radiobalkanfox
- Neki rođaci nisu želeli da pomognu u teškim trenucima, što sestra nikada nije zaboravila, dok je brat oprostio.
- Sestrin muž Vlada ohrabrio je Milana da kupi svoj prvi stan, preuzimajući finansijski rizik i pružajući mu podršku.
Na samom početku muzičke karijere Milana Dinčića Dinče, njegova sestra bila mu je najveći oslonac.
Preuzela je potpunu brigu o njemu kako bi mu olakšala prve korake i pomogla da prevaziđe tremu tokom nastupa:
„Ja sam mu posle bila i majka i sve. Ja sam o njemu brinula, prala, čistila, sve sam činila da njemu olakšam, čak sam i svog muža u jednom trenutku zapostavila zbog toga da njemu bude lakše, da tu tremu prevaziđe, jer sam znala da njemu to tad treba. Stvarno mu je bilo potrebno i on je bio u fazonu ako ne sedim tu iza njega u momentu kad peva, kad nešto da l’ će stati, da l’ će zaboraviti tekst, samo da vidi da sam tu i to je to, onda ide dalje.“
Pored emotivne podrške, porodica se suočavala i sa finansijskim poteškoćama. Veliku pomoć u tom periodu pružili su im deda sa austrijskom penzijom, dok su pojedini rođaci u teškim trenucima uskratili podršku:
„Moj muž je rano ostao bez oca, ali imamo dedu koji je imao tu austrijsku penziju i stvarno su mnogo za mog brata davali i za mene. Ja to nikad ne mogu njima da zaboravim. A onda neki sa druge strane koji su nešto, isto neki naši rođaci koji su mogli da pomognu nisu nam se našli… Ja to nikad nisam zaboravila, moj brat je to oprostio… Pa eto moja svekrva, šta je ona njemu, ništa, a tad mi nije ni bila svekra, tad smo bili samo momak i devojka, razumeš.“
Odluka o kupovini prvog stana
Kada je došlo vreme za rešavanje stambenog pitanja, Milan je oklevao zbog finansijskog rizika. Međutim, sestrin suprug Vlada verovao je u njega i ohrabrio ga da napravi taj važan korak:
„Moj muž je toliko verovao u njega. On ga je naterao taj prvi stan da kupi iako on nije imao tada mnogo novca, on nije smeo da uđe u taj rizik, kako da krene da plaća nešto… Ali moj muž Vlada je toliko verovao u njega, kreni, snaći ćemo se i ja radim i Lidija će da radi, nekako ćemo tu ratu da otplaćujemo. Što bi plaćali privatno stan kad ćeš ti svoj stan… On je tako rekao, za pet godina ti ćeš to da isplatiš, i tako je i bilo.“
Pevač nikada nije zaboravio žrtvu i podršku svoje porodice. Sestri se odužio predivnim gestom i poklonom koji ju je rasplakao:
„Neki sat se meni nešto dugo sviđao i ja sva, jao pa predivno, šta sam ja do tad znala, to mi je bilo prelepo, kaže: “Otvori ga” i ja ga otvaram. Vidim sat i sad neću da ga vadim još iz te kutije, on kaže: “Ma izvadi ga” i ja ga uzmem, stavim ga na ruku, a on kaže: “Pa podigni skroz to” i ja vidim jedan ključić i ja pošto inače mnogo volim da vozim i obožavam kola pomislim auto… Pa ti si meni kupio auto, ja presrećna, auto mi pao na pamet.“
„A on me ovako gleda i kako onako zna šmeker uvek: “Meni to ne liči na ključ od auta”. Gotovo. Ja čim nije auto, stan je, nema šta drugo. Krećem da plačem kao kiša. Mi ne možemo da dođemo sebi, kako si mi sad kupio stan…“
Dodaj komentar