radiobalkanfox
Čedomir Rajičić, poznatiji kao Čeda Čvorak gost je emisije “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” koja se emituje večeras od 22.15 sati samo na Blic televiziji u kojoj govori o svojim roditeljima, majci koja je bila veoam stroga prema njemu i ocu kog je voleo najviše na svetu. Posle očeve smrti deset godina je plakao na njegovom grobu, a posle tog perioda je bio ljut na sebe zato što više ne plače.
Čeda Čvorak u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” priča o svom detinjstvu, rođenju u Čačku u kom nikada nije živeo ali i o roditeljima i kolika su mu oni bili podrška.
– Roditelji su mi prosvetni radnici, pokojni otac Mihajlo i majka Dara koja živi u Mačvanskom Prnjavoru kao penzioner. Oni su bili kod Foče, tamo su službovali, jer u to vreme vojnici, policajci i prosvetni radnici su imali prekomande i tamo su službovali. Tu sam i na neki način začet i preko letnjeg raspusta smo bili kod dede u Mrčajevcima, i tom prilikom, usred leta, rodio sam se u Čačku u kom nisam živeo, tako da me za taj grad vezuje rođenje, a ne i stanovanje – priča Čeda pred kamerama Blic televizije i nastavlja:
Foto: Blic TV / Ringier
– Sudbina je bila takva da je stric bio direktor Medicinske škole u Novom Sadu i pošto je u to doba komunizam bio veoma restriktivan prema Srbima da se pismeni Srbi ne smeju zapošljavati blizu svojih rodnih kuća, stric je dobio posao u Novom Sadu koji je bio oko 200 kilometara, a tata sekretar škole u Prnjavoru Mačvanskom između Šapca i Loznice, odakle je mama. Prva četiri razreda osnovne škole sam išao u Novo selo, to je jedno mesto pored Prnjavora, tu smo i živeli, a onda smo prešli u Prnjavor gde sam završio osmogodišnju školu. Nakon toga pošto je Prnjavor između Loznice i Šapca, a tata je bio novinar, radio je između ostalog i za Radio Loznicu i za lozničke novine, bio je jedan od osnivača, nekako je prirodno bilo da idem u Loznicu u gimnaziju, iako je većina išla u Šabac. Tamo sam proveo predivne četiri godine što muziciranja, u to vreme su bile popularne igranke u Banji Koviljači uglavnom i onda kasnije sam upisao istoriju u Beogradu. Malo sam se smucao kod koje koga da stanujem jer bili smo suviše imućni da dobijem studentski dom, a previše siromašni da mi plate stan. I tako sam ja sanjao svoju rok karijeru u to vreme i onda su životne okolnosti zamutile vodu pa je trebalo 10 godina da ja to malo razmislim i da nastavim dalje.
Foto: Blic TV / Ringier
Kada je u pitanju porodica Čeda je u njoj uvek video ljubav mešu roditeljima:
– Do kraja života sam uvek video tu ljubav i veliko razumevanje i podršku.
Čedi je tata bio model za mnogo toga.
– I neko ko je beskrajno verovao u mene – kaže Čeda.
Foto: Blic TV / Ringier
Tatin ljubimac, mama diktator
Kao dete je Čeda bio tatin ljubimac.
– Mama je stroga toliko da ne znam da li je iko bio ljubimac njen. I dan-danas, nema, strogoća. Po svaku cenu diktatura – kaže Čeda, a profesorka se nadovezuje:
– Ali poštena.
– Pa nema u diktaturi, nema poštenja. Po svom i gotovo – kaže.
Na pitanje profesorke da li mama može da bude diktator odgovara:
– Može. Ona je učiteljica, više puta bila u najužem izboru za idealnog učitelja u SFRJ. Onda možeš misliti kakav je to profil diktatora.
Danas sa majkom ima odličan odnos, ipak, tata je taj koji ga je bolje razumeo.
Pročitajte još
Jednom prilikom tatu je odveo i na koncert.
– Odvedem ga, Bijelo dugme, album Eto baš hoću, promocija koncertna u Šapcu, i on uđe u halu sa mnom, ja sam nosio dugu kosu, 3.500 rokera unutra, kao ja. On se zbunio kad je video da nas je puno. Kad je video ambijent, ja sam rekao, možeš da preračunaš koliko je ovo para da vidiš da li je posao, kaže: “Da, ali da li ti ovo možeš?”, rekoh: “Ja u ovo verujem” – priča Čeda kog je otac tada podržao u planovima:
Foto: Blic TV / Ringier
– Rekao je: “Okej, podržaću te, hajde tri godine da izguraš, ako ne, obećaj mi da ćeš se samo fokusirati na fakultet, diplomirati” i tako dalje. Međutim, to je bilo ’83. recimo, a ja ’84. u leto sam snimio album, njemu su krajem godine otkrili leukemiju i on je početkom ’85. preminuo. Album je izašao tri meseca, četiri kasnije, bend me napustio. To je jedina rok ploča u istoriji Loznice.
Smrt oca
Godina 1985. je jedna od najtužnijih godina u životu Čede Čvorka.
– Tako je. Tata mi umire 17. januara, Mihajlo se rađa 1. maja – kaže Čeda.
Tata se razboleo od leukemije.
– Bila je hronična, ali četvrti stepen. Kasno je sve bilo, kasno je otkriveno. Tako da nije dočekao ni Mihajla ni Miloša – ističe Čeda koji je u knjigama pisao da je 10 godina plakao na groblju, a posle toga je bio ljut na sebe što više ne plače.
Foto: Blic TV / Ringier
– Nikoga nisam voleo više na svetu od njega – kaže Čeda i nastavlja:
– Sve zajedno druge ljude sam voleo koliko njega. Eto, ako to sad shvatiš, onda je sve jasno. On je imao tu dobrotu. Bio je pametniji od mene. Čitao je 500 stranica dnevno istorijskih knjiga. Kao kod tebe ovako slična biblioteka je kod nas kući. Samo su naravno knjige manje nisu ovako velike, ima ih više. On kaže uzmi jednu knjigu 213. strana, uzmi 110. ovu, 10. ovu 98. Tačno je znao fotografski gde se šta nalazi jer kad se prave knjige prvo se vade istorijske fusnote. Znači iz te knjige podatke, pa to kasnije navodiš…
Foto: Blic TV / Ringier
“Tata je bio jedan kompletan autoritet za Vas, ne samo rodbinski nego i kao ličnost, kao čovek, kao obrazovan čovek”, kaže profesorka, a Čeda na to:
– Ali mene je nerviralo to što nisu znali da naplate ništa. Sve su radili džabe. Mama i danas dan radi džabe i onda mi nemamo neke stvari, a oni rade svima džabe i onda sam ja izrastao… Video sam da to nije dobro.
O grupi Luna i Maji, o ženi sa kojom je dobio dva sina, ali i stavio tačku na brak posle 30 godina, Čeda Čvorak takođe priča u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” koju možete gledati večeras od 22.15 sati samo na Blic televiziji.
Foto: Blic TV / Ringier
Dodaj komentar