radiobalkanfox
- Ljiljana Dragutinović je svoju umetničku karijeru gradila postepeno, sa posebnom ljubavlju prema pozorištu.
- Najveću popularnost stekla je ulogama u serijama kao što su „Srećni ljudi“, „Stižu dolari“ i „Istine i laži“.
Karijera Ljiljane Dragutinović predstavlja put postepenog i predanog umetničkog sazrevanja. Od prvog zapaženog televizijskog nastupa 1975. godine u seriji „Pesma“, ova istaknuta dramska umetnica je svoju karijeru gradila strpljivo, bez prečica. Iako je najširu popularnost stekla nezaboravnom rolom Natalije Šćekić u kultnim „Srećnim ljudima“, njena suštinska umetnička baza i najveća ljubav oduvek su bile pozorišne daske.
Tokom decenija uspešno je osvajala publiku različitih generacija – od starijih gledalaca koji je pamte kao Vukosavu Šćepanović iz serije „Stižu dolari“, pa sve do mlađe publike kojoj je postala omiljena kroz lik Dane Isidorović u ostvarenju „Istine i laži“.
Briga zbog izbora ćerke i kasniji ponos
Uprkos bogatom opusu i velikom poštovanju koje uživa u svetu umetnosti, Ljiljana otvoreno govori o naličju svoje profesije, pre svega o finansijskoj nesigurnosti koja oduvek prati glumce. Upravo iz tog razloga, kada je njena ćerka Ana odlučila da krene majčinim stopama i posveti se glumi, Ljiljana u prvi mah nije bila nimalo oduševljena tom odlukom, svesna svih odricanja i neizvesnosti koje taj poziv nosi. Međutim, vreme je pokazalo da je talenat i posvećenost prevagnuo, te glumica danas sa ponosom prati profesionalni razvoj svoje naslednice.
Nekadašnji boemi naspram današnjeg brzog tempa
Osvrćući se na prošla vremena, velikane srpskog glumišta i drastične promene koje je donelo moderno doba, Ljiljana je nedavno povukla jasnu paralelu između nekadašnje temeljitosti i današnje površnosti. Na konstataciju i pitanje novinara: “I dok pričate o tako velikim glumcima, čini se da su oni živeli boemskim načinom života, što danas nije slučaj, nekako se radi i živi brzo, slažete li se?”, glumica daje iscrpan i iskren odgovor koji oslikava suštinu nekadašnjeg i sadašnjeg vremena:
“Naravno, zato što su takva vremena. Ovi ljudi su bili temeljni glumci. Svako iz svog habitusa. Potpuno su bili različiti, temeljni i ozbiljni. Danas se nema vremena. To je kratkog daha. Igrala jedno leto ili preko noći postala zvezda, pa se ugasila… A ovi ljudi su bili moji učitelji.”
“Nadam se da su me dosta toga naučili, a pogotovu da u pozorištu postoji pre svega moral. Ne čudi me što danas svi hrle ka novcu. Glumci su uvek bili zapostavljeni. I u moje vreme kada je počela televizija moji upravnici iz Ateljea su nam dopuštali da radimo.”
“Dozvoljavali su znajući kolike su glumačke plate. Takva su vremena da ljudi moraju da rade da bi izdržavali svoju decu, porodicu, da bi mogli, ako ništa drugo elementarne stvari da kupe za svoj dom. Ali postoje i oni ljudi koji na to ne pristaju. Ne znam da li sam i ja među njima.”
“Igrala sam u serijama i te kako, ali ne znam da vam kažem. Zato što je ipak ako se pojavite tu, za svakog glumca koji je zbilja istinski glumac, ne govorim o daru, novac se zaboravi tog trenutka kada čovek stane na scenu. Onda nema više novca. Onda sam to ja koja moram da opravdam i da ispunim očekivanja publike.”
Moral i odgovornost pred publikom iznad svega
Kroz reči Ljiljane Dragutinović jasno se vidi filozofija stare glumačke garde koja je ostavila neizbrisiv trag u domaćoj kulturi. Iako razume pritisak svakodnevice i potrebu mlađih kolega da obezbede osnovnu egzistenciju za svoje porodice, ona podseća da istinska umetnost ne trpi kalkulacije u trenutku kada se podigne zavesa. Za pravog glumca, materijalni motiv nestaje onog momenta kada kroči pred gledaoce, jer tada ostaje samo čista odgovornost, moral prema profesiji i obaveza da se poverenje publike u potpunosti opravda.
Dodaj komentar