Tamara Aleksić o Merilin Monro, Šotri i zašto nije gostovala kod mame

Glumica Tamara Aleksić u predstavi „Posle pada“ Artura Milera tumači lik Megi, inspirisan Merilin Monro.

U intervjuu za „Blic“ govori o tome koliko je čuvena holivudska zvezda i danas žrtva objektivizacije, zašto je važno da joj se vrati dostojanstvo, ali i o uspomenama na reditelja Zdravka Šotru, svom profesionalnom sazrevanju i projektima koji je očekuju.

Foto: Una Škandro / Ringier

Na probi predstave „Posle pada“ Artura Milera u Madlenianumu zatekli smo Tamaru Aleksić, koja u ovom komadu tumači Megi, lik inspirisan jednom od najvećih holivudskih zvezda svih vremena, Merilin Monro. Iako se publika, imajući u vidu da je Miler delo napisao dve godine nakon smrti svoje bivše supruge, često pita da li će kroz ovu dramu konačno dobiti odgovor na pitanje da li je Merilin izvršila samoubistvo ili je ubijena, Tamara objašnjava da predstava ima mnogo dublju temu.

– Tehnički, ja ne igram Merilin Monro, već lik Megi, koji je inspirisan njom. Miler je u ovom komadu pisao i o svojoj prvoj ženi, ljubavnici, drugoj ženi, koja je bila Merilin, ali i trećoj koju tek upoznaje, odnosno sa kojom stupa u vezu. Sve što se dešava tokom predstave zapravo traje nekoliko minuta unutar njegove glave. To su njegova traumatična sećanja i sve žene koje su ga oblikovale. Upravo je pitanje odgovornosti i pozivanja na odgovornost razlog zbog kojeg radimo ovo delo – objašnjava Tamara Aleksić.

Kako kaže, Miler je komad napisao u trenutku kada je javnost očekivala odgovore o njegovom odnosu sa Merilin, ali je umesto toga deo drame iskoristio da predstavi sopstvenu stranu priče i odbrani se od medija, tabloida i tračeva. Zbog toga je posebno važno što je ekipa predstave, predvođena rediteljem Petrom Jovanovićem, odlučila da ženske likove prikaže mnogo slojevitije nego što su predstavljeni u originalnom tekstu.

Foto: Goran Srdanov / Ustupljene fotografije

– Imamo divnog reditelja i neverovatne žene poput Ljubinke Klarić, Vanje Milačić, Vanje Ejdus i Suzane Lukić, koje su tim Milerovim pomalo dvodimenzionalnim ženama dale treću dimenziju. One sada imaju mnogo više života, mesa i opravdanja. Miler ih u svom komadu nije nimalo laskavo opisao. To je više bila njegova odbrana od medija, tabloida i tračeva. Mi smo zato pokušali da tim ženama damo neku vrstu omaža, da budu životnije i opravdanije, a ne samo nelaskava, mrtva slova na papiru – ističe glumica.

Posebno mesto u predstavi zauzima upravo lik inspirisan Merilin Monro, čiji je život i decenijama nakon smrti predmet različitih tumačenja, nagađanja i komercijalizacije. Tamara smatra da je njena životna priča mnogo više od pitanja kako je umrla i kakve je ljubavne odnose imala.

– U Merilininom životu ima dosta inspiracije za ono što je Megi. Naravno, postoje i razlike, ali nemamo gomilu stvari koje su Merilin činile izuzetnom. Ona je bila borac za prava, pre svega žena. Borila se za karijeru Ele Ficčerald, branila je i svog supruga Milera kada je trajao lov na veštice na komuniste i bila je mnogo više od slike koju je javnost imala o njoj. Njena životna putanja je tragična jer je konstantno bila objektivizovana, što je, nažalost, i danas mnogim ženama poznato. Bila je zloupotrebljena, a mi smo pokušali da se ne bavimo njenim tragičnim životom i još tragičnijom smrću na kojoj su mnogi zarađivali, već da joj damo dostojanstvo. Želeli smo da to ne bude suština predstave, već da na neki način svim tim ženama damo omaž. Da budu životnije, da imaju opravdanje za svoje postupke i da ne ostanu samo nelaskava, mrtva slova na papiru. Imali smo neverovatnu sreću da Milera, odnosno Kventina, igra Jovan Jovanović, koji je maestralan. Uspeo je da kroz svoje razmišljanje istovremeno opravda, ali i osudi Kventina. Kada postavi pitanje: „Da li sam ja stvarno kriv?“, vi mu u potpunosti poverujete, ali se istovremeno zapitate i preispitate neke svoje životne odluke – kaže Tamara.

Ta žena ni posle smrti nema mira

Ove godine navršava se 100 godina od rođenja Merilin Monro, a rad na predstavi Tamari je doneo i neka neprijatna saznanja o tome kako se prema slavnoj glumici odnosi društvo čak i danas.

Foto: Goran Srdanov / Ustupljene fotografije

– Iznenadilo me je koliko smo kao društvo i civilizacija i dalje u sunovratu. Ta žena, koja je sahranjena, nema mira. Neki ljudi koji su imali novac dali su sebi za pravo da zakupe grobno mesto iznad njenog, kako bi ležali pored nje. Nedavno su pronađeni i neki njeni rendgenski snimci grudi i kukova, pa se i to prodaje. Hvala Bogu, postoje ljudi koji su rekli: „Hajde sada svi da se skupimo, da to otkupimo i spalimo“, kako bi makar neki tračak mira ostao toj ženi – priča glumica.

Dodaje da je posebno poražavajuće što se o Merilin i dalje objavljuju biografije sa netačnim činjenicama, dok se njeno ime koristi za privlačenje pažnje.

– Mislim da je ona neverovatan simbol toga koliko nisko možemo da padnemo. Sve te priče o tome da li se ubila ili nije, da li je bila nečija ljubavnica, da li je bila trudna ili je mogla da ostane u drugom stanju, toliko su nebitne u odnosu na značaj koji smo im mi davali. I dalje, kolokvijalno rečeno, „opanjkavamo“ jedno ljudsko biće koje je, nažalost, izgubilo život na takav način, a koje je zaista bilo inteligentno, duhovito, vrcavo i darovito. Mislim da su njen život, karijera i, nažalost, njen pad odlično mesto na kojem možemo da naučimo kako ne treba da se ponašamo. Da ne budemo ti ljudi – poručuje Tamara.

Posebnu pažnju privukle su i promotivne fotografije na kojima Tamara izgleda gotovo neprepoznatljivo, a mnogi su komentarisali koliko liči na Merilin. Ipak, glumica kaže da im cilj nije bio da naprave običnu imitaciju slavne glumice.

– To je užasno laskavo i lepo, ali mislim da je do toga došlo zato što smo se dogovorili da ništa ne bude prvoloptaški. Želeli smo da je prikažemo što dostojanstvenije i verodostojnije. Čak i taj osmeh, ali i blagu tugu u oku koju je imala. Hteli smo da joj napravimo omaž, a ne kopiju za maskenbal – kaže ona.

Ne mogu zauvek da igram devojčice

Publika je Tamaru tokom karijere gledala u različitim ulogama, a od devojaka i devojčica koje je igrala na početku glumačkog puta, stigla je i do ozbiljnijih, slojevitijih likova. Jedna od takvih uloga bila je i u seriji „Crna svadba“, gde je igrala majku, mada, kako kroz osmeh objašnjava, ne baš tipičnu.

– Dobro, nije baš da sam igrala mamu, nego neku vrlo čudnu mamu koja u prve dve sekunde baci svoje dete sa mosta. Pričamo o demonima koji se dešavaju u toj priči, ali i na neki način mogu da se dogode u životu. Ipak, imam već godine, ne mogu zauvek da igram devojčice. Sa 34 godine bi zaista bilo malo bizarno – iskrena je glumica.

Jedan od ljudi koji su obeležili njen profesionalni put svakako je reditelj Zdravko Šotra, sa kojim je sarađivala na više projekata. Godinu dana nakon njegove smrti, Tamara o njemu govori sa posebnom emocijom, ali i osmehom, jer su je upravo njegove duhovite opaske pratile i tokom kasnijeg rada.

Foto: Goran Srdanov / Ringier

– Pamtim ga kao člana porodice koji će večno živeti. To nije nešto čega se setim samo u određenim trenucima, već je konstantno prisutno. Mislim da ne prođe nijedno snimanje, a da ne padnu barem tri Šotrina citata, preduhovita, koja nam čak i podignu moral u datom trenutku. Govorio je: “Što bi rekli kod mene u Hercegovini – You see camera, camera see you“. Iza tih duhovitosti uvek je stajala i neka lekcija – kaže Tamara.

Poslednji projekat na kojem su zajedno radili bila je serija „Aleksandar od Jugoslavije“. Šotra je, kako otkriva, imao još mnogo ideja i planova, a njih dvoje su razgovarali i o budućoj saradnji.

– Da, pričali smo o tome, ali smo u poslednje vreme, koliko god da je on živeo za stvaralaštvo i rad, mnogo više razgovarali o životu. Šetali smo ulicama, družili se i pričali o tome koliko je umetnost važna za svačiji život, ali i koliko je umetnost nemoguća ako pre toga nema života – priseća se glumica.

Još nisam dorasla emisiji svoje majke

Na početku karijere Tamara nije bila naročito raspoložena za česta medijska pojavljivanja, a ni danas ne daje mnogo intervjua. U jednom od ranijih razgovora pitali smo je da li bi, kada bude glumački zrelija i ostvari značajniju karijeru, volela da gostuje u kultnoj emisiji „TV lica“, koju vodi njena majka Tanja Peternek Aleksić. Tada je smatrala da za takav poziv još nije spremna. Iako je od tada prošlo dosta godina, njen odgovor se nije mnogo promenio.

– Nisam više na početku karijere, ali sam i dalje nedorasla zadatku. Prosto, kada pomislim na takva imena i ljude koji su bili gosti te emisije, mislim da tu čast i privilegiju još nisam zaslužila – kaže uz osmeh Tamara.

Foto: M. Ilić / RAS Srbija

A kada se svetla reflektora ugase, glumica se najradije posvećuje jednostavnim stvarima. Vreme provodi sa kućnim ljubimcima, najbližim ljudima, uživa u miru svog doma, ali i u video-igrama.

Trenutno radi i na novom filmskom projektu reditelja Hadži Aleksandra Đurovića, koji je posebno raduje. Reč je o filmu „Naš otac“, nastalom po knjizi Ljiljane Habjanović Đurović rediteljeve majke.

– Divan projekat! O tome ćemo tek pričati – najavljuje Tamara.

Na kraju razgovora, kada smo je pitali da li više voli da konzumira ili stvara umetnost, nije želela da daje prednost jednoj strani.

– Mislim da bez jednog drugo ne postoji. Tako da oba. Krećemo „fifty-fifty“ – zaključuje Tamara Aleksić.