radiobalkanfox
Radnik sa jedne plaže u Budvi prisetio se susreta sa brojnim poznatim pevačima koji su tokom godina boravili na crnogorskom primorju, a posebno su mu u sećanju ostali Zdravko Čolić, Lepa Brena i pokojni Džej Ramadanovski.
Dok je za neke imao samo reči hvale, jedan susret ga je posebno iznenadio, i to zbog skromnosti velike muzičke zvezde.
Kako je ispričao, Zdravka Čolića upoznao je u kafiću na plaži, a pevačev postupak ga je potpuno zatekao.
– Čolu sam jednom video u kafiću naše plaže. Sedeo je kratko sa prijateljima, prišao sam da se slikamo, a on meni ‘Dobar dan, ja sam Zdravko Čolić’. Kad se tad nisam srušio. Ja mu kažem ‘Čolo, znam’, a on meni ‘Pa da se upoznamo’. Ja sam ostao u čudu koliko je to prizeman čovek. Ej, zvezda, svi ga znaju i vole, a on se meni predstavlja k’o da ne znam ko je. Predivan čovek – ispričao je on.
Posebne uspomene vežu ga i za pokojnog Džeja Ramadanovskog, čije je ponašanje, kako kaže, bilo isto prema svima, bez obzira na to da li je reč o poznatim ličnostima ili običnim ljudima.
– I dan danas prepričavam kako je Džej na plaži zezao svoje kolege, kako je napravio šou i kako su se svi oko njega smejali. To je bio džek. Ponašao se isto kao na televiziji, isto sa svakim čovekom -bio on poznat ili ne. A bio je i široke ruke. Znao je da nas časti, da nas povede u provod. Ma čovek lafčina – prisetio se radnik.
“Brena je Brena, njoj niko ne može da stane na crtu”
Govoreći o poznatim pevačima koji su dolazili na plažu, radnik je posebno izdvojio Lepu Brenu, za koju smatra da je i danas posebna pojava na estradi.
Prisustvo pevačice ostavilo je snažan utisak na njega, a prisetio se i mlađih izvođača koje je upoznao u vreme njihovih početaka.
– Brena je Brena, njoj niko od ovih mlađih ne može da stane na crtu. Žena je pojava. Ovde su dolazile i one starije generacije “Zvezda Granda”. Fina su to deca. Pamtim Tanju Savić onako lepuškastu i Baneta Mojićevića koji me je iznenadio koliko je visok. Meni je bio simpatičan mali Steva, kažem mali jer je tad bio baš mlad- dete. Žika Jakšić je, čini mi se, bio sa njima. Njega se toliko ne sećam iz tog doba, koliko poslednjih godina. Gledao sam “Nikad nije kasno”, pa sam upamtio. Video sam ga pre desetak godina u kafiću. Čitao je novine i često telefonirao. On mi je sad ovako baš simpatičan – naveo je radnik.
Dodaj komentar