Baba Danijele Vranješ Titova bolničarka

O privatnom životu glumice Danijele Vranješ ne zna se mnogo.

Ona je nedavno gostovala u podkastu “Nešto moje” gde je prvi put otkrila nepoznate detalje odrastanja.

Posebno iznenađenje bilo je priznanje o baki koje niko nije očekivao.

Danijela je bila vezana za svoju baku a sada je otkrila da danas radi mnoge stvari baš kao ona.

– Imali smo kuću malu u Inđiji gde je bila moja baka. Ona i deka su iz Like kolonizovani u Sombor, su odatle došli u Inđiju, tu su se i tetke i tata rodili. Baka je bila jedna fantastična persona, stalno smo išli kod nje. Ta kućica je bila divna, iza je bilo dvorište sa nekom kajsijom, uvek je imala jagode i trešnje… Baka je uvek imala fenomenalnu frizuru, štiklice, mnogo lepa žena, inače je bila partizanka – započela je Danijela.

– Baka je svojevremeno bila sa Titom na Visu u onoj špilji, bila je jedna od dve bolničarke koje su bile sa njim – dodala je.

Međutim, glumica je potom otkrila zašto je ovaj detalj bio važan da bi ljudi razumeli kakva je bila njena baka:

– Živimo u turbulentno vreme gde se delimo na mržnju, na ljubav, i nikako da se sublimiramo, da to bude nešto normalno. Moja baka je doživela veliku tragediju u Drugom svetskom ratu, ali mi nikad nije pričala o tome, i nikad nije delila ljude po naciji, po veri, nego je govorila – dobri i loši. Ona je kasnije otišla u Partizane, udala se posle za mog dedu, izrodila mog tatu i dve ćerke. Nikad mi reč ružnu nije rekla na tu temu, a kada sam je molila da mi priča o Titu, nikad nije htela ni o njemu da mi priča. Ćutalo se da se ne širi. Da se ne šire mržnja i zloba.

Vranješova je odmah zatim otkrila šta je od svoje bake naučila.

– To je ono što i ja radim, kad vidim da je nešto loše, ja ćutim. Ako ne mogu da pomognem, ne širim dalje, i ne izvlačim pouke tako lako.

Voditeljka ju je pitala i koliko joj je značio taj model u kome se ćuti.

– Ja sam vaspitavana na taj jedan dosta stoički način i mama mi je takva da se to dosta sakriva. A bila sam jako emotivna uvek. I sve emocije koje sam ikada sakrila bi izbijale. Sva sreća pa sam imala glumu kao nešto što me uvek lepilo. Gluma je mesto gde sam ja vadila te svoje čvorove, a bilo ih je puno, bacala na scenu ili u kadar i to je uvek ispadalo dobro. I ja imam te rezervoare i dan-danas koje sam kreativno iskoristila i umem da ih koristim. Zato i radim s ljudima, da ih naučim da to koriste”, zaključila je Danijela.

(Espreso/telegraf/prenela PV)