radiobalkanfox
- Mira Furlan je svojim izuzetnim talentom i harizmom ostavila neizbrisiv trag u jugoslovenskom filmu i teatru.
- Njena sudbina bila je tesno vezana za vezu sa rediteljem Goranom Gajićem, što joj je u turbulentnim devedesetim donelo velike lične gubitke.
Malo je umetnica koje su na tako snažan i neponovljiv način definisale zlatno doba jugoslovenskog filma i teatra kao što je to učinila Mira Furlan. Svojom autentičnom pojavom, hipnotišućom harizmom i raskošnim glumačkim darom, ugradila se u same temelje regionalne kulturne baštine. Ipak, njena lična sudbina bila je neraskidivo vezana za vezu sa beogradskim režiserom Goranom Gajićem.
Ta duboka i postojana privrženost, koja je stajala kao brana pred talasom mržnje i razaranja u osvit devedesetih, na kraju joj je oduzela gotovo sve: status, radno mesto, krov nad glavom, rodnu grudu i spokoj.
Vest o njenom odlasku, 20. januara 2021. u Los Anđelesu, u 66. godini, nakon teške borbe sa posledicama infekcije virusom Zapadnog Nila, potresla je čitav region. Za sobom je ostavila supruga Gorana, sina Marka Lava, ali i intimno, dirljivo svedočanstvo o stradanju pojedinca u vrtlogu istorijskih lomova.
Most između Zagreba i Beograda i cena sopstvenog izbora
Romansa između Mire i Gorana rodila se 1986. godine. U godinama koje su usledile, njihova svakodnevica odvijala se na relaciji između Zagreba i Beograda, u vremenu kada su se veze među ljudima još uvek podrazumevale. Međutim, sa bujanjem nacionalizma i približavanjem ratnih sukoba, njihovo zajedništvo postalo je meta oštre javne osude. U zagrebačkoj štampi pokrenuta je nemilosrdna hajka u kojoj su je optužili da se “priklonila Srbiji” i u tekstovima je otvoreno nazivali izdajicom.
Posledice ove medijske i društvene odmazde bile su razorne. Furlanova je izbačena iz ansambla Hrvatskog narodnog kazališta, uskraćeno joj je stanarsko pravo nad nekretninom koju je nasledila od bake, a jezive poruke i pretnje smrću postale su njena svakodnevica. Pritisnuti strahom za sopstveni opstanak, par je u jesen 1991. godine najpre prešao u Beograd, a ubrzo potom doneo tešku odluku o trajnom odlasku preko okeana.
Tragična paralela umetnosti i stvarnosti
Osvsvrćući se na njen odlazak, proslavljeni reditelj Zdravko Šotra opisao je Miru kao oličenje nekadašnjeg zajedničkog prostora — ličnost koja je uvek uspevala da sačuva humanost i ostane netaknuta šovinizmom. Posebno se osvrnuo na njenu zapaženu ulogu u kultnom ostvarenju “Braća po materi”, povukavši paralelu između fikcije i glumičine surove realnosti:
Šotra je podsetio da je u njegovom filmu “Braća po materi” igrala ženu koja je bila udata za Hrvata, pa za Srbina, baš kao i u svom stvarnom životu, što joj Hrvatska devedesetih nikada nije oprostila, zbog čega je morala da ode.
Novi početak s druge strane okeana
Stigavši u Sjedinjene Američke Države bukvalno spasavajući živu glavu, Mira i Goran morali su da izgrade sopstvenu egzistenciju od samog temelja, daleko od slave i priznanja koja su imali u domovini. Svoju vezu krunisali su brakom 1993. godine. Pet godina kasnije, 1998, njihova borba dobila je najlepši smisao kada su postali roditelji dečaka kome su dali ime Marko Lav, pronašavši u porodičnom krugu mir koji im je na rodnim prostorima bio uskraćen.
Dodaj komentar