radiobalkanfox
Pospanost posle ručka toliko je česta da ima i stručni naziv postprandijalna somnolencija. Iako je delom posledica prirodnog biološkog ritma, izbor namirnica i količina hrane koju unosimo mogu dodatno da pojačaju umor.
Kako je dijetetičarka Erin Palinski-Wade objasnila za portal Real Simple, organizam prirodno prolazi kroz period smanjene budnosti, najčešće između 14 i 16 sati, zbog unutrašnjeg biološkog sata.
– Do tog pada energije dolazi čak i ako potpuno preskočite ručak – istakla je ona.
Na pospanost utiče i potreba za snom, koja raste što smo duže budni. Ipak, ručak može dodatno da pogorša stanje. Obilni i teški obroci često izazivaju tromost, naročito kod osoba koje nisu dovoljno spavale.
Palinski-Wade navodi istraživanje koje je pokazalo da su ljudi koji su spavali svega pet sati, a zatim pojeli ručak od 922 kalorije, pravili znatno više grešaka tokom vožnje zbog pospanosti nego nakon lakšeg obroka.
Koja hrana najviše uspavljuje?
Važan je i izbor namirnica. Obroci bogati rafinisanim ugljenim hidratima, poput belog hleba i testenine, kao i pržena hrana, posebno kada sadrže malo proteina, mogu biti povezani sa većim oscilacijama šećera u krvi i izraženijom pospanošću. Ipak, većina istraživanja na ovu temu bavila se obrocima pre spavanja, a ne ručkom.
Foto: Shuterstock
Organizam tokom popodneva slabije reguliše nivo glukoze, pa obilan obrok bogat ugljenim hidratima može dodatno da pojača prirodni pad energije. Rešenje nije potpuno izbacivanje ugljenih hidrata, već pravilno kombinovanje namirnica.
Dobar izbor su zdrave masti, poput avokada, koje u kombinaciji sa ugljenim hidratima mogu da ublaže nagli porast šećera u krvi. Dijetetičarka predlaže da deo hleba, čipsa ili zaslađenog preliva zamenite kriškama avokada.
Šta jesti za ručak da biste izbegli umor?
Jedan od najjednostavnijih načina da sprečite popodnevnu malaksalost jeste obrok koji sadrži dovoljno proteina i vlakana. Umesto sendviča i čipsa, Palinski-Wade predlaže, na primer, salatu sa grilovanom piletinom i pasuljem.
Foto: Shutterstock
Nemasni proteini, povrće, mahunarke i integralne žitarice pomažu u održavanju stabilnijeg nivoa šećera u krvi.
Koliko bi ručak trebalo da bude obilan?
Veći obrok ne znači nužno i bolji izbor. Za mnoge odrasle osobe ručak od 400 do 600 kalorija može biti dobra polazna tačka, umesto obroka koji sadrži 900 ili više kalorija.
Potrebe se razlikuju od osobe do osobe i zavise od dnevnih aktivnosti, pa cilj nije gladovanje, već da jedete dok ne osetite sitost.
Ako vam je teško da procenite odgovarajuću količinu hrane, možete se voditi jednostavnim pravilom: porcija proteina veličine dlana, šaka žitarica i povrće koje zauzima polovinu tanjira.
BONUS VIDEO
Obilna večera i obrok manje od tri sata pre spavanja povezani su sa lošijim kvalitetom sna, pokazala su istraživanja.
Pripremanje obroka unapred za nekoliko dana (poput kuvanih jela, pečenja, složenaca ili testenina) vrhunski je trik za uštedu vremena i novca tokom naporne radne nedelje. Ipak, ova korisna navika krije i tamnu stranu – rizik od trovanja hranom ako zanemarimo higijenu i temperaturna pravila.
Kada dani postanu kraći, a temperature padnu, mnogi primećuju da im više prijaju topla, kalorična jela i da sve teže pronalaze motivaciju za izlazak iz kuće.
Onkolozi upozoravaju da konzervansi poput natrijum-nitrata i nitrita u mesnim prerađevinama mogu značajno povećati rizik od pojave raka.
Obilna večera i obrok manje od tri sata pre spavanja povezani su sa lošijim kvalitetom sna, pokazala su istraživanja.
Dodaj komentar