Bojan Savić Ostojić: Nagrada za roman ‘Lusi’ i eksperimentalna poetika

U svečanoj atmosferi, obeležavajući tri decenije postojanja jednog od najprestižnijih književnih priznanja u regionu, kompanija “Vital” dodelila je nagradu Zlatni suncokret za 2025. godinu. Ovogodišnji laureat je pisac Bojan Savić Ostojić, koji je priznanje dobio za roman “Lusi”, objavljen u izdanju beogradske “Lagune”.

– Reč je o delu koje korespondira sa širom publikom, ali istovremeno zadržava najviši književni kvalitet. Drago mi je što smo ispravili nepravdu, jer je ova knjiga i ranije bila u vrhu drugih izbora, ali bez nagrade – istakao je Babić.

Milica Vučković se u svom obraćanju osvrnula na emotivni aspekt dela, opisujući ga kao roman o ljubavi koja je “iracionalna, opsesivna i pokretačka”. Ona je posebno naglasila skromnost autora i njegovu posvećenost stvaranju “iz srca”.

– Pisao sam “Lusi” ne znajući kuda će me tekst odvesti, kao kad zapodenete razgovor sa nepoznatim – rekao je Savić Ostojić i dodao:

– Bilo mi je jedino važno da održim ton koji se nametnuo u prvim rečenicama. Ali bilo mi je nužno i da kroz celu knjigu održim portret posvećen čulnim detaljima, mnogo više nego psihološkim odlikama. Želeo sam da se lik zaista pojavi pred čitaocem, a ne da mu ga ja objašnjavam. S vremenom, kako je lavina odmicala – jer dok pišemo, usput shvatamo šta želimo, barem je tako u mom slučaju – shvatio sam da ću svu tu energiju usmeriti u proučavanje muško-ženskog odnosa koji nije ni prijateljski ni ljubavni, ali koji je i te kako autentičan i neosporan. Tako su nastali Lusi i Zoran, kao jedan samosvojan, svojeglav par, u kojem se podrazumevaju i odanost i neposesivnost, i u kojem je najveća vrednost sagovorništvo.

Kao dekor priče Savić Ostojić je prikazao Beograd kakav pamti iz tinejdžerskih godina:

– Grad koji je, što je za pisanje savršeno, maltene potpuno nestao, i tako sam bez zazora mogao da se prepustim prizivanju svih rituala koji su se u tim godinama podrazumevali, a koji danas zvuče kao artefakti.

Govoreći o nagradi koju je dobio, autor romana “Lusi” je rekao:

– Neizmerno mi je drago što je takva knjiga dobila priznanje žirija Vitalove nagrade. Među njenim laureatima neosporno su mi najbliži David Albahari i Tanja Stupar Trifunović. Drago mi je što je nagrađivanjem “Lusi” nagrađena i jedna, uslovno rečeno, eksperimentalna poetika i nadam se da će to navesti autore da se, svako u svojoj poetici, dodatno oslobode nekih oveštalih romanesknih konvencija, a naposletku ohrabriti i izdavače da, kad je o domaćoj prozi reč, svoje godišnje planove zaokružuju smelije.

Glavni izazov za autora bio je kako od statičnog spiska detalja stvoriti dinamiku i uvesti vreme u priču. U tome mu je pomogla tehnika zasnovana na igri iz srednjoškolskih dana, zvana pišijada. Na kraju, autor je izrazio zahvalnost žiriju, svom uredniku Saši Boškoviću, izdavačkoj kući “Laguna”, prijateljima i supruzi Slađani Šimrak, a nagradu je posvetio svom sinu Renu.

Nagrada Zlatni suncokret, u javnosti poznata kao Vitalova nagrada, dodeljuje se od 1996. godine. Među dosadašnjim dobitnicima su Ivan V. Lalić, Radoslav Petković, David Albahari, Dragoslav Mihailović, Dragan Velikić, Tanja Stupar Trifunović, Goran Petrović, Milenko Bodirogić i drugi.

Bojan Savić Ostojić (1983) pisac je i prevodilac. Osim nekoliko knjiga pesama i fragmenata, objavio je i novelu “Punkt” (2017), putopisne fragmente “Varvarin u Evropi” (2022) i romane “Nema oaze” (2019), “Ništa nije ničije” (2020), “Vreme vode” (2023) i “Lusi” (2025). Prevodi sa francuskog, a dela su mu prevedena na nemački jezik.