Dragomir Bojanić Gidra zasmejavao ceo region, a imao najtužniju priču

Teodora Protić

Novinar rubrike zabava

Dragomir Bojanić Gidra bio je omiljeni komičar bivše Jugoslavije, ali je njegovo detinjstvo obeleženo teškim tragedijama i siromaštvom.

Zahvaljujući podršci kolega glumaca, došao je u Beograd na Akademiju, završio studije i započeo uspješnu karijeru u pozorištu i na filmu.

Glumac Dragomir Bojanić Gidra ostao je upamćen kao jedan od najvećih komičara i omiljenih umetnika bivše Jugoslavije, ali je iza njegovog širokog osmeha i vedrog duha ležala teška životna priča ispunjena tragedijama i siromaštvom.

Gidrino detinjstvo obeležile su neopisive tragedije tokom Drugog svetskog rata. Njegova majka Novka preminula je od tuberkuloze dok je bio veoma mali, a malo pre njegovog desetog rođendana ostao je i bez oca Jovana, oficira srpske vojske, koga su streljali 1943. godine.

Glumčeva ćerka Jelena Bojanić opisala je noć koja je zauvek promenila njegov život:

„Gidra se sećao noći u kojoj su mu odveli oca. Retko je pričao o tome, ali to je bila ključna epizoda koja će potpuno promeniti život i posle koje će ostati siroče. Majka mu je umrla od tuberkuloze, a otac je uhapšen posle Drugog svetskog rata. Gidra je nosio sendviče stražaru da bi ih ovaj odneo njegovom ocu. Kada se trećeg dana stražar pojavio u dedinom šinjelu, Gidra je shvatio da su mu ubili oca. I on je tada ostao na ulici. Neki deda je pokupio njega i još nekoliko dečaka sa ulice i odveo ih da rade u fabrici konzervi“.

Glumci mu kupili odelo i kartu za Beograd, a na Akademiji spavao među metlama

U rodnom Kragujevcu završio je srednju školu za preradu mesa, voća i povrća, koju je kasnije u šali nazivao „konzervatorijum“. Tamo se priključio dramskoj sekciji, prešao u amatersko, a potom i u Kragujevačko pozorište, gde je proveo tri godine. Prepoznavši njegov ogroman dar, kolege glumci su sakupili novac, kupili mu odelo i kartu za Beograd kako bi otišao na prijemni ispit na Akademiji.

Nakon položenog prijemnog ispita, profesor Raša Plaović ga je upitao da li ima gde da spava u prestonici. Iako je planirao da prenoći na železničkoj stanici, ponosni Gidra je slagao da ima smeštaj. Čuvši za to, Plaović je naložio čistačici na Akademiji da mu raspremi sobu sa kantama i metlama, gde je proveo svoje prve beogradske noći. Akademiju je završio upravo u klasi Raše Plaovića, a prvu filmsku ulogu zabeležio je 1955. godine u ostvarenju „Ešalon doktora M“.

Šezdesetih godina gradio je karijeru i u inostranstvu pod umetničkim imenom Entoni Gidra. U Italiji je snimio čak deset vestern filmova, a za ulogu u ostvarenju „Balada o revolverašu“ osvojio je i prestižnu nagradu.

Ipak, zvezdani status i trajnu ljubav publike donela mu je rola Žike Pavlovića u serijalu „Žikina dinastija“. O tome koliko je bio nezamenljiv najbolje svedoče reči reditelja Zorana Čalića:

„Snimio bih do danas 20 Žikinih dinastija. Međutim, Gidru ne može niko da zameni“.

Dva puta se razvodili, tri puta venčavali

Tokom studija Gidra je upoznao koleginicu Ljiljanu Kontić, koja je bila dve godine starija od njega. Njihova ljubav krunisana je brakom, a četiri godine kasnije dobili su ćerku Jelenu. Zajedno su proveli tri decenije, a njihova burna veza bila je poznata po tome što su se dva puta zvanično razvodili i tri puta venčavali.

Sam glumac je svojevremeno priznao koliko ga je porodica promenila:

„Nisam verovao da mogu biti tako upecan. Kada sam bio mladić, nisam mogao ni da pretpostavim da ću jednog dana biti toliko vezan za porodicu“.

O njihovom zajedničkom životu i žrtvi koju porodica nosi, Ljiljana Kontić je otvoreno govorila:

„Na Akademiji sam bila vrlo ambiciozna, ali onog trenutka kad sam se udala za Gidru, bila sam svesna da će u interesu porodice gluma morati da trpi. Valjda je to nama ženama u krvi. Gidrin humor je vedar, životan, ali on ima i dramskih uloga u kući. To je čovek koji može mnogo toga da istrpi, ali onog časa kada prsne, može svašta da se desi. Međutim, za naš brak najvažnije je da jedno u drugom poštujemo ličnost i njenu nezavisnost. Nema ništa samo za njega ili samo za mene“.

Vicevi za ranjenike u četiri ujutru dok se gasio život

Legendarni glumac preminuo je 11. novembra 1993. godine u 60. godini, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Poslednje dane proveo je na Vojnomedicinskoj akademiji, gde je čak i u najtežim trenucima bio izvor snage i smeha za druge.

Njegova ćerka Jelena prisetila se potresnih trenutaka sa odeljenja onkologije:

„U jednom povratku u Srbiju, 1993, otišla sam direktno kod njega u bolnicu. Sletela sam u Budimpeštu. Grozno vreme. Iz Budimpešte sam direktno otišla na VMA. Onkologija, četvrti sprat. U četiri ujutru je sve mračno, a na kraju hodnika na četvrtom spratu svetlo. Mi se približavamo. Ceo VMA je bio pun vojske pod oružjem. Nije izgledao kao bolnica, već kao objekat pod opsadom. Imala sam utisak da sam se vratila u neku drugu državu. Moja generacija nije bila svesna. Popnemo se i vidim kroz mrak gužvu. A oni dovoze helikopterom ranjenike, sve deca od 18,19 godina, operišu ih, mnogi su bez nogu“.

Uprkos teškoj bolesti, Gidra nije gubio duh:

„Medicinske sestre dovoze te mlade ranjenike u kolicima do tatine bolničke sobe i Gidra im priča viceve u četiri ujutru. Znali smo da mu je kraj, sestre mu švercuju cigarete. A u njegovoj sobi dežurni lekari i ranjenici se smeju njegovim fazonima. Oni sede od jedanaest do četiri ujutru kod njega, a on ima čitav monolog, pa za svakog od njih štos. Tako je mesec dana umirao i svako veče u tih mesec dana zabavljao ranjenike“.

BONUS VIDEO: Glumac Šon Bin u Beogradu