Dečko Jovane Jeremić pokreće biznis, evo o čemu je reč: Radovi u toku, a on sve snimio

Dečko Jovane Jeremić, Miloš Stojanović poznatiji pod nadimkom Tigar, oglasio se na svom Instagram profilu i otkrio da uskoro pokreće biznis. On nije otkrio o čemu je tačno reč, ali kako smo mogli da primetimo, u pitanju je ugostiteljski objekat.

Miloš je pokazao unutrašnjost objekta koji je u fazi renoviranja, a kako možemo da vidimo, radovi se privode kraju.

Dečko Jovane Jeremić pokreće biznis

Dečko Jovane Jeremić pokreće biznis

Miloš nije nije želeo da otkriva detalje o biznisu, pa je samo kratko napisao:

– Otvaranje uskoro – napisao je on.

Dečko Jovane Jeremić pokreće biznis

Dečko Jovane Jeremić pokreće biznis

Jovana krije od svih vezu sa Milošem

Pozvali smo ndavno Jovanu, koja je za Blic rekla da je srećna, ali da partnera ne namerava sada bilo kome da predstavlja.

– O privatnom životu ne pričam više u javnosti. Kada budem pravila svadbu i budem u drugom stanju, svi ćete biti pozvani. Do tada, ništa neću komentarisati. Srećna sam. To je dovoljno – rekla nam je voditeljka.

Miloš Stojanović Tigar

Ko je dečko Jovane Jeremić?

Inače, Miloš je sin Miodraga Stojanovića Gidre.

– To što sam njegov sin nije jedini razlog što se profesionalno bavim boksom. Bilo je trenutaka kada sam osećao teret zbog toga što mi je on otac. Sada mi je mnogo lakše. Trenirao sam i tenis. Nikada se nisam dvoumio između tenisa i boksa. Tenis sam igrao kao dete, imao sam želju da budem među prvih 20 na svetu. Trenirao sam osam sati dnevno, živeo sam u Los Anđelesu. Sa 28 godina sam se opredelio za boks. Mogu reći da je bio ponosan na mene. Sećam se jedne pobede – pobedio sam Rusa u tri seta, novine su pisale o tome i on je bio oduševljen. Bio sam drugi neko vreme. Nije bilo jednostavno, mogu vam reći – tako mali sam ustajao i trenirao po četiri puta dnevno. Prvo trčanje čim otvorim oči, zatim boks trening, posle toga njegovi čuveni “Tigrovi trbušnjaci”… Od malena sam živeo spartanski. Meni, na primer, što je možda čudno, nikada nije bilo zanimljivo da se družim sa svojom generacijom van treninga. Sećam se svih kišnih dana kada sam sedeo pored prozora i čekao da kiša stane, da bih mogao da izađem napolje i treniram. Sve mi je to ušlo pod kožu. Za uspeh u tenisu potrebno je da se čovek odrekne života na neki način. Od jutra do mraka – treniranje.