Paulo Koeljo: Roditelji ga slali u psihijatrijsku bolnicu

Brazilski pisac Paulo Koeljo (79), autor svetskog bestselera “Alhemičar”, danas je jedno od najprepoznatljivijih imena svetske književnosti, ali njegov put do uspeha bio je obeležen porodičnim sukobima, boravcima u psihijatrijskim ustanovama i lečenjem elektrošokovima. Malo ko bi pretpostavio da je čovek čije su knjige osvojile milione čitalaca širom planete kao mladić čak tri puta završavao u psihijatrijskoj bolnici, jer njegovi roditelji nisu mogli da prihvate način života koji je želeo da vodi.

Roditelji ga tri puta smeštali u psihijatrijsku bolnicu

Paulo Koeljo rođen je 24. avgusta 1947. godine u Rio de Žaneiru, u tradicionalnoj katoličkoj porodici. Od najranije mladosti pokazivao je interesovanje za književnost, a još kao tinejdžer bio je uveren da želi da se bavi pisanjem.

Njegovi roditelji, međutim, imali su potpuno drugačije planove. Otac, po zanimanju inženjer, i majka smatrali su da književnost nije dovoljno siguran izbor i želeli su da njihov sin stekne obrazovanje koje će mu omogućiti stabilnu karijeru.

Sukobi su postajali sve ozbiljniji kako je Koeljo odrastao. Njegovo odbijanje da prihvati očekivanja porodice, zajedno sa buntovničkim ponašanjem, roditelji su doživljavali kao znak da mu je potrebna stručna pomoć.

Kada je imao 17 godina, prvi put su ga smestili u psihijatrijsku ustanovu. Tokom narednih nekoliko godina hospitalizovan je ukupno tri puta, a u pojedinim periodima pokušavao je i da pobegne iz bolnice.

Najpotresniji deo njegovog iskustva bilo je lečenje elektrošokovima, odnosno elektrokonvulzivnom terapijom, kojoj je bio podvrgnut tokom boravka u ustanovi.

Koeljo je mnogo godina kasnije javno govorio o tim događajima, ne krijući koliko su uticali na njega. Ipak, isticao je da postupke svojih roditelja nije posmatrao isključivo kao nameru da mu nanesu bol.

– Nisu želeli da me povrede, ali nisu znali šta da rade. Nisu to učinili da bi me uništili, već da bi me spasli – objasnio je pisac, prisećajući se porodičnih sukoba iz mladosti.

Po izlasku iz psihijatrijske ustanove Koeljo je pokušao da ispuni porodična očekivanja. Upisao je pravni fakultet, ali je ubrzo shvatio da takav život nije za njega.

Napustio je studije i okrenuo se putovanjima, umetnosti i upoznavanju različitih kultura. Tokom narednih godina obilazio je Južnu Ameriku, Meksiko, severnu Afriku i Evropu, a iskustva iz tog perioda kasnije su pronašla mesto u njegovim književnim delima.

Sedamdesetih godina počeo je da piše tekstove za brazilske muzičare, među kojima je posebno značajna bila saradnja sa Raulom Seišasom. Njihove pesme postale su veoma popularne, ali je tadašnja politička situacija u Brazilu nosila ozbiljne opasnosti za umetnike koji su odstupali od zvanično prihvaćenih stavova.

Za vreme vojne diktature Koeljo je hapšen, a kasnije je govorio i o zlostavljanju koje je preživeo tokom zatočeništva. Ta iskustva ostavila su duboke posledice, ali nisu promenila njegovu odluku da nastavi da se bavi umetnošću.

Prekretnica se dogodila 1986. godine, kada je Koeljo krenuo na hodočašće čuvenim Putem Svetog Jakova, koji vodi do Santijaga de Kompostele u Španiji.

Tokom putovanja, na kojem je prelazio velike udaljenosti pešice, počeo je drugačije da razmišlja o sopstvenim izborima, veri i ciljevima koje je godinama odlagao.

Upravo to iskustvo podstaklo ga je da se ozbiljnije posveti književnosti. Naredne godine objavio je “Dnevnik jednog čarobnjaka”, knjigu u kojoj je opisao svoje hodočašće i duhovna preispitivanja.

Iako je i ranije objavljivao, upravo je ovo delo označilo početak perioda u kojem je pisanje postalo njegova glavna životna preokupacija.

Koeljo je kasnije priznao da je, uprkos poslovnom uspehu koji je ostvario kao tekstopisac, dugo osećao da nije ispunio svoju najveću želju.

San o tome da postane pisac nije ga napuštao ni kada je imao dovoljno novca, stabilan posao i naizgled sređen život.

Godinu dana nakon objavljivanja “Dnevnika jednog čarobnjaka”, Koeljo je napisao roman koji će mu doneti svetsku slavu.

“Alhemičar”, objavljen 1988. godine, prati mladog pastira Santijaga koji napušta poznato okruženje i kreće u potragu za blagom, ne sluteći da će mu putovanje doneti mnogo više od materijalnog bogatstva.

Za pisanje rukopisa bile su mu potrebne svega dve nedelje.

U jednom intervjuu za britanski “Gardijan” potvrdio je da je knjigu napisao za 14 dana, objašnjavajući da je priča već dugo postojala u njemu pre nego što ju je preneo na papir.

Međutim, objavljivanje romana nije donelo uspeh kojem se nadao.

Prvi izdavač štampao je svega 900 primeraka, a nakon skromne prodaje odlučio je da ne priprema novo izdanje. Koeljo je tako ostao bez podrške izdavačke kuće, iako je verovao da priča o Santijagu može da pronađe put do čitalaca.

Umesto da odustane, potražio je drugog izdavača. Podršku je pronašao u izdavačkoj kući Roko, a nakon objavljivanja romana “Brida” 1990. godine, interesovanje za njegova ranija dela počelo je naglo da raste.

“Alhemičar” je postepeno osvajao čitaoce u Brazilu, a zatim i širom sveta, da bi na kraju postao jedno od najpoznatijih književnih dela savremenog doba.

Uspeh koji je usledio bio je gotovo nezamisliv za pisca čiji je rukopis prvi izdavač odbio da ponovo štampa.

Čitaoci su počeli da preporučuju “Alhemičara” jedni drugima, a priča o pastiru koji traga za sopstvenom sudbinom ubrzo je prešla granice Brazila.

Roman je preveden na desetine jezika, a Koeljo je postao jedan od najčitanijih savremenih autora. Njegove knjige stekle su ogromnu popularnost zahvaljujući temama koje se neprestano ponavljaju u njegovom stvaralaštvu: potrazi za smislom, hrabrosti da se promeni život, ljubavi, veri i ličnim snovima.

Jedna od najpoznatijih misli iz “Alhemičara” glasi:

– Kada nešto zaista želiš, čitav univerzum se zaveri da ti pomogne da to ostvariš.

Upravo ova poruka postala je svojevrsni simbol Koeljovog književnog sveta, ali i njegovog životnog puta.

Čovek koji je kao tinejdžer bio hospitalizovan zbog ponašanja koje njegovi roditelji nisu razumeli, decenijama kasnije postao je autor čija se dela čitaju širom planete.

Traumatični događaji iz mladosti nisu ostali samo deo Koeljove privatne biografije. Vremenom su postali i inspiracija za njegovo književno stvaralaštvo.

U romanu “Veronika je odlučila da umre”, objavljenom 1998. godine, pisac se bavio pitanjima psihičkog zdravlja, društvenih očekivanja, slobode i prava pojedinca da živi drugačije od većine.

Koeljo je u intervjuima objašnjavao da je želeo da progovori o iskustvu koje je godinama nosio sa sobom, ali i da podstakne čitaoce da preispitaju način na koji društvo posmatra ljude koji se ne uklapaju u ustaljene obrasce.

 Video: In memoriam David Albahari