Udovica Branka Cvejića se slomila: “Imamo decu i unučiće, ali kao da ih nemamo”

Milica Milojević

Novinar rubrike zabava

Opisala je kako ih novac nikada nije interesovao, već zadovoljstvo i bogatstvo porodičnog života, koji danas retko postoji.

Prisjetila se kako su njihova deca postala uspešni naučnici iako se roditelji nisu preterano bavili njihovim obrazovanjem.

Četiri godine nakon smrti glumca Branka Cvejića, čuvenog Listera iz serije „Porodično blago“ koji nas je napustio 2022. godine, njegova supruga Vesna prvi put je otvoreno i kroz suze progovorila o njihovom zajedničkom životu, velikoj ljubavi, porodici i glumčevim poslednjim trenucima.

Govoreći o braku sa umetnikom kojem su scena i pozorište uvek bili na prvom mestu, Vesna je istakla da joj je život uz njega bio ispunjen neizmernim zadovoljstvima.

„On je veliki kulturni radnik, posvećenik. Obogatio je moj život, ja sam dosadni profesor hemije bila na medicinskom fakultetu i bio je njegov život u kom sam ja plivala fantastično. Prosto imam dva života. Mi smo bili 57 godina zajedno. Ove godine idem na Hvar gde smo se upoznali i venčali. Imali smo bogat i ispunjen život. Ne ispunjen novcem, nego zadovoljstvima. To je bila ona vrsta života koja danas više ne postoji“, rekla je Vesna.

Emotivna poseta grobu i bolna tema o unučićima

Prisećajući se glumčevog nedavnog rođendana, Vesna je opisala odlazak na njegovu večnu kuću, koji je u njoj probudio najdublje emocije, a dotakla se i odnosa sa decom i unučićima.

„Nisam osoba od groblja, ne idem tamo, ali naravno tog dana sam otišla. Cveće koje sam mu kupila za grob je bilo plameno cveće, na veselje. Mi imamo sina i ćerku, imam i unučiće, ali kao da ih nemam, previše su daleko, a ovi ovde beogradski me ne koriste onoliko koliko bih ja mogla da im pružim i koristim, jer deca tvrde da sam ja previše stroga i bilo mi je potrebno da imam decu koju ću da mazim i pazim“, iskrena je bila ona.

„Decom se nismo bavili“, a postali su uspešni naučnici

Vesna je priznala da se ona i Branko nisu mnogo bavili decom tokom njihovog odrastanja, ali su uprkos tome oboje postali uspešni naučnici, pri čemu njihov sin ima diplome najvećih svetskih univerziteta. Osvrnula se i na to kako joj danas, tri godine kasnije, gubitak supruga pada još teže.

„Supruga glumca je i lepo i ružno, zato što je taj glumac posvećen svom poslu. Moj muž je imao na prvom mestu Jugoslovensko dramsko pozorište koje je gorelo, pa se gradilo, pa su sledeća dva, tri mesta bila ispunjena drugim stvarima, pa tek onda porodica i deca. Decom sam se ja bavila, ona su doktori nauka. Nije mi to smetalo, ali mi sada, kada njega tri godine nema užasno smeta, što ja dalje nisam naučila da živim bez njega. Sada, tri godine kasnije mi je mnogo teže, nego u prvih godinu dana kada mi je bilo sve sveže. Sad znam da je amputirano pola mene. Nedostaje mi u svim trenucima. Voleli smo da primamo goste, bili smo gostprimivi, da idemo po kafanama, da putujemo zajedno. Decom se nismo bavili, on je išao na roditeljske sastanke, a pošto su deca išla u istu školu gde je i on išao, smatrala sam da bi on trebalo njima da se pozabavi. Jednom je bio na roditeljskom i rekao: ‘Sada sam bio i više nikad’, a onda sam ja rekla: ‘E, ja nikada’. Nismo išli ni on ni ja, a deca su se dobro iškolovala“, rekla je Vesna kroz suze.

Subotnja pijaca, kritike i poslednje uloge

Uprkos brojnim profesionalnim obavezama, legendarni glumac je voleo svakodnevne kućne poslove i subotnju pijacu, dok mu je supruga često davala sugestije i kritike u vezi sa njegovim radom.

„Bila je podela poslova kod nas. Subota je bila njegov dan, obožavao je Kalenić pijacu, i tamo je ima čoveka za kobasicu, ženu za jaja, sir. Bio je dosta renesansna ličnost. Mešala sam mu se u posao, davala sugestije. Bila sam njegov veliki kritičar. On je zapravo umro radeći paralelno dve uloge, od koji je jedna bila glavna. On je govorio: ‘Ne, ja nemam snage za ovo, ne mogu ja to, a ja sam mu rekla: ‘Jesi li ti normalan, prvi put u životu imaš glavnu ulogu. Nisi igrao ni Hamleta, kralja Lira, ova uloga pisana je za tebe’“, ispričala je Vesna.

Poslednji dani i reči koje se ne zaboravljaju

U svojoj potresnoj ispovesti za Blic, ona je do detalja opisala i tragičan dan kada je Branku Cvejiću naglo pozlilo, kao i njihov poslednji susret u bolnici.

„On je došao kući sa te probe, pozlilo mu je, u 11 sati je prevezen u Hitnu pomoć, odakle više nije izašao. Moji bivši studenti su apsolutno sve ulagali da ga održe u životu i izleče. Umro je od sepse, 36 dana kasnije. Imao je on raznorazne operacije, a iz svih tih operacija je izlazio kao pobednik, ali iz ove nije. Svaki dan sam išla kod njega, svi su mi otvarali vrata. Poslednji put kad sam ga videla, on se topio preda mnom. Nije imao nikakav malignitet, ali kao da ju je imao, tako je sve izgledao. Uzela sam njegovu ruku da poljubim, a on se trgao i rekao: ‘Tebi treba ja da poljubim ruku’. To su bile poslednje dve rečenice koje smo razmenili“, rekla je Vesna.

BONUS VIDEO:ZATEKAO SAM GA U STOLICI Glumac o zadnjim danima Petra Kralja: Slagao sam da bih ga video u bolnici