Četiri stvari koji rade onkolozi svaki dan da bi smanjili šanse od raka

Iako je veliki broj karcinoma posledica faktora na koje ne možemo da utičemo, procenjuje se da je čak 42 odsto novih slučajeva potencijalno moguće sprečiti. Ono što je posebno važno jeste da navike koje smanjuju rizik od raka istovremeno unapređuju i opšte zdravlje.

Brojna istraživanja dovode u vezu ultra prerađenu hranu sa povećanim rizikom od razvoja raka, ali i drugih zdravstvenih problema. Reč je o namirnicama dugog roka trajanja koje često sadrže sastojke koji se ne koriste u tradicionalnoj pripremi hrane, poput veštačkih aroma, zaslađivača, boja i emulgatora.

Ishrana bogata svežim voćem i povrćem može pomoći u smanjenju rizika od raka. Upravo zbog toga Ernest Hok, doktor medicine i javnog zdravlja i potpredsednik sektora za prevenciju raka na Univerzitetu Teksas MD Anderson Kancer centru, kaže da se trudi da jede manje gotove hrane, a više voća i povrća uz svaki obrok.

Pre pet godina imao je oko 14 kilograma viška, ali je svesno radio na tome da smrša i da tu težinu održi. Kako kaže, to podrazumeva manje oslanjanje na industrijski prerađenu i restoransku hranu, a više na obroke koji se sastoje od neprerađenih namirnica, pre svega voća i povrća.

Danas mnogo više vremena provodi u odeljku sa svežim namirnicama u prodavnici, češće kuva kod kuće i nosi obroke na posao. Umesto gotovih kolača, bira čeri paradajz ili slične zdrave užine. Kako ističe, svežija hrana postala je njegov svesni izbor. Uz to, trudi se i da bude fizički aktivniji, pa tokom pauza na poslu napravi nekoliko krugova hodajući po spratu bolnice. Njegova poruka je jednostavna: počnite što ranije, živite svesnije i prenesite te navike ljudima oko sebe.

„Počeo sam da obraćam veliku pažnju na mentalni mir“

Redovna fizička aktivnost i izbegavanje prerađene hrane važni su i Antonu Bilčiku, hirurgu onkologu i direktoru programa za bolesti digestivnog sistema u Kancer institutu Providence Saint John’s u Kaliforniji. Međutim, on posebno ističe i značaj smanjenja stresa.

Poznato je da stres i poremećaji sna imaju snažan uticaj na imuni sistem i mikrobiom, što može povećati rizik od raka i kardiovaskularnih bolesti. Kao hirurg koji često biva pozivan na operacije tokom noći i izvodi izuzetno zahtevne zahvate, Bilčik priznaje da mu san i stres predstavljaju veliki izazov.

Iako ne može da utiče na sve izvore stresa, trudi se da učini ono što može. Počeo je da praktikuje tehnike svesne pažnje i meditacije, čak i između teških operacija, iako ranije nije verovao da će ikada koristiti aplikacije za meditaciju. Takođe se trudi da se, kada nije na poslu, zaista isključi i odmori, pa je prestao da proverava mejlove tokom odmora. Smatra da je upravo nemogućnost „isključivanja“ jedan od velikih problema savremenog načina života i da značajno doprinosi stresu i narušenom zdravlju.

„Vežbam najmanje četiri puta nedeljno, a idealno pet“

Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, fizički aktivne odrasle osobe imaju znatno manji rizik od razvoja nekoliko čestih vrsta raka, uključujući rak dojke, debelog creva, materice, pluća i želuca.

Zbog toga je redovno vežbanje važno i Kristini Til, profesorki hirurgije i direktorki Centra za negu dojke pri Univerzitetu Džordž Vašington. Ona se trudi da vežba najmanje četiri dana u nedelji, a po mogućstvu i pet.

Njeni treninzi uključuju vežbe sa lakšim tegovima i pokrete koji aktiviraju velike mišićne grupe, poput nogu, stomaka i zadnjice, što doprinosi zdravlju kostiju i ubrzava metabolizam. Kada ne radi takve treninge, trči oko četiri kilometra ili ide u duge šetnje. Pored toga, nastoji da svakog dana napravi što je moguće više koraka, idealno blizu 10.000.

Kako kaže, shvatila je da nikada ne zažali zbog vežbanja. Čak i kada nema volje ili je umorna, barem izađe u brzu šetnju, jer se posle uvek oseća bolje.

„Trudim se da živim onako kako savetujem druge“

Postoji mnogo načina da se smanji rizik od raka, a Džek Džejkob, onkolog i medicinski direktor Kancer instituta MemorialCare u Kaliforniji, trudi se da primenjuje više njih u svakodnevnom životu.

Za njega sve počinje održavanjem zdrave telesne težine, jer je gojaznost snažno povezana sa razvojem određenih vrsta raka. Redovno vežba, gotovo svakog dana, kombinujući jogu na visokim temperaturama, trening snage i kardio vežbe. Ne konzumira alkohol, ne puši i ograničava unos crvenog i prerađenog mesa, jer postoji jasna veza između ovih namirnica i određenih karcinoma.

Njegova ishrana se uglavnom zasniva na voću, povrću i orašastim plodovima, uz što manje industrijski prerađene hrane. Kako kaže, upravo doslednost u ovim navikama predstavlja osnovu prevencije i boljeg zdravlja na duže staze.

Bonus video:

(Espreso/Nova)