radiobalkanfox
Sonja Pernjaković |
- Jelisaveta Orašanin je kao dete skoro stradala u nesreći, ali ju je spasao nepoznati prolaznik.
- Incident se dogodio 1992. godine kada je sa četiri godine upala u reku i počela da se davi.
Popularna glumica Jelisaveta Orašanin već više od tri decenije nosi u sebi neizmernu zahvalnost prema čoveku čije ime nikada nije saznala, a koji je zaslužan što je danas živa.
Nekadašnji bezazleni odlazak na školsku manifestaciju umalo se pretvorio u tragediju. Gostujući u emisiji “TV lica kao sav normalan svet”, glumica Jelisaveta Orašanin se vratila u 1992. godinu i opisala stravične trenutke kada je, kao četvorogodišnja devojčica, gledala smrti u oči.
Trenutak nepažnje i kršenje maminog strogog pravila o prelasku biciklističke staze promenili su sve u sekundi.
„Bio je to 31. maj 1992. dan osnovne škole ‘Kralj Petar Prvi’. Na tu priredbu smo sestra i ja trebalo da odemo. U tom trenutku sam imala četiri godine, a sestra osam. Mama nam nije dozvoljavala da prelazimo ovu biciklističku stazu. Dotle smo samo smele da idemo, i mi smo taj dogovor poštovale. Do tog dana. Ja sam se zaletela, sestra je vikala da se vratim ali ja je nisam poslušala. Strčala sam dole sa drugaricom. Okliznula sam se na mahovinu i upala u vodu. Počela sam da se davim. I tako sam se davila, davila, i kao što volim da kažem, došla već do odjavne špice“, prisetila se Jelisaveta.
U trenucima borbe za dah svest joj se ugasila, a jedini prizori koje i danas pamti kroz maglu jesu vrisak prestravljene drugarice i dve žene koje su se u blizini sunčale na ležaljkama.
Iz reke ju je izvukao potpuno nepoznati prolaznik, koji je devojčicu predao njenoj starijoj sestri, a zatim nestao bez traga.
“Probudila sam se u kadi”
Glumica je k svesti došla tek pod tušem u porodičnom stanu, dok je njena majka uzaludno trčala nazad na obalu u nadi da će pronaći spasitelja.
„I onda sam se isključila. Probudila sam se u kadi. Bila sam obučena a sestra me je tuširala. Sestra je objasnila mami šta se desilo. Mama je strčala dole da vidi gde je taj čovek koji me je spasao, ali njega nije bilo. Najverovatnije me je samo izneo i predao sestri. Mislim da sam se probudila tu pred lift. Sutradan je mama došla na posao i kolega joj je rekao: ‘Pa što nam nisi rekla šta se dogodilo?’ Tada je moja mama počela da plače. Raspitivala se ko je taj čovek a on joj je rekao da ga zna sa pecanja, da sutra ide na ratište i da će se najverovatnije opet sresti kad se vrati. Od tada ja nisam više čula za njega. Ako se prepoznate u ovoj priči molim vas da mi se javite. Jednom sam mu zapalila sveću. Nadam se da je živ i da će mi se jednog dana javiti“, ispričala je glumica.
Iako je od tog sudbonosnog dana prošlo više od trideset godina, porodica nikada nije uspela da otkrije identitet hrabrog čoveka, a Jelisaveta i dalje veruje da će ovaj javni apel dopreti do njega kako bi mu lično zahvalila.
Dodaj komentar