Brat Ace Pejovića umro zbog kobne greške lekara

Aco Pejović, otkako je kao klinac krenuo trbuhom za kruhom najpre u Francusku, a potom sa mikrofonom počeo da osvaja publiku, prošao je brojna iskušenja koja su ga učinila snažnijim i još interesantnijim fanovima pred kojima nikada nije imao masku.

– Odrastao sam u prigradskom naselju Kolovrat, sa četiri godine starijim bratom Predragom i šest godina mlađim Radojicom. Bili smo nestašni kao i svi dečaci, a jedva smo čekali leto da se kupamo na Limu i pravimo brane na reci. Pošto su roditelji radili po smenama, često se dešavalo da ostanemo sami noću kod kuće. Sećam se da smo jednom umislili da nam neko kuca na vrata, pa smo Predrag i ja uplašeni umotali najmlađeg brata Radojicu u ćebe i pobegli na terasu sa kuhinjskim nožem, u želji da se odbranimo. Kada su se roditelji vratili sa posla, bili su uplašeni što nas nigde nema, da bi nas na kraju zatekli kako sva trojica šćućureni spavamo na terasi – rado se prisetio detinjstva Aco, čija porodica vuče korene iz Rijeke Crnojevića.

Ipak, uprkos mirnom odrastanju, njegovu porodicu zatekao je nemili događaj 1976. godine, kad je njegova majka, koja je nosila blizance, greškom lekara donela na svet samo jedno dete.

– Mada je i tada postojao ultrazvuk, čuveni lekar iz Beograda nije video da je reč o dve bebe i ta katastrofalna greška dovela je do tragičnog ishoda jer se jedna beba bukvalno ugušila. Brat koji je uspeo da preživi imao je samo kilogram i četiristo grama na rođenju, a dobio je ime Radojica, po čuvenoj narodnoj epskoj pesmi „Mali Radojica“, o čijoj je hrabrosti i izdržljivosti ispevana legenda. Vremenom sam to prihvatio kao božju volju. Ne pitam sebe šta bi bilo kad bi bilo, ali često uradim ono jedino što mogu da učinim za njega – zapalim mu sveću kada odem u crkvu. E, sada, ne znam da li je to u redu ili nije, pošto kažu da se onima koji nisu kršteni ne pali sveća, ali ja to radim. Duša je duša, pa čak i dok je plod u majčinoj utrobi. I treba ceniti svaki život i ne davati sebi za pravo da ga prekineš. Zato smo svi mnogo pazili mlađeg brata, koji je danas momčina od dva metra i bavi se košarkom u našem rodnom gradu – ponosno priča pevač.

Pevač je dočekao je Novu 2026. godinu na bini, pred svojim vernim fanovima u Budvi.

On je tik pred izlazak na scenu sabrao utiske iz 2025. godine:

– I po pitanju poslovnih i privatnih planova mi je bila sjajna, ali moram da naglasim da je neću pamtiti po dobrom jer sam zosta dragih ljudi izgubio, to mi je jedina žal. Ne mogu zaboraviti takve stvari, ali želim da se u 2026. takve stvari ne dešavaju, za zadravlje se uvek molim Bogu – rekao je on i dodao:

– Ja sam dosta toga što sam zacrtao uradio i ostvario. Ljudi su takvi da im nikad nije dosta, pa i ja. Ja sam još uvek tu da radim, pravim, snimam, imam puno planova, ako Bog da zdravlja i sreće, to će se ostvariti.

Kurir.rs/Glossy/Jasmina Antonijević Milošević/Foto Miša Obradović