Priča “majke romske duše” – Čistila klozete, pa završila na BBC-u

Aktuelno

Priča “majke romske duše” – Čistila klozete, pa završila na BBC-u

• Ljiljana Petrović Batler je poznata kao „majka romske duše“ i njena biografija je puna emotivnih uspona i padova.
• Od detinjstva je odrasla u umetničkom okruženju i svoj prvi nastup imala je sa samo 12 godina, zamenivši bolesnu majku.

Biografija Ljiljane Petrović Batler, umetnice kojoj je publika iz dubokog poštovanja i divljenja nadenula titulu „majke romske duše“, napisana je poput scenarija za najemotivniju životnu dramu. Njena priča je svedočanstvo o neverovatnom talentu, ali i o surovoj borbi za opstanak, gde su se trenuci najveće slave smenjivali sa teškim iskušenjima. Svoj životni put započela je 14. decembra 1944. godine u Beogradu, odrastajući u okruženju u kojem je umetnost bila svakodnevica.

Ipak, prave zanatske i životne lekcije nije učila u školskim klupama, već u kafani, koja je postala njena najvažnija akademija. Svoj vatreni kršteni nastup doživela je kao dvanaestogodišnja devojčica, kada je bez oklevanja preuzela mikrofon kako bi odmenila bolesnu majku.

Dok su njeni vršnjaci bezbrižno provodili dane, Ljiljana je ubrzano odrastala, kako na sceni, tako i van nje. Već sa četrnaest godina zakoračila je u svet odraslih postavši majka, dok je njen tadašnji suprug imao svega šesnaest godina. Taj nagli prelaz iz detinjstva u roditeljstvo ostavio je neizbrisiv trag, a njeno sećanje na sam porođaj i danas izaziva nevericu: „Igrala sam se s decom žmurke po podrumima i ujutro sam išla da rodim. Od trčanja mi pukao vodenjak”.

Teška cena slave i borba protiv predrasuda

Noćni rad i stalna putovanja nosili su sa sobom ogromnu emotivnu žrtvu. Dok je svojim glasom lečila tuđe tuge, sopstvenu decu je retko viđala, o čemu je govorila bez ulepšavanja i sa puno bola: „To je tragedija kafanskih pevača i muzičara da deca imaju žive oca i majku ali rastu sa babama. Celu noć pevanje, nisam mogla decu da imam pored sebe”.

Iako je na prostoru nekadašnje Jugoslavije uživala veliku popularnost, njen uspeh nije bio pošteđen mračne strane društva. Često se susretala sa diskriminacijom i otvorenim rasizmom, slušajući maliciozne komentare poput: „Šta ova Romkinja radi na televiziji svaki dan?”. Uprkos takvim udarcima, nikada nije dozvolila da joj bilo ko ospori identitet – sa ponosom je isticala da je rođena Beograđanka, dok je po majčinoj liniji nosila i zagrebačke, odnosno hrvatske korene.