radiobalkanfox
Pevač Aca Ilić progovorio je za Božić o svojoj porodici i braku sa pevačicom Biljom Jevtić.
Pevač je otkrio kako izgleda Božić u njegovom domu, zašto veruje da je porodica smisao svakog praznika, ali i gde povlači jasnu granicu kada je karijera u pitanju.
– Božić je kod nas tradicionalan, proslavljamo uvek tako što je cela porodica na okupu. Najviše volimo Božić, Uskrs i našu krsnu slavu Đurđevdan. Za Božić smo u Beogradu, a eto prošli put smo za Božić svi bili u Australiji, Ivan, Bilja i ja. Nije to to, nekako nije posebno kad Božić padne u radni dan i tamo svi rade. Tada smo ceo januar bili u Australiji i nekako nije to to kao kada slavimo u porodičnoj kući. Tradicionalno za Božić jagnje i dok je Ivan bio manji kupovali smo i poklone. Ove godine smo u Kanadi za Božić, ali ga slavimo sa prijateljima iz Srbije pa ćemo osetiti pravu prazničnu atmosferu. Poenta svih praznika je da čovek ne bude sam.
Aca je progovorio i o postu, te naveo da ne posti ceo post i da hrana nema veze s tim.
Foto: Nikola Tomić
– Ja ne postim ceo post, ali zato Bilja posti ceo post. Post je počeo kada sam bio u Australiji, pa postim samo poslednju nedelju. Mislim da je post jedno duhovno čišćenje i da hrana nije toliki problem. Više je bitno paziti na reči i činiti dobra dela i smilovati se na nemoćne ljude i pomoći.
Dotakao se 40 godina ljubavi sa Biljom, pa priznao kako je na njega uticala razdvojenost od porodice zbog posla, kada je otišao u Austrailiju na tri meseca i za dlaku izbegao masakr u Sidneju.
– Bilja i ja sada u januaru slavimo 40 godina zajedničkog života i nema tu neke velike mudrosti. Ljudi se jednostavno nađu i mi smo se našli, verujem da se srodne duše spoje i ne znam to ni da objasnim. Mi smo ovaj naš život tako lepo proživeli i dan danas ga lepo živimo. Pošto sam bio odsutan tri meseca, mnogo sam se zaželeo Bilje. Treba malo da se odaljiš da bi video koliko ti sve to zapravo fali. Mi smo se čuli video-pozivom i imamo ritual, ja ih pozovem pre nego što legnu i onda pričamo po redu. Prvo samo sa Ivanom razgovaram, zatim sa Biljom i onda svi zajedno i tako pričamo satima. To je za mene bila velika stvar jer to ranije nismo mogli, to što sam ih video i čuo umanjivalo mi je nostalgiju.
Foto: Facebook
– Nisam bio na taj način romantičan i nikad joj nisam pisao ljubavna pisma, ali sada dok sam bio odsutan slao sam joj jako lepe poruke, jer sam bio odsutan i na njen rođendan i na godišnjicu braka. Ne bude to ogroman tekst, dovoljno je nekoliko lepih rečenica koje jako lepo mogu da legnu. Bilja mi onako razneženo odgovara: “Mnogo mi znače tvoje reči i ovo što si napisao”.
Dotakao se i njihovih svadja, pa otkrio da li može da zamisli život bez nje.
– Naravno, Bilja i ja se posvađamo kao i svi normalni ljudi, ali to su neke sitnice svakodnevne koje se brzo reše. Ja nisam svađalica i zlopamtilo, nisam onaj tip osobe koji se duri i neće da priča. Desi se neki kurcšlus i posle pola sata od svađe mi se zagrlimo, sve ide u takt i život ide dalje. Nije baš sve tako sjajno, život nije med i mleko, a naravno naiđu i dani kao što je bilo Ivanovo diplomiranje kada mi od sreće lebdimo u vazduhu.
– Teško bi bilo, naravno svako bi našao svoje mesto pod suncem, ali mi smo nekako naš život i karijeru lepo gradili. Niko tu nije bio oštećen i svako je imao svoje parče slave i svojih pet minuta, ali smo uvek disali jedno za drugo i bila najveća podrška. Ne mogu da zamislim da sam idem kroz život ili da je Bilja išla sama kroz život. Mnogi naši prijatelji ne mogu da shvate da ja odem negde sam. Kada sam bio u Australiji svako drugo pitanje je bilo: “A gde je Bilja?”. Znate kako je moj prijatelj Vanja Bulić rekao: “Kad na ulici vidite Acu, svi kažu eno ga Aca i Bilja”. Mogu da kažem da nam je Bilja stub kuće, njoj ništa nije teško, čak ni kada Ivan i ja tražimo da nam spremi palačinke u 11 uveče. Da bi jedna kuća i porodica išla napred, žena mora da bude dobra.
Foto: Marko Jovanović
Aca je, nedavno, boravio u Australiji gde je za dlaku izbegao smrt u masakru koji se dogodio nakon što je otišao za Srbiju.
– Preko vikenda sam radio, a radnim danima sam uvek bio sam. Uveče uđem sam u stan, legnem sam u krevet i motam mnogo toga po glavi. Ali eto najvažnije mi je da sam imao podršku svojih ukućana. Držao sam ikonu moje slave Đurđevdan, Svetog Đorđa pored glave i svako veče kada pođem da spavam kažem: “Sveti Đorđe pomozi da prođe sve kako treba i da se vratim svojoj kući i porodici”.
Na pitanje da li bi mogao da zamisli život van Srbije, Aca kaže:
– Ne, kasno je sada za to svakako. Mene sve vezuje za Srbiju i Beograd je meni dao karijeru, Bilju, porodicu i kuću. Duboko sam skončan sa ovom zemljom, volim ja svuda da odem, ali samo da se vratim kući – rekao je Ilić za Informer.
(Telegraf.rs)
Dodaj komentar