radiobalkanfox
- Toše Proeski je tragično preminuo 2007. godine, ostavljajući veliku prazninu na muzičkoj sceni regiona.
- Njegova bliska prijateljica Anja Mironova je u intervjuu iz 2015. godine podelila lična sećanja i istakla njegovu nesebičnost i dobrotu.
Gubitak muzičkog velikana Tošeta Proeskog, koji je tragično nastradao u saobraćajnoj nesreći 16. oktobra 2007. godine, ostavio je trajnu prazninu na regionalnoj sceni. Osam godina nakon njegove smrti, u javnosti se oglasila njegova bliska prijateljica Anja Mironova. U intervjuu iz 2015. godine, ona je podelila intimne uspomene na pevača, osvetljavajući njegov stvarni karakter, ali i otvoreno kritikujući one koji njegovo ime zloupotrebljavaju zarad sopstvenog publiciteta.
Opisujući Tošetovu ličnost, Mironova je istakla njegovu nesebičnost, mirnoću i spremnost da uvek bude uz ljude koje voli, čak i u trenucima ličnog umora ili briga:
“Mogu da kažem da je on osoba za ceo život. Uvek ste mogli da se oslonite na njega kao na prijatelja i brata. Uvek iskren. Bio je optimista, uvek pozitivan, ali ujedno jako emotivan i jak. Tošeta niste mogli sresti iznerviranog, da se svađa ili vređa nekog. Uvek je bio nasmejan, čak i kad mu nije do smeha, učinio bi sve da se drugi osećaju raspoloženo i svakom bi pružio koji minut pažnje.”
Intimni svet i strasti van reflektora
Iza blistave karijere i svetla pozornice, Toše je vodio povučen život ispunjen jednostavnim interesovanjima. Slobodne trenutke posvećivao je porodici, sportu, umetnosti i ličnom usavršavanju, a pred sam odlazak posvetio se i učenju stranih jezika:
“Često se relaksirao uz muziku kući. Voleo je operu, muziku iz filmova što nam je bilo zajedničko. Dosta je gledao filmove, omiljeni su mu bili istorijski. Sport ga je takođe ispunjavao. Voleo je da komponuje i da čita knjige. Neko vreme pre smrti, što malo ko zna, proučavao je jezike, a naročito je bio impresioniran italijanskim.”
“Imao je malo slobodnog vremena, a i kad bi ga našao provodio ga je u krugu porodice.”
Posvećenost publici i ljubav prema muzici
Za razliku od mnogih javnih ličnosti kojima obaveze teško padaju, Toše je svoj poziv doživljavao sa zahvalnošću i radošću, čak i kada bi fizička iscrpljenost uzela maha:
“Isto tako, nikada niste mogli da čujete da, kao većina danasnjih ‘zvezda’, kaže da su nastupi naporni, da im se ne ide na koncerte, da su preumorni. On i kada je umoran, što je bilo često, voleo je da kaže ‘Uh, što sam se lepo umorio’. Bilo da se radilo o koncertima, sportu. Voleo je to što je radio.”
Lažna bliskost i samopromocija pojedinaca
Posebno emotivan i oštar ton Mironova je uputila onima koji se lažno predstavljaju kao njegovi bliski prijatelji i u medijima prave mitove, koristeći pevačevo ime radi privlačenja pažnje:
“Smetalo je i smeta. Jako me nervira činjenica, počevši od fanova, pa preko ljudi koji su možda nekoliko puta sedeli s njim, a koji ga nazivaju prijateljem, da za novine pričaju kako je Toše bio ‘anđeo’ ili ‘vanzemaljsko čudo’. Da li ti ljudi imaju ikakva iskrena osećanja i poštovanja? Apsurdno mi je da slušam i čitam takve izjave.”
Vaspitanje i ljudskost umesto mita o svecu
Govoreći o tome ko je Toše zaista bio, Anja je naglasila da ga ne treba mistifikovati kao nadljudsko biće, već ceniti njegove stvarne ljudske kvalitete — iskreno kućno vaspitanje, veru i pažnju koju je nesebično pružao svakome, od dece do starih:
“Ljudi koji su ga zaista poznavali će se složiti sa mnom. Toše nije bio nikakav svetac, da se razumemo. On je samo momak kakvog današnjica nema ili ima u svega par procenata, jer je retkost videti kompletnog i brižnog momka koji bi detetu, pa i čoveku od 100 godina izašao u susret.”
“To današnjica nema i slobodno mogu reći da me je sramota zbog toga u ime svih ljudi. On je pre svega bio jako lepo vaspitan momak, pobožan. Kultura, pobožnost, dobrota koja se nosi iz porodice i crkve su stvari koje su ga najviše odlikovale”, zaključila je ona tada za “24sata”.
Dodaj komentar