Živi u kući kao iz “Hobita”

Duboko među drvećem škotskog Hajlenda, nedaleko od jezera Loh Nes, krije se kuća koja izgleda kao da je izašla iz nekog fantastičnog filma. Sa zaobljenim vratima, prirodnim materijalima i izgledom koji se gotovo potpuno utapa u šumu, mnoge odmah podseti na domove hobita. Ipak, njen vlasnik Stjuart Grant tvrdi da Tolkinov svet sa nastankom njegove kuće nema nikakve veze.

Iako je zbog ovalnih vrata, drvenih detalja i bajkovitog izgleda kuća godinama poznata kao „hobitski dom“, Stjuart je više puta isticao da nije pokušavao da kopira svet iz „Gospodara prstenova“ ili „Hobita“.

Naprotiv, u vreme kada je počeo da uređuje kuću nije ni poznavao te priče, a kasnije je objašnjavao da je sličnost obična slučajnost. Dom je nastajao postepeno, bez velikog projekta i unapred zacrtanog konačnog izgleda, dok je Grant prostor prilagođavao svojim potrebama i materijalima koje je imao na raspolaganju.

– Mislio sam samo da ovo mesto učinim udobnim za život – objasnio je svojevremeno.

I tako je ono što je trebalo da bude privremeni smeštaj postalo kuća u kojoj je proveo decenije.

Priča o neobičnoj građevini postaje još zanimljivija kada se zna da Stjuart nije podigao potpuno novu kuću. Objekat koji je preuredio star je oko dva veka i nekada je pripadao imanju jednog obućara.

Pre nego što je Grant stigao, prostor su koristile i životinje, među kojima su bili krava, tele, kokoške, magarac, pa čak i svinja. Kada je kupio imanje, objekat je bio u veoma lošem stanju, bez pravog krova i vrata, ali je tokom godina uspeo potpuno da ga transformiše.

Posebno voli da prepričava priču o magarcu nekadašnjeg vlasnika.

Pogledajte u galeriji kako izgleda unutrašnjost kuće:

– Imao je kravu sa teletom, kokoške i veoma poznatog magarca. Pričalo se da bi, kada se vraćao iz sela, magarac odlučio da je dovoljno hodao, legao na put, a on bi ga tamo ostavio. Zatim bi se životinja sama vratila kući — ispričao je Stjuart.

Grant je godinama uređivao i prostor oko kuće, pa se čitavo imanje danas stapa sa šumom koja ga okružuje. Mir, zelenilo i gotovo potpuna izolovanost postali su važan deo njegovog svakodnevnog života.

Kuća je vremenom postala poznata i van Škotske, pa su je posećivali turisti i ljubitelji Tolkinovih dela iz različitih delova sveta. Stjuart, koji nema mobilni telefon niti koristi internet, nije zazirao od posetilaca i rado ih je primao.

Ipak, uprkos sve većoj popularnosti njegovog doma, upravo tišina ostaje ono što najviše ceni.

– Mir je apsolutan i čini se da se protok vremena gubi kroz smenu godišnjih doba – rekao je.