Australija je zabranila društvene mreže mlađima od 16 godina

Australija je donela odluku koja je uzdrmala digitalni svet, mladima mlađim od 16 godina zabranjen je pristup društvenim mrežama.

Ova odluka izazvala je burne reakcije među tinejdžerima, roditeljima i tehnološkim kompanijama, a mnogi smatraju da bi mogla postati primer i za druge zemlje u borbi za bezbedniji internet.

Pre samo mesec dana usvojen je jedan od najstrožih zakona te vrste na svetu, kojim se platformama poput Instagrama, TikToka, YouTubea i mreže X nameće obaveza rigorozne provere uzrasta korisnika. Verifikacija se sprovodi putem biometrijskih tehnologija, ličnih dokumenata ili čak povezivanja bankovnih računa.

Odgovornost je prebačena direktno na kompanije, dok su roditelji i deca izuzeti iz tog procesa. U slučaju nepoštovanja propisa, firme mogu biti kažnjene iznosima koji dostižu gotovo 50 miliona australijskih dolara.

Vlada ovu meru pravda potrebom da se deca zaštite od negativnih posledica koje društvene mreže imaju na psihičko zdravlje, od zavisnosti i nesanice do povećanog stresa i pritiska savršenstva. Ipak, skeptici upozoravaju da zabrane retko funkcionišu u praksi i da će mladi brzo pronaći alternativne puteve.

Između olakšanja i nezadovoljstva

Za pojedine tinejdžere, nova pravila donela su neočekivano olakšanje.

Četrnaestogodišnja Emi kaže da se prvi put posle dugo vremena ne oseća pod pritiskom da stalno dokazuje savršen život na mrežama. Umesto toga, više vremena provodi napolju, bavi se sportom i razgovara sa prijateljima uživo. Za nju je zabrana postala prilika za kvalitetniji i mirniji život.

S druge strane, mnogi nisu zadovoljni. Dok se jedne platforme zatvaraju, druge brzo dobijaju na popularnosti. Aplikacije poput Lemon8, Yopea i Discorda beleže nagli porast korisnika, dok VPN servisi postaju sve traženiji.

Vlasti pokušavaju da uhvate korak s tim promenama, pa se i nove platforme ubrzano prilagođavaju propisima.

Spor između bezbednosti i slobode

Tehnološki giganti nisu ostali nemi. Meta je saopštila da je uklonila više od pola miliona naloga maloletnika, ali upozorava da sama provera uzrasta nije dovoljna. Mladi koriste desetine aplikacija svake nedelje, od kojih mnoge nisu obuhvaćene zakonom, što ostavlja prostor za izloženost neprimerenom sadržaju.

Foto: Shutterstock

Redit je otišao i korak dalje, pokrenuo je sudski postupak protiv australijske vlade, tvrdeći da zakon ograničava slobodu govora i uskraćuje mladima mogućnost da učestvuju u društvenim i političkim debatama.

Time se otvara ključno pitanje: gde je granica između zaštite i cenzure?

Da li će druge zemlje slediti primer?

Dok Australija privlači pažnju sveta, druge države već razmatraju slične poteze. U Velikoj Britaniji sve su glasniji zahtevi za ograničavanje društvenih mreža, dok u SAD značajan broj građana podržava zabranu za tinejdžere, kao i uklanjanje mobilnih telefona iz škola.

Ovim potezom Australija je otvorila široku raspravu o tome da li digitalne slobode imaju previsoku cenu kada je reč o mentalnom zdravlju mladih. Jasno je da će ovaj zakon uticati na buduće globalne politike u oblasti zaštite dece na internetu.

Neizvesna digitalna budućnost mladih

Ova zabrana možda je tek prvi korak.

Kako se tehnologija ubrzano razvija, sve je izvesnije da će i druge zemlje krenuti sličnim putem. Ostaje pitanje da li će se društvene mreže prilagoditi novim pravilima ili će se iz temelja promeniti način na koji funkcionišu.

Australija nije samo donela zakon, postavila je izazov celom svetu. Pred nama je trenutak u kojem moramo ponovo razmisliti o balansu između slobode i bezbednosti u digitalnom prostoru i odlučiti kakav internet želimo za buduće generacije.

BONUS VIDEO

Hi-Tech

Rusija bi tokom 2026. godine mogla u potpunosti da onemogući korišćenje aplikacije WhatsApp, preneo je Andrej Svincov.

sledeća vest