Bane Bojanić otkrio najmračnije tajne

Bane Bojanić je slika i prilika svog oca Miloša Bojanića. Da se izbori za svoje mesto na estradi trebalo mu je mnogo vremena.

– Na nešto lepo. Najvažnije mi je da smo živi i zdravi. Ja zaista dobro živim. Gledam kako mi deca rastu i radujem se njihovim uspesima, to mi je najveća sreća.

Često se šuška da deca ljudi sa estrade nisu vaspitana. Kako vi gledate na to?

– Moje ćerke su završile fakultete, obe su na master studijama u Madridu i obe su primljene. Svuda to pričam i ponosim se njima. Ja sam jedan od primera jer sam u jednom trenutku prekinuo karijeru da bih se posvetio deci. Ako se izmakne očeva figura, to može da bude kobno u većini slučajeva. Video sam to u svom okruženju. Imao sam izbor – karijera ili porodica. Jasno je šta sam izabrao.

I to u jeku najveće popularnosti?

– Da. Sale Popović me je tada zvao i govorio: “Ludače, gde si otišao, imaš hit!” Rekao sam mu: “Sale, sad ću, da ojačaju ćerke, pa se vraćam.” I tako je prošlo dvadeset godina. Opet bih sve isto uradio. Porodica mi je važnija od karijere. Nije sve u parama.

– Ne mogu da vozim pet automobila niti mogu da pojedem pet ručkova dnevno. Ne pijem, ne pušim, ne drogiram se. Nikad u životu nisam zapalio cigaretu. Probao sam u drugoj godini srednje škole, jer su svi pušili. Zvali su me “tatin sin”, pa sam hteo da dokažem da nisam. Kupio sam “drinu” bez filtera, završio sam u bolnici jer sam preterao. Tu je bilo kraj.

– Kad sam bio mlađi, jesam bio. Danas sam naučio da brojim i da se povlačim kad treba.

– Ubi je sujeta. Ko je popularniji, ko ima više koncerata, ko ima hit, ko nema. Danas se sve vidi preko društvenih mreža, sve se može pročitati između redova. Posle 20 godina sam se vratio u te vode i mogu da kažem da ovo nema veze sa estradom kakva je bila kad sam ja počinjao. U decembru sam imao osam nastupa i razmišljam da li uopšte treba da se vraćam. Ili sam se ja odvikao ili su se estradna pravila potpuno promenila. Ranije se znalo za poštovanje. Kad vidim Šabana ili Džeja na aerodromu, prilazim s poštovanjem. Danas niko nikoga ne ferma dva posto.

Šta je s kamionima koje ste imali?

– Prodao sam ih pre korone. Ostalo je nekoliko. Decu sam iškolovao od kamiona, ne od estrade. Ne bih ni mogao od estrade. Samo stan i hrana u Beču, gde su se školovale, koštali su 4.500 evra mesečno. Ne žalim se, one su mi sve vratile.

Da li vas ljudi prepoznaju na ulici?

– Ne kao ranije, prošlo je vreme. I ja sam se promenio. Ali prepoznaju me.

– Umem, posebno one koje volim. Ali sam i to korigovao.

Oko čega se najčešće svađate sa ocem?

– Oko izbora pesama. Kaže mi: “Bane, šta je ovo, ja to mogu da napišem nogama.” Ja mu kažem: “Ajde, napiši.” On je ostao u svom vremenu. Kad sam snimao prošli album i šest spotova u Tajlandu, rekao mi je da nisam normalan i da bacam pare. Objašnjavao sam mu da je 21. vek i da hoću da ostane trag, da to vidi i moja unučad. Neću da stojim pored drveta kao on devedesetih, ali to je tada bilo vreme.

Boravili ste i u Tajlandu. Da li vam se desila neka neobična situacija?

– Snimali smo spot i tražili manekenke i manekena. Organizatori su slali slike, meni su svi bili lepi, ali su oni birali. Kad smo snimili spot za pesmu “Mogu otac da ti budem”, vraćamo se kombijem, a jedna od manekenki pita gde će moći da vidi spot. Kasnije mi reditelj kaže: “Znaš li da smo snimili osobu koja je do pola dečak, a od pola devojčica?” Od svih u Tajlandu, odabrali su baš nju. Hteo sam da snimamo ponovo, ali bi me to koštalo još 1.500 evra, pa je ostalo tako.

Da li su vam se dešavale nezgode na nastupima?

– Pao sam s bine. Promašio sam stepenik i pao pravo na publiku. Sve se srušilo, ali je bilo i vriske i aplauza.

Da li je prednost ili mana to što ste sin poznatog pevača?

– Mač sa dve oštrice. Bilo je komentara: “Evo ga, peva jer mu je otac pevač.” Tek kad sam snimio “Pola vino, pola voda”, tada su me razdvojili od oca.

S bratom je drugačija situacija.

– On je do svoje 13. godine išao na manifestacije i pevao sa ocem strofu i refren, i to je ljudima bilo zanimljivo. Nisam slušao narodnu muziku do 19. godine. Izlazio sam iz kuće kad tata pusti narodnjake. Vikao je: “Majku ti, pa ti živiš od ovoga”. Ja mu odbrusim da ne slušam narodnjake. Posvađamo se. Mikica i ja putujemo na more. Brat pevuši sa ocem, a ja ćutim, pa on traži da otpevam s njim i vadi 1.000 maraka. Kaže mi: “Da vidim da li si moj.” Onda sam ja snimio sebe i kad sam čuo glas na kaseti, bacio sam je kantu za smeće.

Ljudi pišu da su zbog vaših pesama ostali bez fasade na kući.

– Dva sata sam čitao komentare ispod mojih pesama i plakao od smeha.

Najveći bakšiš koji ste dobili?

– Devedesetih, na jednoj svadbi dobio sam preko 100.000 maraka.

Pevali ste i “žestokim momcima”.

– Devedesetih gotovo svima. Kad kažeš da nećeš, prvo pričaju lepo, a onda nastane problem. Nisu oni meni pretili, ali između sebe jesu. Tada su se umesto telefona nosili pištolji. Redovno su dolazili na moje nastupe.