Danica Ristovski o novim projektima i privatnom životu: “Ja sam pravdoljubiva i moralna”

Dafina Dostanić

Novinar rubrike kultura

Glumica u filmu “Saučesnici” tumači jednu od ključnih uloga, frizerku Slavicu, čiji lik nosi moralne kontradikcije vezane za izdaju i ljudske slabosti.

Danica Ristovski se osvrće na ulogu monahinje koja balansira između pravde i empatije prema drugima.

Premijera psihološke drame sa elementima trilera “Saučesnici“, u režiji Marka Novakovića, zakazana je za sredu, 14. januar.

Jednu od upečatljivih uloga, frizerku Slavicu, tumači Danica Ristovski. Na početku razgovora za „Blic“, glumica otkriva da li je njen lik pozitivan ili negativan.

SAUČESNICI - Zoran Cvijanović i Danica Ristovski — SAUČESNICI – Zoran Cvijanović i Danica Ristovski

– Na kraju filma ona je negativan lik. Bila je do jednog određenog trenutka normalna žena u datim okolnostima – siromašna, životarila je, vukla svog muža koji se odao alkoholu. Ali u trenutku kada se desilo to što se desilo, ona je prihvatila ponudu i izdala ga, zato što je smatrala da je zaslužila da promeni život i da krene na bolje.

Danas se mnogi kriju iza vere, sudbine i stvari koje nisu jasne na prvi pogled

Čini mi se da takvih likova trenutno ima svuda oko nas?

– To je daleko od moje prirode. Ja sam veoma istinoljubiva, pravdoljubiva, mogu da kažem i moralna. Nekada se apsolutno osećam kao moderna Antigona Sofoklova. Ali ceo ovaj film priča priču o ljudskim prirodama, tako da je, nažalost, i ona deo kvarljive ljudske prirode i ljudskih slabosti. Ona nalazi opravdanje za sebe tako što kaže: „Neću da tražim krivca, neću nikome da sudim, Bog je tako hteo.“ A danas se mnogi kriju iza vere, sudbine i stvari koje nisu jasne na prvi pogled. Često je u pitanju samo ljudska priroda.

Čini mi se da film “Saučesnici” ima i te kako poruku…

– Naravno. Ono što se meni dopada jeste to što se u filmu među sobom ne zna ko je ko, ko je slagao i ko koga za šta drži, a publika to vidi. Mislim da je u tome najveća vrednost svakog filma koji je psihološka drama sa elementima trilera, ali i socijalna drama. Najveća vrednost je u tome što publika treba sama da donese ispravan zaključak i da ne navija ni za koga u ovom filmu, maltene ni za koga.

Mada se čini i da film još jednom pokazuje da pravda ne postoji?

– To je ono što kažem: ovo je demistifikacija ljudske prirode. Od antičke drame, preko Šekspira, do savremene dramaturgije, u centru događanja su likovi koji su često strašni. I danas takvi likovi postoje. Imali smo i imamo svoje „Ledi Magbet“. Ja se često vraćam tom liku i kažem da je ona gurala Magbeta u ratove i zločine, a onda je na kraju poludela. Ovde vidite da u ovom filmu postoji ustaljeni obrazac života u jednoj maloj sredini, gde svako u određenom trenutku štiti nekoga koga ne bi trebalo da štiti i meri koliko će izgubiti od onoga što je postigao. To je ljudska priroda i ona postoji u svakom društvenom sistemu. Uvek treba krenuti od čoveka. Ne može baš uvek neko drugi da bude kriv. Šta bi to značilo? Da svako siroče ili dete razvedenih roditelja mora da bude problematično? Mislim da to ipak nije tako.

Ove nedelje je krenula sa emitovanjem serija „Zvaćeš se Varvara“ Dejana Zečevića, u kojoj tumačite lik monahinje koja je nekada bila frizerka. Ova serija je potpuno drugačija, nešto što do sada nismo često imali prilike da gledamo – veliki broj životnih priča koje će se na kraju spojiti u jednu…

Ovakva uloga kod nas nema u serijama

– Da, ima više tokova priče u seriji. Moja uloga je izuzetno apartna i bila je zahtevna. Dobro sam se pripremala za nju, ali i scenario je fantastičan. Sa rediteljem sam razgovarala o nekim bitnim odredištima, kako za moju ulogu, tako i za celu priču, i iznela sam interesantne predloge. Pogledala sam prve dve epizode, nisam još celu seriju, i želim da je prigrlim kao publika. Zadovoljna sam, jer mislim da ovakvu ulogu kod nas u serijama, pa čak i u kinematografiji, nisam do sada videla.

Vaša monahinja je opasna, nije blagonaklona?

– Na prvi pogled. Ali ona sudbine svih svojih monahinja nosi na svojim leđima. Ima distancu, ali proživljava mnogo toga. Videćete, ne bih da otkrivam, veoma je empatična i neko mora da bude stub.

Čak je i sakrila kriminalca?

– Da, ali ona kaže: „Nije na nama da mu sudimo. Bog će odlučiti šta će biti.“ Smatra da njemu ne treba da sude ni država ni policija, već da je naša dužnost da mu pomognemo.

„Nasledstvo“ je humoristička sapunica koja se emituje svakog radnog dana. U njoj igrate opasnu i pohlepnu majku?

– To je za mene uloga slobode. Nisam do sada igrala takvu rolu. Uloga je pisana baš za mene i zahvaljujem se Žarku Jokanoviću na tome. Zdušno sam je zgrabila i nemam ni stida ni srama. Ona gazi preko svega da bi došla do novca i nema nikakvu grižu savesti. Već sam govorila da je ona loša majka i strašna osoba, apsolutno u suprotnosti sa mojim karakterom. Ali ta uloga mi daje jednu drugačiju glumačku slobodu, koja je često na ivici. Uvek se malo plašim da ne preteram ili da ne pogrešim nešto što je duhovito napisano, ali mora da se ide do kraja. Ako je monahinja svedena, ova je eksplozivna i ekspresivna, i u tome je lepota mog zanimanja.

Čula sam da ste se zbog ove uloge ošišali i ofarbali u crveno?

– Želela sam da budem i sebi interesantna. U dogovoru sa kostimografkinjom osmišljavali smo kostim, a ja sam tragala za frizurom. Posmatram ljude na ulici, upijam život oko sebe i odlučila sam da ona već na prvi pogled bude upečatljiva osoba. U načinu razmišljanja radi isključivo ono što njoj odgovara, sve racionalizuje u svoju korist, ima neverovatne planove i stalno ide napred, ka cilju. Ne znam još kako će se sve razrešiti, jer snimanje još traje. Videćemo kako će to Žarko da razreši.

Snimila sam preko hiljadu epizoda

Čini mi se da nikada niste više radili, i na televiziji i na filmu. Nekada ste bili više okrenuti pozorištu, a sada radu ispred kamera?

– Tako se dogodilo. Ja i dalje igram predstavu „Trpele“ u mom nekadašnjem matičnom Beogradskom dramskom pozorištu. Biće, nadam se, još projekata u teatru, ali o tom potom. Uživam u ovim ulogama, naročito kada su ovako interesantne i apartne. Ovo mi je treća telenovela po redu. Snimila sam preko hiljadu epizoda, što je veliki glumački trening i dobra kondicija.

Kako izdržavate? Vi ste ipak u penziji…

– Imam strast prema svom pozivu i ambiciju i dalje. Igram uloge koje su mi izražajne i izazovne. To nije samo učenje teksta, ima mnogo slojeva. Bez obzira na težinu uloge, uvek uživam i radujem se.

Fanovi serije „Tunel“ jedva čekaju drugu sezonu. Da li se zna kada će krenuti?

– Igrala sam majku glavne junakinje. To je lepa, manja uloga koja ne utiče direktno na tok radnje, ali osvetljava odnos između Nevene i Vere, majke i ćerke. Sudeći po komentarima posle snimanja i pred ulazak u postprodukciju, svi su zadovoljni. Biće iznenađenja, novih likova i mnogo obrta.

Šta vam je rekao sin Petar, koji u stvari režira „Tunel“?

– On je veliki kritičar i perfekcionista. Retko je potpuno zadovoljan. Znam njegov umetnički kriterijum, tako da kada kaže da je dobro, znam da je zaista jako dobro.

Šta je rekao za „Tunel“?

– Zadovoljan je.

Da li će biti uskoro predstava koju ćete vi režirati?

– Imam viziju, ali o tome neću još da govorim. Kada dođe vreme, reći ću. Inače, sve svoje druge resurse i talente koje imam stavljam u službu mog primarnog uživanja, a to je gluma.