radiobalkanfox
Produktivan kašalj sa sluzi češće ukazuje na bronhitis, dok suvi kašalj, kijanje i curenje nosa više prate običnu prehladu.
Kašalj, kijanje, malaksalost i curenje nosa česti su pratioci respiratornih infekcija, ali nije uvek lako proceniti da li je reč o običnoj prehladi ili bronhitisu.
Iako imaju slične simptome, ova dva oboljenja razlikuju se po tome koji deo disajnog sistema zahvataju i kako se ispoljavaju.
Prehlada uglavnom pogađa nos i sinuse, dok bronhitis zahvata bronhije, odnosno disajne puteve koji dovode vazduh do pluća. Upravo zato određeni simptomi mogu pomoći da se napravi razlika.
Kakav kašalj ukazuje na bronhitis, a kakav na prehladu?
Jedna od najvažnijih razlika jeste vrsta kašlja. Kod bronhitisa je često prisutan produktivan kašalj, praćen izbacivanjem sluzi, koja može biti žućkasta ili sivkasta.
Kod obične prehlade češći je suv kašalj, mada se i on može menjati tokom infekcije.
Bronhitis mogu pratiti i:
✔️Bol ili nelagodnost u grudima
✔️Otežano disanje i kratak dah
✔️Zviždanje prilikom disanja
✔️Osećaj pritiska i stezanja u grudima
✔️Pojačano stvaranje sekreta.
Prehlada se, s druge strane, češće prepoznaje po kijanju, zapušenom nosu, curenju nosa, suznim očima i slivanju sekreta niz grlo.
Koliko dugo traju simptomi?
Tegobe kod prehlade najčešće počinju curenjem nosa, a sekret u početku može biti providan.
Posle nekoliko dana može postati beličast, žut ili zelenkast, što samo po sebi ne znači da je infekcija bakterijska.
Kašalj i curenje nosa mogu potrajati od 10 do 14 dana, ali bi intenzitet simptoma postepeno trebalo da se smanjuje.
Akutni bronhitis najčešće traje oko nedelju do deset dana, mada kašalj može potrajati i duže, čak nekoliko nedelja. Zato je važno pratiti kako se simptomi razvijaju i da li dolazi do poboljšanja.
Šta izaziva prehladu, a šta bronhitis?
Oba oboljenja najčešće izazivaju virusi. Prehladu može izazvati više od 200 različitih virusa, a među najčešćima je rinovirus.
Infekcija se prenosi kapljicama koje zaražena osoba izbacuje prilikom kijanja i kašljanja, ali i preko kontaminiranih površina, kada nakon dodirivanja unesemo virus u organizam dodirivanjem nosa, očiju ili usta.
Bronhitis se često razvija nakon prehlade ili gripa, kada se infekcija proširi na donje disajne puteve. Ređe ga mogu izazvati bakterije, a rizik je veći kada je organizam već oslabljen drugom infekcijom.
Na otpornost organizma mogu uticati i stres, pušenje, nedostatak sna, loša ishrana i nedovoljna fizička aktivnost.
Foto: Shutterstock
Da li se bronhitis prenosi na druge?
Sam bronhitis nije zarazan, ali virusi i bakterije koji ga izazivaju mogu se preneti sa osobe na osobu.
To znači da neko ko se zarazi istim uzročnikom ne mora obavezno razviti bronhitis. Kod jedne osobe infekcija može izazvati običnu prehladu, dok kod druge može zahvatiti bronhije.
Kako se leče prehlada i bronhitis?
Pošto su najčešće virusnog porekla, ni prehlada ni akutni bronhitis uglavnom ne zahtevaju antibiotike. Lečenje je usmereno na ublažavanje simptoma i oporavak organizma.
Mogu pomoći:
✔️Odmor i dovoljno sna
✔️Redovan unos tečnosti
✔️Fiziološki rastvor za zapušen nos
✔️Lekovi za ublažavanje temperature i bolova, prema savetu farmaceuta ili lekara
✔️Ovlaživanje vazduha, ukoliko prija disajnim putevima
Antibiotike ne treba uzimati na svoju ruku, jer ne deluju na viruse.
Kada je vreme da se javite lekaru?
Kod prehlade je važno potražiti medicinsku pomoć ako se javi otežano ili ubrzano disanje, znaci dehidratacije, temperatura koja traje duže od četiri dana ili tegobe koje ne pokazuju poboljšanje nakon deset dana.
Posebno obratite pažnju ako se simptomi najpre povuku, a zatim ponovo pojave ili postanu intenzivniji.
Kod sumnje na bronhitis lekaru se treba javiti ako imate temperaturu od 38 stepeni ili višu, iskašljavate krv, teško dišete ili kašalj traje duže od tri nedelje. Ponavljane epizode bronhitisa takođe zahtevaju pregled.
Iako prehlada i bronhitis mogu početi na sličan način, razlike u simptomima ne mogu pouzdano zameniti lekarski pregled, piše verywellhealth.com.
BONUS VIDEO
Dr Amir Kan upozorava da glavobolja, ubrzan rad srca i problemi sa varenjem mogu biti među 6 znakova da vas stres ozbiljno iscrpljuje.
Istraživanje pokazuje da meki lumbalni pojas uz standardnu terapiju može da smanji bolove u donjem delu leđa i olakša svakodnevne aktivnosti.
GLP-1 lekovi zahtevaju poseban oprez kod osoba sa medularnim karcinomom štitaste žlezde, porodičnim rizikom za MTC i sindromom MEN2.
Ako se problemi sa pamćenjem pogoršavaju i remete svakodnevicu, neurolog dr Dipak Jadav upozorava da je vreme za pregled.
Dr Amir Kan upozorava da glavobolja, ubrzan rad srca i problemi sa varenjem mogu biti među 6 znakova da vas stres ozbiljno iscrpljuje.
Dodaj komentar