glasove u rečima i povezuje ih sa odgovarajućim slovima. Ako čita sporo, potrebno je proceniti koliko je ovladalo tehnikom čitanja i u kojoj meri je ona automatizovana – objašnjava Milana Šukilović za Glossy.

– Kada dete ima teškoće sa razumevanjem pročitanog, važno je proveriti i njegove jezičke sposobnosti, razumevanje reči, rečenica i složenijih jezičkih struktura. Roditeljima bih savetovala da ne insistiraju samo na ponavljanju čitanja istog teksta ili na brzini. Mnogo je važnije da prepoznaju šta detetu predstavlja teškoću, jer od toga zavisi i način pružanja podrške.

Koje konkretne vežbe roditelji mogu da rade sa detetom koje ima problem sa čitanjem?

– Roditelji mogu mnogo da pomognu kroz kratke, svakodnevne aktivnosti koje su prilagođene uzrastu i sposobnostima deteta. Posebno su korisne aktivnosti koje razvijaju fonološku svesnost, odnosno sposobnost deteta da prepoznaje i izdvaja glasove u rečima i da njima svesno manipuliše – ističe logoped.

– Na primer, možemo tražiti od deteta da prepozna reči koje se rimuju, rastavi reč na slogove ili prebroji koliko reči ima u jednoj rečenici. Zatim, mozemo vežbati da dete prepozna prvi i poslednji glas u reči ili da reč rastavi na pojedinačne glasove. Možemo raditi i obrnutu aktivnost: roditelj izgovara glasove S-A-T, a dete treba da ih poveže i prepozna reč sat – navela je primer.

– Kod dece koja već poznaju slova mogu se koristiti kartice sa slovima od kojih sastavljaju reči, dopunjavaju slovo koje nedostaje ili promenom jednog slova dobijaju novu reč, na primer kost-most – savetuje logoped.

– Kada dete počne da čita, korisno je vežbati čitanje kratkih reči i rečenica, a zatim i kraćih tekstova. Nakon čitanja možemo postaviti nekoliko pitanja o sadržaju, kako bismo proverili da li je dete razumelo ono što je pročitalo – kaže Milana Šukilović.

Kada je vreme za logopeda zbog poteškoća pri čitanju?

– U početnim fazama učenja čitanja određene greške su očekivane – napominje ona. – Međutim, ako dete duže vreme ima izražene teškoće u prepoznavanju i povezivanju slova, čita veoma sporo, pravi veliki broj grešaka ili ne razume pročitano, važno je potražiti stručno mišljenje.

Kako ističe, posebnu pažnju treba obratiti na situacije kada dete, uprkos redovnom pohađanju nastave i dodatnom vežbanju, ne ostvaruje očekivani napredak.

– Često se javljaju i izbegavanje čitanja, zamaranje i gubitak motivacije, jer aktivnost koja bi postepeno trebalo da postaje lakša za dete i dalje zahteva veliki napor. Ipak, ne treba čekati da dete krene u školu ili da teškoće postanu izražene. Već u predškolskom uzrastu možemo proceniti sposobnosti važne za kasnije usvajanje čitanja i pružiti pravovremenu podršku – naglašava logoped.

– Logopedska procena pomaže da utvrdimo da li su pojedine teškoće deo očekivanog razvojnog procesa ili postoji rizik za razvoj teškoća u čitanju i pisanju – ističe Milana Šukilović.

 

BONUS VIDEO

Logoped objašnjava kako funkcioniše terapija kod mucanja

( T.S.R. )