Andrija Milošević o sinu: “Nisam znao koliko je moguće voleti dok nisam dobio Relju”

Andrija Milošević, umetnik kojeg publika prepoznaje po nepresušnom osmehu i duhovitosti, u jednom od najiskrenijih intervjua govorio je o roditeljstvu, fenomenu lažnih života na mrežama, emotivnim sećanjima na detinjstvo, ali i o svom putu od Crne Gore do Beograda.

Na početku razgovora Andrija Milošević govori i tome da je skroman čovek i priseća se detinjstva.

Foto: Snežana Krstić / Ringier

– Sloboda, nezavisnost, odgovornost, sazrevanje. Planina, nebo, vetar i horizont za kojim sam žudeo. Konji, krave i ovce, zvona sa njihovih vratova koja najavljuju novi dan, miris sena. Fudbal, drugovi, majka koja brine i baba koja uvek zna šta treba.

U intervjuu iz 2009. godine, pričajući o svom viđenju porodice, pomenuli ste i ovo: „Koji je posao ozbiljniji od vaspitanja dece i brige o porodici? Naravno, nisam protiv toga da žena ima posao koji voli, ali ne mogu da prihvatim stav da je sve bitnije od familije. Kad to kažem, ne pravim razliku između žene i muškarca. Oboma ona mora da bude svetinja“. Šta biste petnaest godina kasnije izbrisali, a šta dodali?

– Svaku potpisujem (smeh). Porodica je na pragu izumiranja. Taj novi medijski svet koji propagira život bez odgovornosti i moralnih skrupula, ubitačno uništava i nadu i slobodu. Nudi ti slobodu izbora, a onda koristeći mreže svaki izbor kritikuje i omalovažava, upotrebljavajući za to ljude koji se besomučno vređaju i prete, narcisoidne tupane koji ne vide da time rade protiv sebe i svega onoga što ih čini živima.

Ljude koji imaju malu decu volim da u intervjuima pitam da li se – kad pomisle u kom pravcu ide svet – boje u kakvom će vremenu tek oni živeti?

– Da, bojim se, ali idem dalje, sa osmehom koji nikada neću dati i za koji ću se boriti. Taj osmeh ću preneti na svoje dete i zajedno ćemo u borbu, rame uz rame, cela porodica.

Svojevremeno ste rekli da vam je nezamislivo da negde otputujete bez Relje, izuzev poslovno, ali da vam je i tada jako teško ako ga ne vidite 48 sati. Da li i sada, kad je malo porastao, tako funkcionišete?

– Sada je to još intenzivnije. Čuvam neka putovanja za period kad još malo odraste, pa da neke stvari prvi put vidimo zajedno. Otkrivaćemo svet uporedo i u istom trenutku. To je za mene velika stvar.

Uz decu i roditelji uče. Šta ste za nešto više od dve godine, koliko ste tata, naučili o životu, sebi…?

– Nisam znao koliko je moguće voleti dok nisam dobio Relju. Taj osećaj je božanski. Neprocenjiv. On je ubrizgao esenciju svemira u smisao mog života.

Prošlo je već nekoliko godina od kada je Andrija napisao pesmu “Dođoš”, ali se o njoj i dalje govori kao o “himni onih koji su došli”. O tome kada je osetio da je Beograd njegov grad i kako danas gleda na moral, detaljnije saznajte na story.rs

Andrija Milošević

(Foto: Milan Ilić / Ringier)

Andrija Milošević

(Foto: Snežana Krstić / Ringier)