Ceo Beograd bio zaljubljen u Ljubinku Bobić, a ona je volela Vladislava Ribnikara

Glumica Ljubinka Bobić ostavila je neizbrisiv trag u srpskoj umetnosti i iako je svi najčešće povezujemo sa “Gospođom ministarkom”, u njenoj biografiji je bilo pregršt ostvarenja, ali i ljubavnih drama.

Zahvaljujući njemu, počela je da statira u skopskom Narodnom pozorištu. Kada su rođaci to preneli njenim roditeljima, ovi su je vratili u Beograd, gde nastavlja školovanje u Ženskoj radničkoj školi. Sudbina je po drugi put ukrstila put sa Nušićem, od koga traži preporuku za zagrebačko pozorište. Ipak se opredeljuje za Narodno pozorište u Beogradu, čija članica postaje 1920.

Nije igrala samo za vreme Drugog svetskog rata jer je odbila da zasmejava publiku dok je zemlja okupirana. Dobila je glumačke stipendije koje su joj omogućile usavršavanje u Berlinu i Londonu.

Tokom duge karijere tumačila je najrazličitije likove, a nenadmašnom se smatra njena interpretacija Živke u komediji “Gospođa ministarka” Branislava Nušića.

Kada nije bila na sceni, život je ispunjavala raznovrsnim radom. Ipak, priznala je da domaćica nikada nije bila, ali je volela sama sebi da skuva jaku i gorku tursku kafu.

“Ne volim da meljem kavu. Zamara me. Volela bih da je nekim dugmetom na struju izmeljem. Domaćica nikad nisam bila. Ne volim i ne umem da kuvam. Umem samo da jedem. Pa i to mi ne daju, čuvaju me moji, kažu zbog linije… A ja se ilegalno uvučem u špajz i najedem ’masniša’ dok osetim slast“, govorila je Ljubinka u intervjuu za NIN.

Obožavala je život, naročito kada je bio boemski.

“Ja lično ne mogu da se penzionišem. I van pozorišta život protiče. Volim ga kad je boemski. Ne komplikovati ga, toga se držim. Nek mi život ide kao vetar, ako može bez tačke i datuma. Tako mi je samo lepo”.

Kada bi je pitali zašto se nije udala, govorila bi da je pozorište skup hobi koji traži celog čoveka.

“Stalno su me zvali gospođa Ministarka. A ja im kažem: ‘Ostavite to jer sam ja predratna mondenka, buržujka, da sam htela mogla sam se udati i za pravog ministra’.“

Sa direktorom “Politike” Vladislavom Ribnikarom imala je romansu, a ona je pričala kako je u to vreme ceo Beograd bio zaljubljen u nju.

“Gledajući me u sentišmentiš ulogama zaljubio se u mene do ušiju tadašnji mladi i lepi direktor ‘Politike’ Vlada Ribnikar. Eh, kako smo se lepo provodili, a bogme bio je i galantan čovek, niko kao on nije umeo da me obraduje poklonima. A ja sam tada bila glumica-luksuz, nisam se džabe divila Marleni Ditrih… nije mogao da me kupi poklonima i skupim provodima, ali bila je to zaista lepa romansa… A tada je ceo Beograd bio zaljubljen u moje vragolije i nestašluke, pa što ne bi i Vlada Ribnikar, gospodsko dete… Sad mi je od svega ostala jedna naša romantična fotografija: ja i Vlada Ribnikar u Košutnjaku zajedno s mojom sestrom Pelom”, govorila je.

Ljubinka je govorila i da su joj se udvarali i književnici Miloš Crnjanski i Rade Drainac.

“Raka je, naravno, uz poeziju, a lepo je svirao i violinu, znao da se udvara. Mene je čak Raka i zaprosio, a ni ja tada nisam bila neka femka, pa smo bili baš zgodan par, onako mladi i lepi. Posle predstave “Skampolo” sačekivao me s buketom cveća ispred Manježa, pa uzmemo fijaker, vozimo se da gledamo mesečinu u topčiderskoj restoraciji. I gde sve nismo bili, koliko sam se samo njegovih pesama naslušala i revolucionarnih govora. Samo laže da mu je ‘glad bila beskrajna, a ruke večno prazne’, ko u onoj poznatoj pesmi, znao je Raka da drmne i dobre honorare, a ruke su mu bile najviše zaposlene oko ženskih si*ića i bokova – govorila je legendarna glumica, otkrivši zašto se nisu venčali:

“Nismo se venčali, nije išlo, jer sam ja bila, bre, zvezda ko Merilin Monro i stanovala u palati, vodila luksuzan život, a on zahtevao da ostanem ko golubica na njegovoj jadnoj mansardi punoj knjiga i slepih miševa. I još traži da samo sa njim odlazim u pozorište i odbijem one nestašne uloge po kojima sam postala čuvena, da je ludovao tadašnji Beograd. A bio je i mnogo ljubomoran. Jednom, zbog neke korpe cveća dobijene, ne sećam se ni od kog obožavaoca, udario mi šamar, hteo da me prebije ko mačku. E, tada je bilo sve gotovo…”, ispričala je Ljubinka Bobić jednom prilikom.

Preminula je 3. decembra 1978. u Beogradu i sahranjena u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Video: Čuvena holivudska glumica obišla Zlatibor s ekipom Kurira