Čedomir Jovanović otkrio je sve detalje borbe za stan, optužuje Bogoljuba Karića

– To je jedna prevara. Nisam jedini kom se to desilo, ali to više govori o meni nego o onima koji su mi to uradili, jer sam ja za sve oduvek imao više vremena nego za samog sebe, a ono što bi svakom čoveku trebalo da bude na prvom mestu, to je porodica – počeo je on, pa nastavio:

– Ja tu živim 18 godina. Kupio sam taj stan 2009. godine. Ispostavilo se, kad smo došli do overe u sudu, da je stan kolateral Fonda za razvoj, od te kompanije koja mi je stan prodala sam saznao to, kao i da će ostati kolateral sve dok Fond ne vrati kredit koji je bio mnogo veći od vrednosti tog stana, tako da se njime taj kredit nije rešavao. Neću ovde u potpunosti prepričavati svoj odgovor kada su mi rekli da pozovem Mirka Cvetkovića, pa da se sa njim dogovorim da oni daju neku njivu, a izvade stan iz Fonda za razvoj. To je moj dom i ja nisam hteo na tako nešto da pristanem, niti sam u tom pravcu tražio rešenje – naveo je on.

– Potpisali smo sporazum. Dobili su rok od tri godine da vrate taj kredit. Novac koji sam uložio u taj stan i deo novca koji sam dao za njega, on je ostao kao nesporan. Međutim, neposredno pred istek roka su prebacili stan na drugu kompaniju, a ovu su likvidirali, tako da sam ja ostao sa ugovorom na kompaniju koja više ne postoji. Kad smo saznali, podneli smo krivične prijave i tužbe protiv te kompanije, U međuvremenu, dok se vodio taj postupak, potpisali smo još jedan ugovor o neograničenom zakupu, po ceni od 800 evra mesečno, ali se tu računao i novac koji smo uložili. Po tom ugovoru, mi bismo mogli još nekih 40 godina da budemo u tom stanu, dok se odbije sve uloženo od kirije. Oni su sve vreme odugovlačili rešavanje problema, sve dok me u jednom trenutku nije pozvala banka i rekla: “Imamo problem. On nama ne plaća ništa. Mi smo njemu učinili uslugu i refinansirali Fond za razvoj, gde nije plaćao previše dugo. Hteli su da ga difoltiraju, pa smo preuzeli njegov kredit i kolaterale, ali pošto nije plaćao ništa devet meseci, pao je u blokadu, pa smo uzeli da se čupamo i prodamo sve što imamo od obezbeđenja. Onda smo videli da je u obezbeđenju i tvoj stan”. Dok smo tražili način kako to da rešimo, neko od poverilaca koji je predugo čekao pokrenuo postupak stečaja. Stan je prešao u stečajnu masu. 

– Odmah sam otišao u Privredni sud i tražio odobrenje zakupa stana i kupovine kada se za to steknu uslovi. Ponudio sam cenu nakon što sam se konsultovao sa tri agencije za nekretnine i na tu cenu sam dodao 500 evra, što je oko 30 odsto. Svi poverioci osim jednog su glazali “za”, a taj jedan je bila banka, ona je bila protiv. Rekli su da im je žao i da su propustili da me obaveste jer su bili u gužvi da su oni prodali to potraživanje Bogoljubu Kariću. Oni su, kako bi rešili problem sa Narodnom bankom i njenom politikom, napravili dogovor sa Bogoljubom Karićem i prodali mu to potraživanje po ceni od 3.500.000 evra (veličine kredita) uz neki diskont i tako se oslobodili rezerve od 3.500.000 koje su morali da imaju po toj politici.

– Kako sam saznao, Bogoljub je to uradio jer je i njega ovaj čovek prevario za 4.000.000 evra. Dao mu je neku armaturu, kada je tražio da je plati, nije mogao. Kupovinom potraživanja, on je kupio i obezbeđenje banke koje je u istoj vrednosti, 3.500.000 evra. To obezbeđenje je banka preuzela od Fonda za razvoj, a u tom paketu je i moj stan. Ja sam odmah razgovarao sa stečajnim sudijom i pozvao Karića. Mi se inače povremeno čujemo, razmenimo poruke, nekada mi čestita za nešto što sam rekao, a ja njemu za praznike pošaljem čestitku. Poznajem ga 35 godina. Poslao sam mu poruku: “Molim te, moramo da razgovaramo, veoma je važna tema” i pozvao sam ga nekoliko puta. Pošto mi nije odgovarao, zamolio sam zajedničke poznanike da porazgovaraju sa njim. Međutim, jedan od njih mi je rekao: “Ne znam šta mu je, kako sam pomenuo tu temu on mi je rekao da ga ne pitam ništa”. To su mi rekli svi, od prvog do poslednjeg, a poslednja je bila Pećka patrijaršija koja ga je pozvala, rekli su mi da takav odgovor u životu nisu čuli. 

– To je po zakonu sve stiglo u ruke jednog izvršitelja. Čovek se šokirao kada je pogledao sve papire. Pozvao sam advokate i pitao ih šta se dešava sa svim tužbama koje smo podneli. Tužbe su odbijene jer se nisam pojavljivao na ročištima. Nisam dobio ni jedan poziv koji je trebalo da bude dostavljen advokatu. Tražio sam da vidim dokumenta, adresa na koju su slali pozive je bila pogrešna, a potpis mog advokata koji ih je navodno primio falsifikovan. Sudski veštak je nakon dva meseca zaključio da je u pitanju falsifikatu. Zaključio je da su se različite osobe potpisivale, dakle da je više osoba učestvovalo tu, a da se na toj adresi ni ne nalazi nikakva kancelarija. Dom sam predavao te papire sudu sa namerom da se sruši pravosnažna presuda, stigla mi je ceduljica da će me drugi sudski izvršitelj posetiti 15, januara. Promenio se izvršitelj, ovaj čovek nije želeo da sarađuje više jer je vršen preveliki pritisak na njega od strane Bogoljuba Karića. Taj izvršitelj mi je rekao da ga zakon obavezuje na sprovođenje postupka i da će on to uraditi, bez obzira na to što će sud poništiti tu odluku sedam dana kasnije.

– Tako je i bilo, samo što se na vratima nije pojavio izvršitelj nego čitava konjica, njih 20 je bilo. Pozvana je i policija, Bogoljubova saradnica ih je pozvala, gde je dokazano da se nije narušavao javni red i mir, a onda me je jedna službenica pitala: “Čedomire, da li vi ostajete pri onoj ponudi? U međuvremenu se ostvarili uslovi da se stan proda.” Rekao sam: “Naravno, pozovite procenitelja, ja ću stan ponovo kupiti, iako sam ga već jednom u dobroj meri platio”, ali Bogoljubova saradnica je rekla: “Ne može, insistiram da se on is stana iseli.” To se nije dogodilo, na ovome se završilo, ja sada čekam viši sud da presudu poništi i time će biti stavljena tačka na sve ovo.

Sud je u međuvremenu zakazao ročište i prihvatio Jovanovićev prigovor. 6. marta je zakazano ročište.

Čeda je potom otkrio kako je čitava situacija uticala na njegovu porodicu.

– Mi smo sada u čudnoj fazi, deca su po školama u inostranstvu, a sa Jelenom ne živim više. Jedan od razloga našeg zazlaza i jeste neverovatni pritisak koji sve vreme prati život sa mnom. Ona to više nije mogla da podnese, htela je da odemo odavde i preselimo se, ja to ne mogu. Želela je normalan život.

Redakcija Kurira pokušala je da stupi u kontakt sa Bogoljubom Karićem radi komentara na tvrdje i optužbe Čedomira Jovanovića, ali se nije odazvao našem pozivu.

 Policija u zgradi Čede Jovanovića: